Mobilni telefoni, kafići i »Veliki brat«

Srednjoškolca iz unutrašnjosti, Petra Jovanovića, u životu najviše brine manjak zanimljivih mesta za izlaske, nedostatak slobodnog vremena i – dosada. Nesuglasice s roditeljima i vršnjacima, kao i muke s učenjem i novcem ne doživljava kao velike probleme. Petar sluša folk i pop muziku, ali ne ide na koncerte. Preko vikenda i ponekad tokom nedelje, oko 22 časa izlazi u kafiće i diskoteke, a kući se vraća između dva i tri sata posle ponoći. Prvi put se napio sa 15 godina. Ne bavi se sportom jer „nema vremena“ , nema ni hobi, vannastavne niti vanškolske aktivnosti, „sporadično“ čita knjige, ne posećuje muzeje i pozorišta, i nije član nijedne organizacije. Slobodno vreme „troši“ ispred kompjutera, u kafićima, ili „viseći“ s društvom u kraju. Ne odvaja se od mobilnog telefona na koji troši oko 500 dinara mesečno, što mu je, uz kupovinu odeće i obuće, i izlaske, najveći mesečni izdatak. U poslednje dve godine jeste putovao, ali u okviru granica Srbije i Crne Gore – države u kojoj je tada živeo.

Naš Petar Jovanović je izmišljena osoba, ali prema rezultatima dva obimna istraživanja obavljena za potrebe izrade Nacionalne strategije za mlade, on je sasvim prosečan srpski mladić koji pohađa srednju stručnu školu u unutrašnjosti. Ova istraživanja – o svakodnevici, i o aktivnom učešću mladih u društvenom životu, koje su obavili Institut za psihologiju sa Filozofskog fakulteta i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), svako na uzorku od gotovo 5000 mladih – otkrila su krajnje sumorno stanje naše omladine. I sami istraživači skrenuli su pažnju nadležnih organa na neke goruće probleme i nagovestili da je potrebno uraditi još dodatnih istraživanja.

Mladih starosti od 15 do 30 godina, prema popisu iz 2002. godine ima oko milion i po, što je petina ukupne populacije Srbije. Predlog Nacionalne strategije polazi od toga da su današnji dvadesetogodišnjaci imali tri godine kada su počeli prvi oružani sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije, četiri kada su uvedene sankcije, 11 za vreme NATO bombardovanja,, a 15 kada je ubijen premijer.

„Oni su odrastali u izolaciji, bez odgovarajuće društvene brige, preplavljeni slikama nasilja u medijima, zatečeni u siromaštvu koje nisu prouzrokovali. Istovremeno, sada se očekuje od njih da prođu kroz tranziciju i da u bliskoj budućnosti povedu društvo napred“, stoji u Nacionalnoj strategiji.

No, vratimo se još malo „našem“ Petru. Za njega, najpopularnije osobe su glumica Anđelina Žoli i pevačica Svetlana Ražnatović, a u dnevnoj štampi najčešće prati upravo dešavanja iz života slavnih, kao i rubrike razonoda, crna hronika i sport, dok ga politika i svakodnevna dešavanja ne zanimaju. Omiljeni TV kanal mu je Pink, gleda filmove, prati serije, sport i realiti šou „Veliki brat“. Kad počnu vesti, promeni kanal. Najznačajniji lični ciljevi za njega su podrška prijatelja, ostvarenje ljubavi, sticanje samostalnosti, materijalne vrednosti i sticanje ugleda. Za poželjne društvene ciljeve smatra obezbeđivanje uslova za zapošljavanje, besplatno školovanje, suzbijanje kriminala, podizanje standarda građana i izgradnja društva sa humanijim odnosima. Smatra da je najteže ostvariv društveni cilj približavanje Evropskoj uniji.

