Ekipa reportera nedeljnika "Vreme" provela je izbornu noć u štabovima devet beogradskih stranaka. Šta se dešavalo iza kamera i po kuloarima dok su uz adrenalin, emocije i alkohol tekli partijski život i smrt
Malo posle ponoći, ispred lifta na drugom spratu sedišta Socijalističke partije Srbije na Studentskom trgu, pojavio se nasmejani i u licu nesvakidašnje rumen predsednik SPS-a Ivica Dačić. Prišao je novinarki koja mu je čestitala i polako i precizno poljubio je u obraz. Usledilo je potom pitanje: „Da li ste se kladili na mene?“ „Jesam! Evo sad ćete da vidite“, uzbuđeno je rekla novinarka, spustila torbu na sto i iz nje izvadila nekoliko tiketa iz kladionice. „Nas pet koleginica sa ‘devedesetdvojke’ se kladilo na vas! Evo pogledajte. Igrali smo da ćete da dobijete više od 11,7 posto.“ U reč joj je upala gospođa iz Dačićeve povorke: „Onda čestitajte i meni. I ja sam se kladila na Vas i pogodila!“ Dačić je poljubio i nju pa je namignuo reporteru „Vremena“: „Red bi bio da i uzmem bar dva posto od toga!“ „Ne, ne! Pola–pola!“, dobacila je gospođa dok je Dačić ulazio u lift.
Partija radnika i seljaka (PRS) – 19.20: SAMO NEKA STE VI NAMA BILI
Ispred izbornog štaba PRS-a na Obilićevom stadionu nema nikog. Pored stadionske zgrade (u kojoj se nalazi i Institut za međunarodnu bezbednost), sa zida na ulicu gleda veliko naslikano lice Željka Ražnatovića Arkana. U šanku kafića „Obilić“, odmah pokraj Instituta, centralno mesto zauzima žuto-plava fudbalska lopta.
„Nismo mi ni naprednjaci ni demokrate“, kaže aktivista, dok na polici iznad njega leži ogromni plišani tigar. „Neće večeras biti mnogo uključivanja u program odavde, osim ako ne dođe do nekog velikog iznenađenja, a to je ono čemu se mi nadamo.“
Kratki boravak reportera „Vremena“ u njihovom štabu ispratio je opaskom: „Ako, samo neka ste vi nama bili.“
Demokratska stranka Srbije (DSS) – 19.30: BLAGO TEBI
Izborni rezultati u Pariskoj 13 čekali su se na prvom spratu. U hodniku ispred vrata, dve su nalepnice sa slikom Tomislava Nikolića sa natpisom – „Neverni Toma“.
Unutra, sekretarica je zapisivala rezultate iz Rume koje joj je neko diktirao preko telefona. Novinari su upućivani u jednu zagušljivu prostoriju gde su bile nameštene četiri kamere. U drugoj prostoriji je televizor. Gledao se RTS. Iako se moglo izaći na terasu, neki su pušili unutra. Na stolovima su stajali sokovi, a od hrane lagani ketering kokteli…
Pre nego što je krenuo dalje koleginica sa TV Prve rekla je reporteru „Vremena“: „Blago tebi što ne ostaješ celu noć ovde.“
Demokratska stranka (DS) – 20.10: KORPA IZ LDP–a
Sedište DS-a izgledalo je kao da je pod opsadom: snažni beli reflektori upereni u sedište stranke u Krunskoj ulici, reportažna kola, gomile novinara, foto-reportera i kamermana… Na zidu u holu gorela je slavska sveća ispred ikone Svetog Đorđa – izbori su pali na dan stranačke slave. Tu je piće, a kasnije su stigli i ćevapi. Kanta na balkonu zatrpana je pikavcima…
Monotoniju je razbila devojka iz LDP-a, koja je donela korpu cveća i slatkiša u bojama Preokreta. Korpa, „zahvalnica za učestvovanje na izborima“, kaže ona, namenjena je predsedniku DS-a Borisu Tadiću. Devojka je insistirala da lično uruči poklon, ali bez uspeha. Korpa je završila kod radnika obezbeđenja.
