Mrka kapa

Venecijanska komisija razmatraće dva pitanja: ko može da glasa na crnogorskom referendumu – ukoliko ga, naravno, bude – i da li je potrebno u zakon o referendumu ugraditi odredbu o „kvalifikovanoj većini“. Upravo to su tačke ključnih sukoba duboko podeljene Crne Gore, ali i predmeti sporenja zvanične Podgorice i zvaničnog Beograda. Savet bezbednosti UN-a će na sednici 24. oktobra najverovatnije odobriti početak pregovora o statusu Kosova i Metohije. Najavljuje se da će na toj sednici na celu državne delegacije biti srpski premijer Koštunica. Pred polazak on koristi nekoliko ključnih reči koje će verovatno sledećih meseci obeležavati stav Beograda – suprotstavljanje nasilnom kršenju suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, zagarantovanog Rezolucijom 1244, protivljenje da se jednoj evropskoj, demokratskoj državi prekrajaju granice i da se zadire u njen suverenitet i najava da je Beograd spreman za suštinsku autonomiju Kosova. Uprkos umirujućoj statistici o međunacionalnim incidentima u Vojvodini, celu novonastalu aferu pod pritiskom zapravo održavaju oni koji smatraju: da je „srbovanje“ poželjno za izgradnju patriotske svesti, a „mađaranje“, naravno, neprijateljska aktivnost; da je sve u međunacionalnim odnosima u redu ako nema organizovanog klanja i streljanja manjina; i ako u „srpskim“ strankama ima i pripadnika drugih nacija, s kojima se i privatno družimo i lično volimo (pa niko nije savršen, neko je nosat, a neko Slovak). Novinari „Vremena“ na (web- ) stranicama koje slede analiziraju političke relacije koje će se odraziti na karakter državne zajednice i džave Srbije.