Na stubu čitanosti

Ustanovljena još 1973, tradicionalna godišnja nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju domaću knjigu oduvek je trebalo javno da posvedoči o prosečnom književnom ukusu naroda, o njegovoj prosečnoj pismenosti. Rezultat je godinama pokazivao jedno te isto: da građani Srbije kada uđu u biblioteku najpre traže ili laku, zavodljivu beletristiku ili neki od nagrađenih romana, najčešće onaj s omotom NIN-ove nagrade. Najčitanija knjiga u Srbiji, birana prema podacima iz mreže javnih biblioteka, bila je glas naroda, provera stanja masovne kulture, egzaktna ocena našeg populizma.

Međutim, u najnovijoj borbi protiv podilaženja masovnom, protiv najtiražnijeg i demagoškog, a zarad kvaliteta, znanja, kreativnosti, upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić pokrenuo je pre tri godine inicijativu za ukidanje Najčitanije knjige u Srbiji, što je dovelo i do javne rasprave… Nagrada je legalno poništena, a na njenom mestu nastala je nova – „najbolji među najčitanijima“, to jest Nagrada za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije. „Najbolja“ je sada vešto preuzela kontrolu nad kvalitetom, nju bira žiri, ne izveštaji iz biblioteka, a žiri pak imenuje samo ono što je provereno u svetu kultur-elitizma.

USPON KVALITETA: Dakle, u izboru nagrade „najbolji među najčitanijima“ postoje dve kategorije. Najbolji i najčitaniji. Najčitaniji čine listu od 25 knjiga, sastavljenu prema rezultatima tradicionalne ankete u kojoj je ovog puta učestvovalo 145 biblioteka u Srbiji. Na prvom mestu, kao najviše puta pozajmljena knjiga sa polica biblioteka, nalazi se roman Ruski prozor Dragana Velikića, dobitnik NIN-ove nagrade za 2007. godinu. Posle njega, najčitaniji autori su Ljiljana Habjanović-Đurović, pa Gordana Ćirjanić, Marija Jovanović, Mirjana Bobić-Mojsilović, Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Ljubica Arsić, pa opet Mirjana Bobić-Mojsilović, pa opet Momo Kapor. Roman Svetislava Basare Uspon i pad Parkinsonove bolesti, dobitnik ovogodišnje Nagrade za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije, nalazi se na 12. mestu po čitanosti. Sudeći i po dosadašnjim pobednicima (V. Tasić Kiša i hartija, V. Ognjenović Preljubnici, S. Valjarević Komo), nema sumnje da izbor Narodne biblioteke Srbije pretenduje na ozbiljnost, ugled i ravnopravnost s najvećim književnim nagradama u zemlji.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić još prilikom promene koncepta nagrade 2006. godine izjavio je da će žiri o nagradi odlučivati vođen kriterijumima čitanosti i estetskih vrednosti knjige. U ovom trenutku, da li to onda znači da je izborom Basarine knjige, za koju je inače i on 2006. godine dobio NIN-ovu nagradu, čitanost prvoplasiranog autora na listi Narodne biblioteke Dragana Velikića zanemarena?

Žiri u kome su učestvovali, kako se navodi u obrazloženju, ljudi iz biblioteka, ali istovremeno znalci knjiga i književnosti, pisci, urednici književnih časopisa i tribina (Miro Vuksanović – direktor biblioteke Matice srpske, Saša Jelenković – direktor biblioteke „Svetozar Marković“ u Zaječaru, predsednik žirija Sreten Ugričić – Narodna biblioteka Srbije, Bogoljub Mazić – zamenik direktora u Univerzitetskoj biblioteci, i Ratko Čolaković, Svetlana Gavrilović i Mirko Dimić – bibliotekari) imali su zadatak da od 25 knjiga sa liste najčitanijih predlože po tri i donesu odluku o pobedniku. Na kraju, nagrada se dodeljuje najboljoj knjizi, nagradu uručuje ministar kulture, svaka javna reč upućena je dobitniku, od žirija do medija.

