Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Septembar: kraj sezone odmora, period povratka đaka u školske klupe i mesec kada se, posle godinu dana hibernacije, na dnevni red vraća tema koja polarizuje javnost.
Kontroverzni događaj je sledeći – svakog septembra Beograd postaje mesto održavanja Beograd Prajda. Ove godine je beogradski Prajd održan 7. septembra pod sloganom “Ponos su ljudi”, dok je Nedelja ponosa trajala od 2. do 8. septembra. Desničari ovaj događaj opisuju živopisnijim imenima, o kojima će biti reči kasnije.
Uoči ovogodišnjeg Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je ekstremna desnica pisala o ovom događaju na društvenim mrežama, pre svega u svojim Telegram kanalima i na društvenoj mreži Iks. Ko stoji iza većine informacija koje su se delile o Prajdu? Da li su te informacije istinite? U kom trenutku sloboda govora postaje govor mržnje? Na kraju, pitamo se – čemu sve to?
Monitoring period podeljen je u tri etape. Prva obuhvata period od polovine avgusta do 5. septembra kada je aktivnost desničarskih kanala i naloga postepeno rasla. Druga etapa podrazumeva dan uoči Prajda i sam dan šetnje, kada je aktivnost u ovim grupama dostigla vrhunac. Treća etapa obuhvatila je dane nakon održavanja parade, kada je aktivnost na društvenim mrežama postepeno opadala.
Istraživanjem su obuhvaćene platforme Telegram i Iks.
TARGETIRANJE AKTIVISTA I ANTILITIJUMSKIH PROTESTA
Prva stvar koju treba znati: na Telegramu postoji ogroman broj srpskih ekstremno desničarskih grupa. U okviru ovog istraživanja, pratili smo aktivnost u nekoliko najaktivnijih, najbrojnijih i najuticajnijih. To su: Bunt je stanje duha, Vaseljenska, Nulta tačka, Hrabro za Kosmet, Skupljači kukolja, Bunker, Srbska akcija, Srpska Sparta, Istočni front, Code 17, Srpski glasnik, Antiglobalisti Srbije, Borbeno pravoslavlje i Diskusija migranti. Ovi kanali broje od nekoliko stotina članova – koliko imaju Skupljači kukolja i Borbeno pravoslavlje – do nekoliko desetina hiljada članova – koliko ih se nalazi u kanalima Bunt je stanje duha, Nulta tačka, Istočni front i Code 17.
Poruke u kanalima počele su da pristižu polovinom avgusta, tri nedelje pre Prajda, a dve nedelje pred početak Nedelje ponosa. Neki kanali, poput kanala Vaseljenska, čiji je administrator novinarka Vesna Veizović, još ranije su počeli da spominju reč “gej” u jeku protesta protiv iskopavanja litijuma, a kao pokušaj delegitimizacije istaknutih aktivista. Prva na meti bila je aktivistkinja neformalne grupe STAV Mila Pajić, koju je ovaj kanal targetirao u tri poruke 11, 12. i 16. avgusta nazivajući je devojkom koja je “aktivno učestvovala u kampanji za donošenje rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici i organizatorkom gej parade”.
Isti kanal se nije zaustavio sa individualnim targetiranjem pojedinačnih aktivista. U poruci od 16. avgusta navodi se i da “organizacije koje na prvi pogled deluju kao nezavisni pokreti građana (misli se na Eko stražu i Ne damo Jadar, prim. aut.), u suštini slede agendu koja je usmerena od strane istih onih koji finansiraju LGBT prava i druge liberalne ciljeve u Srbiji”.
ZLI ZAPADPONOVO NAPADA
foto: pexels / olharuskykhMESTO ZA SEJANJE MRŽNJE: Društvene mreže
Dominantni narativi da opozicione aktiviste finansira Zapad u cilju rušenja Srbije prisutni su u svim kanalima koje smo pratili. Ova teza bila je dominantna u danima koji su prethodili Prajdu – uz tvrdnje da Zapad time želi da uništi Srbiju, zameni “tradicionalne vrednosti” liberalnim vrednostima i udari na pravoslavlje. Zaštitu od napada, sa druge strane, članovi ovih grupa vide u priklanjanju Rusiji – koja je u novembru prošle godine zabranila LGBT pokret označivši ga kao “ekstremistički” – i otporu liberalnoj struji koja neumoljivo pristiže sa Zapada.