Kada su se dva novinara izdvojila u stranu i počela malo glasnije da razgovaraju, oko njih su se odmah sjatile ostale kolege… Ispostavilo se da je priča lične prirode. U svakom slučaju, ako je neko i pokušao da tiho, polušapatom telefonira, svi bi mu odmah prilazili u nadi da će se ogrebati za „insajderske informacije“.
U sedištu DS-a nije bilo mnogo poznatih ličnosti. Glumac Tihomir Stanić, razbarušen, povremeno se šetao od hola na prvom do prostorija na drugom spratu, gde novinari nisu smeli da uđu. Kasnije je došao i Savo Milošević. Delovao je zabrinuto.
Srpska radikalna stranka (SRS) – 20.00: OSEĆA SE NEKA JAGNJETINA
Na ulazu u Magistarski trg 3 u Zemunu, pored ogromne police sa knjigama Vojislava Šešelja stoji ćelavi domaćin kod koga novinari upisuju ime i redakciju iz koje dolaze. „Kakvo je stanje?“, upitao ga je vaš reporter. „Brate, još se ništa ne zna. Trebalo bi da Tadić malo padne, a Dačić će sigurno da iznenadi. Biće dosta iznenađenja. Čeka se još“, odgovorio je domaćin. A zatim je dodao namigujući i tapšući reportera po ramenu: „Idi gore na prvi, sala je već puna. Sad će pečenje i ostalo.“ Razgovor su prekinule dve gospođe koje su upravo ušle: „Kuda vi? Niste se upisali“, kaže domaćin. Njih dve, uz osmeh, odgovorile su da nisu novinarke i da su „naše“. Ovaj im, uz još veći osmeh, kaže: „Onda na pretres!“
Na prvom spratu, duž celog hodnika, nalepljeno je osamnaest plakata sa rečima „Radikalno dosledni“ ispod slike Vojislava Šešelja. Među njima su i dva na kojima je lik njegove žene, predsedničke kandidatkinje Jadranke. U jednoj sobici pored toaleta muziku sa radija prekidali su udarci satare kojom je jedan u kecelji i kuvarskoj kapi stručno komadao pečeno prase. Izvesnoj ženi oglasio se telefon melodijom „Srpska mi truba zatrubi iz toga sela Drenova“. Kada se javila, odmah je dala instrukciju: „Kad dobiješ sve zapiske, pravac Beograd.“
U velikoj sali za konferencije bilo je dvadesetak ljudi i šest kamera. Pečenje je posluženo, ima i pita i hleba, sokova i vode, a stigla je i tacna sa viskijem. Pepeo od cigareta se istresao u plave pepeljare sa obeležjima SRS-a. I tanjiri za pečenje u plavom su dezenu. Žamor okupljenih prekinula je novinarka neke televizije koju su uključili u program: „U štabu Srpske radikalne stranke do sada smo videli samo Vjericu Radetu i Nikolu Šarovića. Ovde je gužva, ali znatno manja nego na ranijim izborima.“
Nešto kasnije, po hodniku se lagano prošetao Zoran Krasić, klimanjem glave pozdravio je vašeg reportera i rekao: „Stičem utisak da se oseća neka jagnjetina“, „Ne vara vas, ne vara“, viknula je nekolicina sa bedževima „Stop haškoj tiraniji.“
U to je iz bočne prostorije izašla Vjerica Radeta: „Ko je prvi digao slušalicu?“ Gospođa sa četničkom melodijom na telefonu odgovorila je da rezultati još nisu stigli. „Nisu? Pa, šta čekaju?“, viče Radeta.
Srpska napredna stranka (SNS) – 20.30: ŠAMPANJAC SPREMAN
Iz kancelarije u Palmira Toljatija 5, koju čuva krupan, nervozan čovek, neko je viknuo: „30:20 za nas!“ Lica prisutnih bila su u neverici: „Da li je stvarno?“ Kratkotrajnu radost okončala je hostesa koja je sa osmehom na licu rekla: „Ma, nije ljudi! Ne verujte njemu, on je glumac!“
U dugačkom hodniku ispred lifta gde se smelo pušiti ljudi su tiho razgovarali sve dok ne bi primetili reporterov blokčić – tada bi naprasno zaćutali. Iako su svi partijci ponavljali da su optimisti, nervoza se osećala u vazduhu.
