Foto: EPS
Zašto se EPS ciljano isključuje iz trenutno najvećeg elektroenergetskog projekta koji se realizuje u Srbiji?
“Bistrica nam je veliki projekat, nekada smo mislili da će biti 700 miliona, ali sada vidimo da će izaći 1,2 milijarde”, izjavio je Aleksandar Vučić 31. jula ove godine. To “nekada” je bilo samo šest meseci ranije, a pre godinu dana Ministarstvo infrastrukture je, u okviru Prostornog plana reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica, navelo da je orijentaciona vrednost investicije 560 miliona evra.
Po tome ispada da je inflacija najviše pogodila reverzibilne hidroelektrane, pošto je vrednost RHE Bistrica za samo godinu dana povećana 114 odsto, više od hrane i energenata. Inače, radi se o starom projektu za koji je EPS još u martu 2012. potpisao Memorandum o razumevanju sa kanadskim Lavalinom i kineskim China Nuclear Power Engineeringom, nakon čega je izgleda pao u zaborav, sve dok nije aktuelizovan posle serije havarija u EPS-u, decembra 2021. godine.
Od tada cena izgradnje vrtoglavo raste, iako suštinski nije došlo do bilo kakvog unapređenja tehnologije ili tržišnih poremećaja koji bi to opravdali. Već u oktobru 2022. EPS je izneo novu procenu od 625 miliona evra, u junu 2023. Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) podiže cenu na 835 miliona evra u okviru “Plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028.”, da bi Vučić prilikom posete Priboju još jednom podigao lestvicu na neverovatne 1,2 milijarde evra.
Inače, o kreditiranju ovog projekta je ozbiljno pregovarano sa EIB-om, sve dok, početkom 2023. godine, Siniša Mali nije obavestio rukovodstvo EPS-a da prekinu pregovore sa ovom evropskom institucijom, pošto je odlučeno da se projekat radi sa Japancima i finansira preko njihove agencije Japan International Cooperation Agency (JICA), dok o uslovima sada direktno pregovara ministarka Đedović Handanović.
Ali kod RHE Bistrica nije “mutna” samo priča oko cene i finansiranja, već i oko realizacije samog projekta. Naime, iako se podrazumevalo da Bistricu gradi EPS, koji jedini ima kapacitet, znanje i iskustvo za ovako važan strateški projekat, Vlada Srbije je EPS isključila iz njegove realizacije, a investitorska prava, Zaključkom od 11. maja 2023. godine, prenela na MRE, što je više nego neuobičajeno, pošto MRE nema znanje i resurse za ulogu investitora na ovako kompleksnom projektu.
Zatim Vlada Srbije ide i korak dalje, obrazovanjem Projektnog tima za realizaciju projekta, koji ima šest članova, od kojih nijedan nije iz EPS-a. Dodatno, rukovodilac Projektnog tima Milan Ćirović ne samo što nema nikakve veze sa EPS-om ili hidroelektranama, već ni sa elekroenergetskim sektorom uopšte. Radi se o bivšem direktoru kragujevačke toplane koji je u Kragujevcu poznat po tome što je istovremeno bio i direktor toplane i vlasnik firme Termogama, koja je projektovala i izvodila radove na uvođenju grejanja. EPS se u samom Zaključku Vlade spominje na samo jednom mestu, u kome se navodi da “stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Projektnog tima obavlja MRE, a po potrebi i AD EPS”, što u praksi znači da EPS može da obezbedi salu za sastanke, kafu i sok.
Nije jasno zašto se EPS ciljano isključuje iz trenutno najvećeg elektroenergetskog projekta koji se realizuje u Srbiji? Da li to znači da će se, nakon izgradnje, upravljačka prava preneti na neku stranu firmu ili privatnog operatera bliskog vlastima? Da li je tačno da se EPS cepa na termo i hidro proizvodne celine, radi lakše privatizacije? Da li će RHE Bistrica biti deo paketa od 11 hidroelektrana koje planiraju da prenesu na zajedničku firmu kojom upravlja mađarski MVM? Sve su ovo validna pitanja, koja se sama nameću kada vidimo da u planu izgradnje RHE Bistrica nigde nema EPS-a.
A sve je to samo nastavak desetogodišnje politike ove vlasti, u kojoj je EPS potpuno skrajnut u izgradnji novih proizvodnih kapaciteta, posebno kod obnovljivih izvora energije, pa zato EPS danas nema nijedan MW instalisanog kapaciteta u elektranama koje koriste energiju vetra, solara ili biomase, a kako vidimo, izgleda da više neće graditi ni u hidroenergetskom sektoru.
Kada sve sagledamo, da li je RHE Bistrica najveća “pljačka u najavi” SNS vlasti? Nije, daleko od toga. Da li je najveća pljačka u energetskom sektoru? Verovatno nije ni to. Zašto je onda ovaj projekat toliko važan? Zato što je odličan pokazatelj kako ova vlast upravlja elektroenergetskim kapacitetima zemlje. Kada vidimo da jednim strateški važnim projektom, koji već godinama kasni, upravlja ministarka bez dana iskustva u energetskom sektoru, a finansiranje se obezbeđuje na osnovu nečijeg dogovora, i to za cenu koja je za godinu dana duplirana, jasno je da se baš ništa nije promenilo, čak ni nakon Grčićevog rušilačkog pohoda. Vrh vlasti i dalje vidi EPS i energetski sistem Srbije isključivo kao politički plen i nepresušan izvor za koruptivno izvlačenje novca, radi bogaćenja ljudi bliskih vrhu vlasti.
Kao posledica neznanja, korupcije i javašluka SNS kadrova, EPS nastavlja da se raspada, uvozi milione tona uglja iz Indonezije, stanovništvu podiže cenu struje za 50 odsto, privredi naplaćuje cenu od 110 evra/MWh koja je trenutno veća i od berzanske, dok puko održavanje EPS-a u životu građane košta najmanje tri milijarde evra u samo tri godine.
Zato ne smemo zaboraviti da je EPS privredna kičma Srbije, jer ova vlast upravo to želi. Već 10 godina EPS-u lome kičmu, sa ciljem da se raspadne do te mere da jedino opšteprihvatljivo rešenje postane njegova privatizacija. Ako se to desi, na gubitku neće biti samo zaposleni u EPS-u ili građani Lazarevca, Obrenovca i Kostolca, već ćemo izgubiti svi.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