Veliki broj poruka koje su prethodile Prajdu ličio je na “pripremu terena” – neumoljivo se pisalo o dešavanjima koja su uključivala članove LGBTQ+ populacije u zapadnim zemljama, uz nezaobilazno podsećanje da uskoro sledi održavanje beogradskog Prajda.
Na primer, kanal Skupljači kukolja je 26. avgusta poslao fotografiju i snimak sa zvaničnog sajta Beograd Prajda, na kome se nalazi zamenik gradonačelnika Stokholma Jan Jenson (u tekstu ga nazivaju Johanson) uz naslov “Dreg kao način borbe protiv ultra-desnice”. Dreg je, inače, izraz koji se koristi za muškarce koji se oblače kao žene – oni ne moraju biti homoseksualci ili transrodne osobe, a preoblačenje je performativnog karaktera. Skupljači kukolja zatim pišu: “Da li Srbiji nedostaje klovnova? (…) 46-godišnji Jan Johanson doći će u Beograd da priča o tome kako brani prava švedskih gejeva i lezbejki u kostimu dreg kvina. Upravo je tako doteran prošle godine organizovao čitanja za decu u biblioteci. Švedski mediji nisu izveštavali o reakciji dece na ta čitanja, ali na mestu roditelja, mi bismo se zabrinuli za njihovo psihičko stanje. Činovnik izgleda ne samo kao izopačenik, već i kao manijak”.
Kanal Vaseljenska je zatim poslao istu fotografiju, uz naslov: “Pažnja, roditelji! Na ‘Nedelji ponosa’ promocija izopačenih ideja – drag kraljice spremaju se da uče vašu decu u školama – Srbija na udaru!”. Međutim, osnovna tvrdnja ovog naslova je neistina – program Nedelje ponosa nije predviđao nikakva čitanja deci u školama. Čitav program odvijao se u prostorijama ustanova kao što su KC Grad, UK Parobrod itd. Što se tiče tvrdnje Skupljača kukolja da čovek izgleda kao “izopačenik” i “manijak” – u samoj definiciji drega piše da on nema seksualnu konotaciju, već da se radi o supkulturnom pokretu i umetničkom performansu.
GOVOR MRŽNJE I DEHUMANIZACIJA
Kanal Skupljači kukolja je sam po sebi interesantan – ima samo nekoliko stotina članova, ali se gotovo isključivo bavi LGBTQ+ temama, koje ostali desničarski kanali zatim zdušno prosleđuju dalje. Poruke variraju od jednostavnog ismevanja “liberalnih vrednosti” do nedvosmislenog govora mržnje: “Jaja Džame, predsednik Gambije od 1996. do 2017. godine, objasnio je skraćenicu LGBT kao lepra, gonoreja, bakterije i tuberkuloza. Homoseksualce je nazvao ‘zarazom’”, glasi poruka od 23. avgusta, ispraćena reakcijama aplauza.
Nekoliko dana ranije, kanal je targetirao novinara “prozapadnog portala Nova” Pera Jovovića, čija je promocija romana planirana u okviru Nedelje ponosa, odnosno “festivala izopačenika”, kako taj događaj naziva ovaj kanal. Jovovića nazivaju “proizvodom evropskih liberalnih vrednosti, otvorenim gejom (uz emoudži fekalija)” i “zastupnikom ukrajinskih fašista”. Objavu je zatim podelio i kanal Bunt je stanje duha, koji broji više od 80.000 pratilaca.
Postoji čitav niz pretećih poruka koje se u ovom kanalu svakodnevno šalju – 16. septembra su podelili jedan od postera Prajda, zajedno sa snimkom čoveka koji je okrvavljen i linčovan, uz reči “predstojeća parada ponosa u Beogradu. Levo – očekivanja. Desno – stvarnost (iako je u pitanju Liban)”.
Kanal Nulta tačka broji oko 24.000 članova, a među temama o kojima piše prisutna je antivakserska i antikovid propaganda. Članovi ovog kanala su 31. avgusta upozoreni da Nedelja ponosa u Beogradu počinje “u jeku globalne epidemije majmunskih boginja”, uz propratnu AI generisanu sliku tri majmuna koji drže zastavu u duginim bojama, dok ispod njih šetaju ljudi u šarenoj odeći.
Istočni front je na Telegramu pisao o neonacistima koji su se u avgustu skupili na železničkoj stanici da protestuju protiv gradske parade ponosa, uz uzvike “Ovo je nacističko područje!”. Iako je sama poruka lišena bilo kakvih vrednosnih kvalifikacija, na priču o otvorenom neonacizmu više od stotinu ljudi reagovalo je pozitivno.