U prostoriji za konferencije, poslužen je, kako je neko prokomentirao „evropski ketering“ – od pohovane piletine do egzotičnih salata. A u kesi, ispod stolica u prvom redu, čekao je šampanjac.
Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO) – 21.10: ŠTA IM ZNAČI JEDAN MANDAT
U izborni štab NOPO-a ulazi se iz Đure Jakšića broj 6, stepenicama ka podrumu pa kroz neosvetljen hodnik. Nije bilo odgovora ni na zvono, ni na kucanje. Nakon malo snažnijeg guranja ulaznih vrata, svi su se ućutali i pogledali reportera. „E, blago tebi, gde su te poslali“, rekao je jedan od članova izbornog štaba kada se reporter predstavio. „Kako ide?“ „Ide, ide“, kaže on, pa posle male pauze kreće: „Blokirali nam telefonske kartice preko kojih treba da dobijemo rezultate, a u Čačku su nam listiće bacali u kutiju sa nevažećima. Ej! Tamo nismo imali kontrolora i šta sad? Evo pogledaj poruku što mi je sad stigla iz Čačka.“
Drugi član štaba navodi da im je njihov čovek iz Republičke izborne komisije javio da se u RIK-u vesti saznaju tako što svi sede i gledaju televiziju. Treći je bio potpuno razočaran: „Pa, ne mogu da verujem da su takvi… Pa, šta im znači taj jedan mandat!“
Nakon što su ponudili „nešto za piće“, požalili su se da su mediji o njima pisali samo kad je javljeno da nisu skupili dovoljno potpisa. Rekli su i da je reporter „Vremena“ bio jedini novinar koji je posetio njihov štab.
Demokratska stranka (DS) 21.15: GDE JE OSMEH
Božidar Đelić je uz sevanje bliceva ušao u prostorije u prizemlju. „Tu je glavni izborni štab, a ne kafana“, upozorio je novinare Miloš Đajić, bloger i član Glavnog odbora DS-a. Đelić je bio uzdržan, bez osmeha, a kroz nenavučene zavese štaba u prizemlju videti se moglo ozbiljno lice Snežane Malović pre nego što je krupan čovek u crnom odelu svojom pojavom zaklonio ceo prozor.
„Ivica ubija! Ima 15 posto!“, rekao je Slobodan Homen kada je izišao u dvorište da zapali.
„Nije ni vama lako, uslovi su loši?“, upitao je kasnije novinare koji su sedeli na podu, zgurani jedni uz druge Borko Stefanović, nasmejan od uha do uha. A zatim je snuždena aktivistkinja dobila prekor od sveprisutnog Đajića: „Gde je osmeh?!“
Srpska napredna stranka (SNS) – 21.20: MASAKR
Sa prvim nezvaničnim rezultatima i telefoni su sve više zvonili. Jedan od aktivista je vikao: „Brate, javili mi sad! Toma vodi! Dobićemo Tadića, bre! Nego znaš šta, mi moramo pod hitno da na’vatamo neke ribe – da razbijemo maler, pa da Toma pobedi.“ I drugi aktivisti su živnuli. „Tučemo žute“, „Masakr!“, „Genocid“, reči su kojim komentarišu prve vesti.
Dok su konobari pokušavali svima da odnesu vodu, a hostese u raskošnim haljinama nervozno se vrzmale po hodnicima, prolomio se aplauz nakon govora Aleksandra Vučića.
Socijalistička partija Srbije (SPS) – 21.30: JAO, PA NE ZNAM
Ispred ulaza u Studentski trg 15, ispod zastava SPS-a, stajala je grupica kratko ošišanih ljudi. U holu je momak iza pulta, slao novinare na treći sprat. Na televiziji se prati program Prve televizije. Izvesni stariji socijalista, crveni u licu i sa čašicom u ruci, upitao je mlađeg stranačkog druga: „Gde si ti, brate Bogoljube, bio kad su nas ovde palili? Gde si bio?“
Na trećem spratu reporter „Vremena“ je zatekao gužvu. Jelo se pečenje i kupus salata, a piće se po nahođenju uzimalo iz frižidera. Unutra se nije pušilo, već se kroz improvizovani prolaz, prilično delikatan za gospođe u uskim haljinama, izlazilo na terasu.