DEMOKRATE I RADIKALI: Bez obzira na ovako „siromašnu“ svakodnevicu, mladi su mnogo više zadovoljni svojim životom nego opštim stanjem u društvu. Pravilo glasi: što je osoba mlađa, što je višeg stepena obrazovanja i što je više uključena u sferu rada, ona je u većoj meri zadovoljna, dok mesto stanovanja i pol nemaju uticaj na ova osećanja. Na primer, čak 72 odsto mladih uzrasta od 15 do 19 godina zadovoljno je svojim životom, dok je u sledećoj grupi (od 26 do 30 godina) jedva nešto više od polovine zadovoljnih, koji su, opet, mnogo zadovoljniji od starijih od 30 godina. Gotovo tri četvrtine ispitanika je optimistično i veruje da će uskoro biti bolje, dok je svaki peti ravnodušan, zabrinut, besan, uplašen ili se oseća beznadežno. Podaci o srednjoškolcima kažu da bez obzira na to što ne prate vesti i svakodnevna dešavanja u zemlji, dve trećine njih, da je punoletno, iskoristilo bi svoje glasačko pravo, a na izborima bi većina zaokružila Demokratsku stranku i Srpsku radikalnu stranku. U CeSID-ovom istraživanju aktivizam mladih je pozitivno ocenjen, jer oni smatraju da je to poželjan tip ponašanja, ukoliko je umeren. Prema tome, naša omladina po stepenu aktivizma veoma je slična vršnjacima iz zemalja Evropske unije, a najveći uticaj na njihov stav imaju obrazovanje i stambena osamostaljenost.

Najstarija grupa (od 25 do 30 godina) aktivnija je u političkim strankama, sindikatima i profesionalnim organizacijama, dok su mladi od 20 do 24 godine češće članovi crkvenih i verskih organizacijama. CeSID naglašava da iako je veliki broj mladih član političkih stranaka, to ne podrazumeva i akciju, odnosno političku angažovanost, već pre svega izlazak na izbore. Zapravo, iako izgleda kao da je upravo omladina tokom poslednjih deceniju ili dve najviše viđana na uličnim protestima, bila politički i društveno najaktivnija, te prilično nezadovoljna stanjem u društvu, ispada da je tek svaka deseta osoba starosti od 15 do 30 godina spremna da učestvuje u promenama. Većina onih koji žive u manjim sredinama bolju budućnosti vidi u napuštanju rodnog mesta i u odlasku u inostranstvo.

DECA SUROVOG KAPITALIZMA: Ako bi trebalo da biraju između sigurnog posla bez obzira na visinu plate, ili radnog mesta sa višom zaradom, odlučili bi se za drugu opciju, i njihov stav se po tome dosta razlikuje od mišljenja opšte populacije. Takođe, za razliku od starijih generacija, čak svaki treći vidi svoju budućnost u pokretanju sopstvenog biznisa, veoma su brojni i oni koji bi radili u stranim preduzećima, a nizak je procenat zainteresovanih za posao u državnim firmama. Od oko 585.000 nezaposlenih u Srbiji, čak 250.000 je mlađe od 30 godina, te ne iznenađuje navođenje privrednih problema i nezaposlenosti kao najvećih problema u sredini u kojoj žive.

No, ciljano ili ne, čini se da se mladi vannastavnim i „nekonvencionalnim“ aktivnostima još u periodu školovanja solidno pripremaju za zaposlenje. Zanimljiv je podatak da svaki šesti srednjoškolac pohađa školu stranih jezika, a da, iako je svega četiri odsto završilo neki kurs računara i 40 odsto nema pristup internetu, čak 85 odsto njih svakodnevno koristi kompjuter kod kuće. Ovo veoma iznenađuje s obzirom na to da je, prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, u 2007. godini (kada su ispitivani i ovi stavovi mladih), svega 34 odsto domaćinstava u Srbiji posedovalo kompjuter (desktop), i još manje od četiri odsto laptop. Takođe, 98 odsto srednjoškolaca ima mobilni telefon, što je opet mnogo viši procenat u odnosu na podatak Zavoda za statistiku. Posedovanje i intenzivna upotreba ovih sprava pokazuju solidno poznavanje tehnologije, bez obzira na podatak da se kompjuter koristi uglavnom za slušanje muzike, igranje igrica, kućnu pirateriju (skidanje muzike i filmova sa interneta) i četovanje. Dakle, kompjuteri su sredstvo za zabavu, jer 80 odsto nikada ne koristi obrazovni softver, 70 odsto ne koristi računar za pisanje, crtanje i grafičko prikazivanje, a isti procenat nikad ne koristi i-mejl. S druge strane, sa rizicima koje nosi internet već se upoznao svaki peti srednjoškolac jer su ovim putem dobili seksualne ponude od nepoznatih ljudi, tri odsto je na takvu ponudu odgovorilo, a tri momka su imali probleme zbog takve komunikacije.