Mario ZNA, teoretičar zavera koji sebe naziva borcem protiv cenzure, na Iksu je na dan parade objavio fotografiju jednog od učesnika šetnje u donjem vešu napisavši: “Homoseksualnost je smatrana za mentalni poremećaj (ludilo) do 1992. godine. Ne postoje normalne osobe koje mogu ovako ‘obučene’ da šetaju gradom”. Iako je ponašanje koje “vređa moral građana” shodno članu 8 Zakona o javnom redu i miru kažnjivo novčanom kaznom i do 150.000 dinara, upitno je što ovaj korisnik direktno povezuje “nivo obučenosti” sa homoseksualnošću iako je dosad veliki broj zabeleženih slučajeva neprimerenog “otkrivanja” u javnosti usmeren od strane muškaraca ka ženama.
NE DAMO KOSOVO
Uz pomenuto targetiranje aktivista, govor mržnje i antizapadnu propagandu, ovi kanali i profili imaju i druga zajednička interesovanja. Prvo i osnovno jeste odbrana Kosova, koju često povezuju sa temom prava LGBTQ+ populacije.
Vreme organizovanja ovogodišnje Nedelje ponosa i šetnje poklopilo se sa novim incidentima na Kosovu. Kosovska policija je 30. avgusta zauzela preostale srpske institucije na severu Kosova, izuzev zdravstva i obrazovanja. Na zgradama su potom osvanule table sa oznakama različitih institucija “Republike Kosovo”. Akcija Prištine ispraćena je burom naslova u medijima, objavama na društvenim mrežama, ali i – tišinom zvaničnog Beograda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se o temi Kosova oglasio tek nakon gotovo dve nedelje ćutanja. Za to vreme desničarske grupe i nalozi su besneli. Kao najlakša meta za pražnjenje besa izabrani su pripadnici LGBTQ+ populacije i Nedelja ponosa, koja je u tom trenutku bila u jeku – nazivali su je “diverzijom vlasti” za ono što se dešava na Kosovu.
Tako je 8. septembra na svom Iks profilu korisnica pod imenom “Kosovo je srce Srbije!” podelila snimak policije koja obezbeđuje Prajd, uz reči: “Ne brane Srbe na Kosovu, brane gejeve u Beogradu! Pred ‘gej paradu’ u Beogradu jake policijske snage”. Ovu objavu je videlo oko 10.000 ljudi, a komentari su mahom pisali o tome kako je Prajd najnovija “diverzija” za dešavanja na Kosovu. Na Telegramu je Srbska akcija pisala o tome kako je “izdajnik Vučić” ostavio na cedilu “srbski narod na Kosovu i Metohiji” i tradicionalno se priprema da “obezbedi septembarsku paradu izopačenjačkih nakaza”. Dodajući, uz to, da se narodnim novcem finansira “orgijanje na beogradskim ulicama”.
Parada “izopačenjačkih nakaza” samo je jedan od pogrdnih naziva kojim se imenuje Prajd. Tu su i “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” i mnoga druga imena.
DAN PRE PARADE: “BOLEST NIJE PONOS”
foto: pexels…
Slogan kojim su desničari ispratili ovogodišnji slogan glasio je “bolest nije ponos”. Osim kruženja društvenim mrežama, uoči Prajda su stikeri i grafiti sa ovim rečima nikli širom grada, sve sa precrtanom LGBTQ+ zastavom.
Snimak maskiranih ljudi sa bakljama koji na Kalemegdanu drže ogroman baner sa rečima “Bolest nije ponos”, počeo je munjevitom brzinom da se deli društvenim mrežama 6. septembra, dan uoči same parade. Na početku snimka čovek sa fantomkom, zamućenog lica, maskiranog glasa i u majici sa natpisom “Slava Rusiji” govori: “Bolest nije ponos, ne u zemlji Svetog Save”. Na baneru je prikazana i precrtana zastava EU. Snimak je na Telegramu i Iksu videlo ukupno više stotina hiljada ljudi.
Kanal Srbska akcija je na Telegramu dan pre parade podelio fotografiju aktiviste i pravoslavnog vernika Nika Jovčić-Sasa koji drži ikonu Bogorodice u duginim bojama, nazivajući ga “nakazom”, ovog puta uz direktan poziv na akciju: “Mi pozivamo svakoga ko direktno ili indirektno (svojom pasivnošću) doprinosi održavanju satanističke ‘Parade ponosa’ i pratećih manifestacija, a svestan je zla koje iste predstavljaju, da odbaci mlakost i kukavičke izgovore, te da se uspravi i usprotivi se zlu”.