Kada je na televiziji saopšteno da je Ivica Dačić osvojio preko 15 odsto glasova, jednom od novinara je izletelo „Opa!“. Kroz gužvu su počele da kruže glasine: „Dolazi Ružić“, „Sa’će Bane, spremite se!“ Jedan od aktivista je ponavljao udarajući drugog po ramenu: „Biće više! Biće više.“
U hodniku između trećeg i drugog sprata, devojka sa turističkom kamericom snimala je režisera Srđana Dragojevića: „Da li očekujete da će i za vas biti mesta u novoj vladi? Neka kultura, na primer?“ „Jao, pa ne znam“, odgovorio je Dragojević sa stidljivim osmehom, zamišljeno gledajući u stranu.
Dveri – 21.50: CRPIMO SNAGU IZ NARODA
Da bi se došlo do izbornog štaba Dveri u Dositejevoj ulici, u nekadašnjem stanu Stevana Mokranjca, trebalo je proći kroz nekoliko vrata: dvoja imaju interfon, a treća su masivna, sa moćnom bravom, barem pet centimetara široka. Ispred njih stajala su dvojica kršnih momaka. „Iz kojih ste novina?“, upitao je krupniji reportere. „Vreme“. „Aha, vremenska prognoza. Prođite.“ Aktivistkinje su bile u visokim potpeticama, sa svežim frizurama, u uskim satenskim pantalonama i košuljama pretežno crne boje, a momci uglavnom obučeni u perfektno ispeglane bele košulje.
Štab je skromno uređen – drveni pod, teške drvene stolice koje izgledaju drevno, beli orman sa izrezbarenim vratima, ikone Svetog Nikole i Svetog Đorđa na visokim belim zidovima. Tu su i mape, između ostalih, mapa Kosovske bitke i nemačka mapa srpske srednjovekovne države. U sobi preuređenoj za konferencije su ormani puni knjiga – Jung, Platon, Milan Rakić i religija, Protiv modernog sveta, Tajni kod, Hronika prognanih Krajišnika, Građanski rat u Hrvatskoj 1991–1995, Neugašeno srpstvo…
U izbornom štabu bilo je desetak ljudi – svi su sedeli i pratili izbore na televizoru. „Pao nam je sajt“, kaže jedna od aktivistkinja i dodaje da ga redovno „ruše“ jer je „najposećeniji među svim sajtovima političkih stranaka“. Na pitanje da li je reč o Anonimusima, osmehnula se i rekla da je ovde reč o mnogo ozbiljnijoj stvari. Obavestila nas je i da Dveri nemaju novca za samostalna istraživanja: „Crpimo snagu iz naroda, to nas čini jakim.“
Na televiziji vesti iz Francuske: Oland pobedio Sarkozija. „Svaka čast!“ dobacio je neko od aktivista.
Demokratska stranka Srbije (DSS) – 22.10: KAKVA JE KLOPA KOD DRUGIH
Više niko nije pitao za akreditacije. Zavaljena u stolici, sekretarica je umorno gledala u jednu tačku. Kroz prostoriju je prošao raspoloženi funkcioner DSS-a Nenad Popović, a za njim izlazi nekoliko novinara. Oni koji su ostali, grohotom su se smejali Draganu Markoviću Palmi, koji je na RTS-u promuklom vikom proglašavao ubedljivu pobedu u Jagodini.
Na stolovima su tacne sa keteringom smenili pršut, kulen i sir grabljen kašikom za sladoled kugle. Tu je bio i veliki pleh sa mešanim mesom. Jedan mladić iz stranke pita foto-reportera koji je celo veče kružio po partijskim štabovima u centru grada i koji je već treći put došao u DSS: „Je li, kakva je klopa kod drugih?“ Foto-reporter je, između zalogaja, odgovorio: „Neću da ti kažem!“
Preokret – 22.30: RASPOLOŽENJE
Ispred Doma omladine gužva – unutra se ne puši. U zgradi, na jednom stolu ispred sale „Amerikana“ stajale su ušećerene jabuke i kolačići, a na drugima fensi ketering. Latinka Perović sedela je zamišljeno i nepomično dok joj je neka devojka nešto objašnjavala.
