Kako je okončan "diplomatski fijasko organizatora" ili, ništa blaže rečeno, "debakl" prošlonedeljnog skupa lidera zapadnobalkanskih država na Brdu kod Kranja i čime će to Srbija platiti, pošto je već kažnjena
Londonski „Ekonomist“ procenjuje da je, odlukom o neučestvovanju na skupu koji su 20. marta organizovale Slovenija i Hrvatska predsednik Srbije Boris Tadić „dobio bitku, ali nije uspeo da dobije rat. Zbog tog poniženja, slovenačka vlada bi mogla da odluči da se osveti tako što bi usporila evrointegracije Srbije“. „Poniženje“ Slovenije se objašnjava time što, kad su čuli da Tadić ne dolazi, od Brda kod Kranja odustaju i, pozvani i najavljeni, evropski predsednik Van Rompej i Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije, predsedavajuće u EU.
Po istoj analizi, „više značajnih glasova u EU žele da vide pauzu u priključenju EU, pošto u Uniju uđu Island i Hrvatska, moguće 2012. Njih neće mnogo potresti ako Tadić bude insistirao da Kosovo za Srbiju bude ispred Evrope. Ako tako bude, Srbija, koja je odavno izgubila Kosovo, mogla bi da izgubi i Evropu“.
Proteklih nedelja, zahvaljujući ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću, potom i predsedniku Borisu Tadiću, saznali smo da će se Srbija odlučiti za Kosovo, ako – ovo je ono „ako“ iz poslovice o devojci i sreći – bude prisiljena na izbor između Evrope i Kosova.
GUŽVA U BEOGRADU: Konferencija zapadnobalkanskih lidera na Brdu kod Kranja je, kao što se i bez naročite pameti moglo prognozirati – propala. Ili je, po oceni Hrvatske radiotelevizije, bila izuzetno uspešna; ocene slovenačkih medija su manje-više podeljene. Govoreći rečnikom medija u regionu, kratkotrajni skup s kog su i učesnici nastojali da što pre odu – ako zanemarimo one koji su u poslednji čas odustali od dolaska – predstavlja „diplomatski fijasko organizatora“ ili, ništa blaže, „debakl“.
Na sreću, Srbija je od početka, na trilateralnom skupu u Ptuju, jasno stavila do znanja pod kojim uslovima prihvata učešće – da predstavnici Kosova nastupe kao Kosovo-Unmik – tako da će biti potrebna izvesna retorička veština za eventualnu optužbu da je Beograd sabotirao skup, kako god zbog toga bio „kažnjen“. Za početak, time što nije dobio uramljeni kompakt disk s prevodom evropskih propisa u zakonodavstvu, koji je učesnicima podelila premijerka Hrvatske Jadranka Kosor, uz naknadnu primedbu da će ga Beograd, ako želi, dobiti kad ga zatraži. Ne znamo da li bivši premijer Ivo Sanader, koji je taj prevod obećao kao poklon, ima kopiju, ali je sigurno da ga sad neće piratizovati.
U Beogradu je do prošlog petka uveče prosto vrilo od Evropljana, punih entuzijazma što se tiče napretka Srbije – reklo bi se da su ramena otpadala od prijateljskog tapšanja.
To nije uspeo da pokvari ni britanski ambasador u Beogradu, objašnjavajući da Srbija neće moći da odgovori ni na jednostavna evropska pitanja, na primer – kolika je teritorija države i koliko ima stanovnika.
Ni komesar za Balkan Jelko Kacin nije nadmašio samog sebe izjavom da, kad Evropljani zasedaju bez predstavnika Srbije vijori se zastava nezavisnog Kosova, a inače kači firma Kosovo-Unmik.
Na ovo poslednje reagovala je Španija kao trenutno predsedavajuća EU: na svim zvaničnim skupovima Unije Priština je, zato što ne postoji evropski konsenzus o statusu Kosova, predstavljena kao teritorija pod kontrolom međunarodne zajednice.
Ambicija Slovenije da organizuje zapadnobalkanski samit u Brdu kod Kranja, od početka se sudarila s odbijanjem Prištine da učestvuje bilo kako drukčije nego kao nezavisna država. Taj stav, međutim, nije izazvao nikakav otpor Evropljana i „Evropljana“.
BALKANSKI ŠATL: Slovenci su se onda našli u pomalo nebranom grožđu. Ne samo zbog balkanske tvrdoglavosti „južnjaka“, nego i zbog određenog stava Brisela – ako konferencija uspe, biće evropski uspeh, a ako propadne biće slovenački neuspeh. Zato je premijer Borut Pahor poslednjih dana neplanirano i gotovo tajno putovao na relaciji Ljubljana-Priština-Beograd-Brisel, ne obazirući se na primedbe (slovenačke) opozicije da je bilo pametnije prvo pitati goste da li bi došli, a ne prvo najaviti skup, a potom juriti učesnike.