“PONOS SU LJUDI”
Subota, dan kada je održan beogradski Prajd, osvanula je ispraćena brojnim upozorenjima i kritikama desničarskih grupa. Gotovo svaka od grupa koje smo pratili poraženo je konstatovala da se tog dana održava gej parada. “Dobro jutro, ako je dobro”, napisali su u grupi Bunker, uz propratno “zapadne vrednosti”.
Ipak, uprkos atmosferi netrpeljivosti koja se nedeljama gradila, beogradski Prajd prošao je bez incidenata. Učesnici su se tokom šetnje nešto duže zadržali ispred zgrade Vlade Srbije gde su izneli svoje zahteve – koji su godinama isti, a koji do danas ostaju neispunjeni. Između ostalog, to su i usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu, brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT zajednici, kao i izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Nakon šetnje učesnici su ostali u parku Manjež na žurki i koncertu kume Prajda Zejne Murkić.
Ceo skup je obezbeđivala policija, a grupa građana koja se protivi održavanju Parade ponosa je, dok su učesnici šetnje prolazili pored Doma Narodne skupštine, držala crkvena obeležja, zastavu Srbije i transparent na kome je pisalo “Parada-poniženje”.
Najveći incident na ovogodišnjoj paradi bio je delo upravo Srbske akcije, koja se na društvenim mrežama pohvalila da su njeni aktivisti “nakazama oduzeli glavnu zastavu parade srama i bacili je u kantu za smeće, nakon čega je došlo do očekivanog privođenja od strane Vučićeve policije”. Njihova poruka je zatim zdušno deljena po drugim desničarskim kanalima.
DANI POSLE PRAJDA
Činjenicu da je LGBTQ+ zastava “provučena” kroz kantu za smeće, onlajn desničari su shvatili kao malu pobedu. Dan nakon Prajda, Srbska akcija je napisala da su “juče pod smrdljivom šarenom zastavom, koju smo mi prethodno provukli kroz kantu za smeće, zajednički šetali aktuelni antisrbski ministri i pripadnici antisrbske opozicije”.
Kanal Vaseljenska preneo je vest o tome kako su neki od učesnika Prajda bili Rusi i Ukrajinci, napisavši da “oni koji su došli u Srbiju bežeći od ruke pravde Vladimira Putina sada se ovde pojavljuju kao nosioci i zagovornici liberalnih vrednosti koje su potpuno suprotne tradicijama našeg naroda”, uz upozorenje da su oni “na jučerašnjoj gej paradi istakli i zastavu Evromajdana”.
“Očigledno je da zajedno sa srpskim izdajnicima učestvuju u stvaranju Beomajdana, koji sve više preti da postane realnost”, napisao je ovaj kanal, ponovo u skladu sa ustaljenim narativom o Zapadu koji bi hteo da sruši Srbiju iznutra.
“ALTERNATIVNI” POGLED PUN MRŽNJE
Nije slučajnost što su ovakve grupe zaživele upravo na Telegramu, platformi koja ima čvrst stav protiv cenzure i nepokolebljivo je usredsređena na privatnost korisnika. Zbog slabe regulacije sadržaja Telegram je poslednjih godina postao utočište onih sa “alternativnim” pogledom na stvarnost. Ove grupe su pune skeptika koji ne veruju nauci, institucijama i mejnstrim medijima. Uz to, kako ne postoji cenzura govora mržnje, poruke upitnog sadržaja lako se dele u grupama koje dostižu i do 200.000 članova, a čiji je uticaj nemerljiv.
...…
Telegram grupe
Ovaj vizual rezultat je istraživanja koje je “Vreme” sprovelo tokom monitoring perioda. Mapa prikazuje dvadesetak Telegram kanala koji su pre, tokom i posle Prajda širili govor mržnje i dezinformacije prema LGBTQ+ zajednici. Oblik vizuala i gusta raspoređenost linija kojima su kanali međusobno isprepletani ukazuje na postojanje interakcije (u nekom trenutku od nastanka) između njih. Interakcija se ostvaruje kroz međusobno linkovanje kanala, njihovo deljenje, spominjanje i preporučivanje. Veća gustina linija ukazuje na veću interakciju jednog kanala sa ostalima.
Publika ovih Telegram kanala cirkuliše iz jednog u drugi. Na taj način stvara se zajednica koja konstantno na više mesta konzumira narative usmerene prema LGBTQ+ zajednici.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!