U sali gužva. Uglavnom mladi, urbano obučeni. Svi su raspoloženi. Dunja Ilić sedela je u crnom kompletu sa dubokim dekolteom i kratkim nogavicama, a od nje se nije odvajao jedan krupan momak.
Na dva velika televizora su TV B92 i Prva. Bez tona – slušala se glasna popularna muzika. U jednom trenutku muzika se naglo utišala i sa televizije su počele da stižu prve CeSID-ove procene rezultata za parlamentarne i lokalne izbore. Posle prvih vesti da je Preokret ispod sedam odsto i da u Beogradu nije prešao cenzus, polovina prisutnih je izašla napolje da puši.
Dveri – 22.45: NE VALJA METOD
Okupljeni u štabu Dveri napeto su zurili u ekran. CeSID-ove procene odjekivale su u mukloj tišini – Dveri su ispod četiri odsto. Dok momak u beloj košulji nastavlja da gleda u TV ne menjajući izraz lica, devojka do njega, razočarano je i iznervirano ustala i izašla.
Većina članova izbornog štaba nalazila se u prostoriji na čijim vratima je hanzaplastom zalepljen papir – „Zabranjen ulaz“. Nakon dva odlaganja, ispred novinare je konačno stao portparol Dveri. Rekao je da rezultati još nisu poznati, jer su Dveri nova partija, te da CeSID-ov i RIK-ov metod brojanja ne može da posluži za njih i dodao da su, prema njihovim informacijama, prešli cenzus na republičkim izborima…
Preokret – 22.40: DA JE SVAKI TREĆI
Dok su svi užurbano ulazili u Dom omladine, prateći pristiglog predsednika Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, izvesni aktivista je komentarisao neuspeh Preokreta u Beogradu: „Ma, brate, nisam ja razočaran rezultatom. To što nismo prešli cenzus u Gradu je zato što nisu svi radili ono što su trebali. Čoveče, meni su propale tri godine teškog rada! Da je svaki treći od nas našao sigurnih glasova koliko i ja, znaš šta bi to bilo!“ Njegov kolega je dodao i da je kriv Đilas koji je uspeo da „kroz njegove medije proturi priču da se na izborima bira gradonačelnik“.
Jovanović je najpre stao ispred Zaharija Trnavčevića koji je kamenog lica slušao kako mu ovaj nešto objašnjava. Zatim je na pozornicu izašao čovek iz LDP-a i upozorio prisutne da još ništa nije gotovo i da neki izlaze sa preuranjenim i neproverenim informacijama i da je Preokret u nekim gradovima ipak napravio dobar rezultat. Dupke puna „Amerikana“ je svaku dobru vest pozdravljala skoro pa navijački.
Socijalistička partija Srbije (SPS) – 00.15: KO BI REKO ČUDA DA SE DESE
Tri crna vladina automobila stajala su pred ulazom. Ispred sedišta SPS-a mnoštvo ljudi je bilo nasmejano. Jedan socijalista je pevušio: „Ko bi rek’o čuda da se dese, da SPS glasove odnese.“ Prazne flašice i kartonski ostaci baklji „ukrašavali“ su terasu.
U hol je sišlo i šest trubača i započelo „Trubite jače, jače, silnije, bolje – opet je naše Kosovo polje“. Momak koji je početkom večeri primao goste zasukao je rukave i otkopčao gornja dva dugmeta na košulji. U jednoj ruci držao je punu čašu viskija, a u drugoj slušalicu fiksnog telefona u koju je svirao jedan od trubača. Drugi aktivista u odelu digao je ruke iznad glave i zatvorenih se očiju vrteo se u krug. Starija gospođa narandžaste kose pružila je 300 dinara orkestru obučenom u majice na kojima piše „Socijalisti su ovog leta u modi“.
Nekoliko minuta kasnije Ivica Dačić je ušao u službeni automobil i uz rotaciona svetla se odvezao u pravcu Trga Republike.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!