Izborna noć u štabu Luke Maksimovića, poznatijeg kao Luka Preletačević – Beli, bila je značajno drugačija nego kod ostalih predsedničkih kandidata. Najpre, jedino taj štab nije bio u Beogradu, nego u četrdesetak kilometara udaljenom Mladenovcu (mada je strogo govoreći Mladenovac beogradska opština) i to ne u gradu Mladenovcu nego u istoimenom selu, koje se pak nalazi u predgrađu velikog Mladenovca. Stoga ga nije bilo lako naći – Srbija je velika tajna.
Druga značajna razlika je što je kod Belog sve bilo opuštenije i veselije nego kod drugih, a to se nije promenilo ni kada su stigli prvi rezultati i kada je postalo jasno da drugog kruga neće biti. Na travnjaku ispred kuće Ane Stojanović, odbornice u Skupštini opštine Mladenovac i članice kreativnog tima, okupilo se stotinak ljudi od kojih su otprilike polovina bili novinari, a polovina aktivisti. U skladu sa zvaničnim imenom pokreta – Sarmu probo nisi – glavno posluženje bile su sarme i proja, uz bezalkoholna pića. Ulazilo se na spisak (ekipa TV Pink je poljubila vrata) i bilo je taman toliko ljudi da ne bude gužva, a da ne deluje prazno.
I dok je Beli u punoj ratnoj opremi (belo odelo, vunene čarape, a kad je zahladnelo i kožuh) uz pomoć vernog Prilepka davao intervjue i zabavljao goste, u vešernici u podrumu su preko za tu priliku instaliranih kompjutera pratili brojanje glasova. Da je dobio još samo pola procenta, imao bi dvocifren rezultat, što je za kandidata koji je u trku ušao bez para, uz podršku lokalnog političkog pokreta, više nego impresivno.
Vrhunac večeri bilo je Lukino (tj. Ljubišino) obraćanje prisutnima sa cvećem okićene govornice postavljene nasred travnjaka, kada je proglasio pobedu. „Prema našim procenama, dobio sam 67,69 odsto glasova“, objavio je, nijednog trenutka ne izlazeći iz lika, na šta su aktivisti kao jedan odglumili masovno padanje u nesvest. Odmah potom, upriličen je vatromet.
Ni nakon toga, Beli nije odstupio od scenarija, ostajući pri tvrdnji da je upravo dobio izbore, i da će sledećeg dana od Tomislava Nikolića zatražiti ključ predsedničkog kabineta. Za to vreme, Prilepak je pred novinarima glumio očajanje, pričajući da se boji da će ga Beli okriviti za slabe rezultate i otpustiti. „Ma samo da ostanem s njim, makar kao šofer“, jadao se. Proslava „pobede“ trajala je do jedan posle ponoći, sarme su nestale mnogo pre toga, a pred kraj je moglo da se popije i poneko pivo. Beli je u ponedeljak stvarno održao reč i pojavio se na Andrićevom vencu, ali Nikolić tog dana nije došao na posao.
Iako politički analitičari još ne mogu da se slože da li je pokret SPN odigrao pozitivnu ili negativnu ulogu na proteklim izborima, autor ovog teksta ne sumnja da je reč o ovom prvom. Mnogi, uključujući i neke od onih koji su u nedelju glasali za Belog, nisu svesni da pokret ima sasvim ozbiljnu stranu. SPN je, nakon što je na lokalnim izborima prošle godine osvojio dvadeset odsto glasova i tako postao druga najjača stranka u opštini, iskoristio taj rezultat ne da bi Beli i ekipa nastavili da zabavljaju sugrađane, nego da u opštinske organe i preduzeća delegiraju stručnjake umesto partijskih kadrova. Mladenovčani su to prepoznali, i Beli se u ovoj opštini po broju glasova ponovo plasirao drugi, odmah iza Vučića.
Premda posle zavidnog rezultata neki očekuju da se SPN transformiše u stranku na nacionalnom nivou, u štabu pokreta kažu da im to ne pada na pamet. „Ako bismo se ustrojili kao stranka, brzo bismo postali kao svi ostali, a to po svaku cenu želimo da izbegnemo“, kaže za „Vreme“ Ana Stojanović. Umesto toga, pokret Sarmu probo nisi će pokušati da se pomogne ljudima iz drugih opština da se organizuju kako bi do lokalnih izbora 2018. što više mesta u Srbiji napravilo svoje varijante SPN i svoje Preletačeviće. To je, smatraju oni, najbolji način da se u opštinske vlasti ubace ljudi koji će se baviti lokalnim problemima, a ne partijskim kombinacijama.
Na kraju krajeva, glasi stara politička mudrost, sva je politika lokalna. Oni koji su kampanju vodili na geostrateškim pitanjima, trebalo bi da razmisle o tome.