Na „šatl-diplomatiju“ Boruta Pahora predsednik Srbije Boris Tadić samo je potvrdio da učešće Srbije na konferenciji u Brdu kod Kranja „zavisi isključivo od toga da li će predstavnici kosovskih Albanaca tamo biti predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244. Ako se ta konferencija dogodi bez prisustva Srbije, niko nema pravo nas da optužuje, jer smo mi svoj principijelni stav oko učešća jasno i glasno izneli odmah na početku i znala su se pravila pod kojima Srbija može da uzme učešće. Zato je potpuno izlišno, čak mogu da kažem i neprilično, što neki međunarodni poslenici, bilo da su u pitanju izvestioci Evropskog parlamenta, ili neki drugi, pokušavaju da drže lekcije Srbiji šta treba u tom smislu da čini“.
I, takođe poznato, da „Srbija ne prihvata, niti priznaje nezavisnost Kosova, i neće to uraditi, tako da nije potrebno da se iko trudi da je nagovara ili ucenjuje da tako nešto učini, jer je to nemoguća misija“.
Upozorenja da bi Beograd u traženju kompromisa trebalo da vodi računa o stanju na terenu Tadić je konstatovao da „na terenu“ ima bar dva „stanja“: Albanci koji ne žele život u Srbiji, i Srbi koji ne žele život u nezavisnom Kosovu.
KO JE KRIV: Među slovenačkim reakcijama na (ne)uspeli skup istakao se šef diplomatije Samuel Žbogar, koji je u Briselu izjavio da je Srbija u poslednje vreme preosetljiva zbog očekivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu o Kosovu. Po njemu, to je i verovatni razlog zbog kog Boris Tadić nije došao na konferenciju, jer ni jedno predloženo rešenje nije bilo prihvatljivo za Srbiju, zbog bojazni srpske strane da bi to prejudiciralo status Kosova.
Bizaran detalj: nezvanično se priča da je Španija „pritiskala“ predsednika Borisa Tadića da ne učestvuje.
Što se tiče predstojećeg prolećnog regionalnog skupa u Sarajevu, Žbogar se pita da li će formula „bez imena i titule“ raditi u Sarajevu ako nije radila na Brdu: „to je stvar španskog predsedništva i Eštonove“. Žbogar je „odlučno odbacio“ mogućnost da bi Slovenija iz osvete mogla da ometa Srbiju na njenom putu ka EU.
Sad već pomalo neizbežni Jelko Kacin, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, smatra da je „pravi gubitnik“ skupa na Brdu kod Kranja – špansko predsedništvo Evropskom unijom. „Umesto da Moratinos sada bude tu, da stvori pravu atmosferu kako bi se lakše odradila konferencija u Sarajevu, on je pokazao da nije na nivou zadatka, kao i da će Španija imati problema sa tim“. Nedolazak predsednika Saveta EU Hermana van Rompeja tumači kao nesporan jer „Rompej dolazi kada se sve države slože“. Ukratko, „nedolaskom predstavnika Španije, kao predsedavajuće EU, napravila se sprega koja nije od koristi ni Španiji, ni Srbiji, ni celom regionu“.
ŠTA ĆEMO SAD: Migel Anhel Moratinos je, međutim, uveren da susret koji špansko predsedništvo EU priprema za kraj maja ili za juni u Sarajevu (datum još nije utvrđen), treba da okupi sve činioce i strane – „uz uvažavanje međunarodnog prava i svih osetljivih pitanja“. Po njemu, pripreme teku s idejom da „sve strane na njemu uzmu učešća u duhu dobre međusobne saradnje“ a lično smatra „da će nam poći za rukom da okupimo sve strane, uz uvažavanje svih tugaljivih pitanja i rukovodeći se međunarodnim pravom“. Cilj predsedništva EU je da svi budu u prilici da iznesu svoja mišljenja i viđenja, s tim da i dalje ostvaruju perspektivu uključivanja u Evropsku uniju.
Komentarišući „slovenački“ skup na Brdu kod Kranja, španski ministar spoljnih poslova je izjavio da „nisu sve zapadnobalkanske zemlje bile u mogućnosti da na njemu uzmu učešća, isto kao ni predsedavajući Evropskog saveta Herman van Rompej“, kao i da to „ne znači da plodovi sastanka nisu bile i neke dobre razmene mišljenja, dobri predlozi i inicijative“. Završna deklaracija skupa, ocenjuje Moratinos, „jasno kazuje da svi učesnici, kao i mi, daju podršku susretu na visokom nivou koji će špansko predsedništvo sazvati za kraj maja ili početak juna“.
Njegov beogradski kolega, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je, istim povodom – ocenjujući skup na Brdu kod Kranja – izjavio da pretvaranje Kosova u državu i članstvo svih država zapadnog Balkana u NATO nisu dugoročno održiva rešenja za region. Studentima Megatrend univerziteta rekao je i da „postoji jedan broj analitičara u svetu koji na Srbiju gledaju kroz naočare napravljene devedesetih godina“, što je „ozbiljan problem“ jer neki od njih smatraju da u regionu postoje tri problema: Kosovo, BiH i bezbednosni izazovi. U skladu s tim, oni predlažu da se problemi reše „podržavljenjem Kosova“, centralizacijom BiH i bezbednosnim konsolidovanjem regiona kroz članstvo u NATO-u. „Ne možemo prihvatiti podržavljenje Kosova i ne možemo prihvatiti centralizaciju BiH mimo volje njenih građana. Ova zemlja (Srbija) je takođe demokratskim putem donela odluku da bude vojno neutralna.“
Uprkos pritiscima, o čemu je povodom skupa na Brdu kod Kranja jasno govorio i Boris Tadić, ministar spoljnih poslova Srbije smatra da Beograd ne menja svoje prioritete: očuvanje teritorijalnog suvereniteta na Kosovu, članstvo u Evropskoj uniji, regionalna saradnja i, od skora, ekonomska diplomatija.