Iako mladima mobilni telefon prevashodno služi za razgovor i slanje poruka, čak tri četvrtine ispitanih koristi ih i za slušanje i snimanje muzike, nekoliko procenata manje za pravljenje video-snimaka i fotografija, čak 60 odsto koristi infracrvenu i bluetooth konekciju kako bi telefon povezali s kompjuterom i drugim telefonima, polovina igra igrice, oko 40 odsto pristupa internetu, 35 odsto sluša radio… Prosečan srednjoškolac tvrdi da pošalje u proseku deset SMS-ova dnevno, i da mesečno na telefon izdvaja oko 500 dinara, što je prilično nerealna računica s obzirom na to da za tih mesečnih 500 dinara jedva mogu da se pokriju troškovi slanja 300 SMS-ova. Postoji još mnoštvo pokazatelja po kojima procene mladih o novcu ne odražavaju realnost. Osim na telefone, najviše ga još troše na izlaske, a na trećem mestu je kupovina odeće i obuće. Više od petine smatra da ima dovoljno novca, a ostalima nedostaje za putovanja, i, ponovo, odeću, obuću i izlaske. Istraživači zaključuju da je moguće da je iskrivljena percepcija materijalnih prilika posledica borbe roditelja da priušte deci što više, i sačuvaju ih od svakodnevnih problema sa kojima se nose kako bi zadovoljili dečje potrebe. Posebno zabrinjava podatak da je tri četvrtine srednjoškolaca u protekle dve godine išlo na neko putovanje, ali da je tek petina letovala u inostranstvu, a svaki deseti posetio je neku od zemalja zapadne Evrope. Najčešće putuju učenici iz Beograda i gimnazijalci.

Još sumornija slika tiče se raširenosti rizičnog ponašanja. Ovo se posebno odnosi na opijanje, pušenje i poremećen ritam spavanja. Analize pokazuju da su srednjoškolci iz trogodišnjih škola ugroženiji od onih iz četvorogodišnjih; da što su deca starija, to su ugroženija; te da su mladi sa juga Srbije u nešto manjoj meri ugroženi od mladih iz ostalih regiona. Preporuka istraživača je da treba hitno nešto učiniti u vezi sa raširenim i ekscesnim alkoholizmom i sa svojevrsnom zapuštenošću učenika iz trogodišnjih škola. Sedam od deset srednjoškolaca napilo se prvi put između 14. i 16. godine, a svaki treći se redovno opija. Svaki deseti je prema nalazima stručnjaka sa Instituta za psihologiju, ozbiljno ugrožen, a tek nešto manje od trećine se nikad nije napilo. Podjednako piju i momci i devojke, s tim što mladići počinju nešto ranije. Takođe, kada su istraživači upitali srednjoškolce da li su probali marihuanu, svega pet odsto je odgovorilo potvrdno, međutim, prema odgovorima na pitanje koliko drugova iz odeljenja puši marihuanu, ispada da to čini 13 odsto. Teške droge prema sopstvenom priznanju probalo je manje od jedan odsto srednjoškolaca, koji u isto vreme procenjuju da je ekstazi probalo devet, a teške droge šest odsto vršnjaka. Prema procenama srednjoškolaca, oko 30 odsto drugova iz razreda puši, 19 odsto ima poremećen ritam spavanja, 15 odsto ne koristi zaštitu prilikom seksualnih odnosa, a po deset odsto se agresivno ponaša, luduje u saobraćaju, kontaktira sa sektama i nasilnim grupama poput skinhedsa ili krade. Četvrtina nema svakodnevno tri obroka. Svaki peti rekao je da teško izlazi na kraj sa potištenošću i depresijom, a za isti toliki broj usamljenost je veliki problem. Prema procenama mladih svaki deseti drug iz odeljenja je sklon opasnim dijetama i samopovređivanju.

Dve trećine naše omladine veruje da bi svojim učestvovanjem, inicijativom i savetima mogli da doprinesu rešavanju problema mladih. Oni to ipak ne čine jer smatraju da se njihovo mišljenje ne uvažava. Jasno je i da okruženje u kome žive nije previše podsticajno, da im ostavlja slabu ili nikakvu šansu da budu obavešteni o sopstvenim mogućnostima, da donose odluke vezane za svoju budućnost, te da oni nužno postaju nezainteresovani, što ih dalje svrstava u jednu od najviše marginalizovanih grupa.