PAD KVANTITETA: U celoj toj „svečanoj dodeli“ prisutna je i lista najpopularnijih, najčitanijih knjiga koja i dalje postoji, koja je i dalje dostupna, ali od svih ostaje takoreći nepomenuta. Prema tim listama, autorka Ljiljana Habjanović-Đurović drži svojevrstan bibliotekarski rekord. Nagradu za najčitaniju knjigu koju je dodeljivala Narodna biblioteka Srbije dobila je prvo 1998. za Ženski rodoslov, 2000. za Paunovo pero, a onda i 2003. i 2004. za Igru anđela. Sledeće godine nagrada je već bila preinačena i nije više birana najčitanija, nego najbolja knjiga. Na ovogodišnjoj listi 25 najčitanijih knjiga, roman Habjanovićeve Zapis duše nalazi se na drugom mestu, odmah iza Velikićevog Ruskog prozora. Istina, zgodno bi bilo da na toj listi postoje i neki brojevi koji bi pokazivali na primer koliko je Velikićev Ruski prozor čitaniji od Habjanovićkinog Zapisa duše, koliko Kaporov Anglos od Ćosićevog Vremena vlasti 2, ili roman Eve Ras od Vidojkovićevih priča i Kaporovog putopisa…. Međutim, za takva tumačenja podaci nisu odmah dostupni, a kako smo saznali od upravnika Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića, čitanost romana se i ne ocenjuje, kako bismo očekivali, prostim sabiranjem pozajmljivača knjiga u bibliotekama, nego je izražena jedinicama u kojima se prelama nekoliko vrednosti koje stoje u određenom međusobnom odnosu.

S druge strane, sudeći prema izveštajima iz izdavačkih kuća, stvari stoje nešto drugačije. U Stubovima kulture, izdavaču Velikićevog Ruskog prozora, romana izdatog 2007, kažu da je knjiga do sada prodata u oko 16.000 primeraka, a u izdavačkoj kući autorke Zapisa duše Globosino Aleksandrija tvrde da je ova knjiga, čija prodaja traje od Sajma knjiga 2007, do sada dostigla tiraž od oko 43.000 primeraka. Poredeći listu čitanosti i podatke o prodaji, izgleda da se nešto veoma značajno događa kada je reč o interesovanju u bibliotekama. Sasvim je moguće da ljudi jednu knjigu više kupuju, a onu drugu više pozajmljuju i čitaju. I onda je to veliki znak, samo kad bismo ga još mogli potkrepiti preciznim podacima iz biblioteka.

BOLJKA DEMOKRATIJE: Bez obzira na to što Narodna biblioteka Srbije sve čini da razvije model kulturne politike u određenom pravcu, njen glavni demokratski zadatak mogao bi biti da prati i saopštava vrenja i kretanja u književnom ukusu svojih čitalaca, pa ma kako nesrećno on izgledao. Zbog toga je potrebno i to javno proglašenje najčitanijih knjiga po ukusu publike, što je u svakoj zemlji ozbiljan i relevantan podatak u kulturnom sistemu. Uostalom, kako je jednom napisao uvaženi kolumnista: „Prvi utisak je nedvosmisleno ohrabrujući: knjige domaćih pisaca koje Srbi najradije kupuju ili najčešće pozajmljuju iz javnih biblioteka daleko su po svojim literarnim kvalitetima iznad svetskih bestselera koji su pak, u najvećem procentu, neprobavljiva štiva.“

Kad već Den Braun i Paulo Koeljo nisu izazvali bestseler paranoju u književnim krugovima, zbog čega će je poneki domaći pisac izazvati? Njima dvojici niko nikad nije oduzeo nagrade kao najčitanijim piscima, kao što je na primer u susednoj Hrvatskoj, na Sajmu knjiga u Puli, učinjeno tamošnjoj estradnoj-kič-zvezdi Nives Celzijus za knjigu Gola istina. Recept je naš, tvrdi S. Ugričić pozdravljajući oduzimanje „Kiklopa“ Nives Celzijus, a Hrvati su imali uzor upravo u preinačenju naše nagrade.

Iako u suštini ista priča, Narodna biblioteka Srbije ipak sebi nije dozvolila sličan skandal, već je „najčitanijeg“ u „najboljeg“ promenila na vreme, elegantno i pod lupom javnosti. „Najčitaniji“ se sada vode samo kao bezbojna usputna statistika, pa ako ih se neko seti – seti.