Vuk Jeremić ističe da je u protekle dve godine Kosovo priznalo daleko manje država nego što se očekivalo i da je pitanje nezavisnosti Kosova prebačeno na teren međunarodnog prava. „Dok smo se borili za Kosovo, ostvarili smo i najveći uspeh u procesu približavanja EU“, smatra Jeremić. Što se regiona tiče, ostao je stabilan uprkos proglašenju nezavisnosti Kosova i nesuglasicama koje Srbija u vezi s tim ima s drugim državama.
Pa, dobro.
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor poklonila je na početku skupa na Brdu kod Kranja prevod zakonodavnih propisa EU svim učesnicima. Usput je rekla da će ih i „Srbija dobiti, ali kada to službeno zatraži“.
Prevode je dobila i Albanija, bez obzira na jezičke razlike. Premijer Salji Beriša nije se bunio: „Može i na hrvatskom“. Ni Kosovo nije odbilo poklon, iako ima potpuno drukčiji model pristupanja EU u odnosu na region.
„Odluka vlade Hrvatske iz decembra prošle godine da ustupi prevod drugim zemljama zapadnog Balkana je veoma pozitivna“, izjavio je potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić. „O tome me je zvanično informisao ambasador Hrvatske u Beogradu i ja sam mu zvanično rekao da je Srbija zainteresovana za prevode. Potom je u februaru službenik Kancelarije za evropske integracije otišao u Zagreb i razmotrio stanje tog prevoda i optimalne uslove za preuzimanje.“ Ukratko, „što se tiče Srbije, prevod je zvanično zatražen“ ali ako ta „komunikacija nije stigla i do premijerke Hrvatske“, Beograd će ponoviti zvanični dopis, imajući u vidu interes građana.
Priča o prevodu počinje u jesen 2008. na skupu kome je prisustvovala i Srbija. Tada je sačinjen regionalni memorandum o razmeni prevoda. Po oceni medija, izuzimanje Srbije od hrvatskog poklona ima za cilj „da izostanak Srbije ispadne skuplji“, bar do sarajevskog regionalnog skupa.
Inače, prevod obuhvata oko 13.000 evropskih pravnih akata na oko 100.000 strana.
Sredinom osamdesetih godina prošlog veka Slovenija je – tada još u sastavu SFR Jugoslavije – planirala da od „Titovog“ Brda kod Kranja napravi superekskluzivan turistički centar za evropske bogataše, biznismene, kockare i ostalu elitu. Kockari su prvi otpali kao ciljna grupa: zašto bi helikopterom dolazili na Brdo, ako su im na raspolaganju obližnje italijanske kockarnice. Superelitni turisti imali su i svoje uslove: aerodrom, heliodrom, pravi golf teren, hipodrom, teren za polo, ekskluzivni uslovi smeštaja.
Najveća mana Brda kod Kranja je to što je tu gde je – nedaleko od mnogo privlačnijih, Italije i Austrije.
U ono vreme je u ulaznom holu prilično zapuštene Titove rezidencije dominirala ogromna slika Slovenije. Negde u prvom planu je Komesar u kožnoj jakni objašnjavao veoma zainteresovanim Seljacima, Radnicima i Inženjerima i najmanje jednom poštenom Intelektualcu prednosti socijalizma, na obodu doline nežno se dimila neka fabrika, sve ostalo kao iz čitanke („Vidi, vidi, druže mili, šta su ljudi izmislili“).
Inače, gradnja na Brdu kod Kranja počinje 1510. kao dvorac habsburškog dostojanstvenika Juraja Ekha. Od prvobitno renesansnog zdanja stiglo se, uz mnogo prepravki, do obnove u XIX veku, od kada izgleda kao danas. Princ Pavle Karađorđević kupio ga je 1935. u prilično zapuštenom i jadnom stanju, da ga pretvori u neku vrstu ogromnog letnjikovca u kom je, uz mnoge druge, boravio britanski kralj Edvard VIII. Od 1945. postaje jedna od rezidencija Josipa Broza Tita – iz Brda kod Kranja odveden je u ljubljansku bolnicu, da u njoj umre 4. maja 1980. Deset godina kasnije, tu je održan jedan od skupova „putujućeg cirkusa“ republičkih lidera koji su se, kao, trudili da očuvaju Jugoslaviju. Što im nije uspelo, a najpre Slovencima. Juna 2001. na Brdu kod Kranja po prvi put su se službeno našli Džordž V. Buš i Vladimir V. Putin.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
