Brojni učesnici audicije Britanskog saveta su 5. marta u Bitef teatru pokušali da u kratkom intervalu od tri minuta, pred strogim tročlanim žirijem odbrane i popularizuju jednu tezu iz nauke. Ocenjujući koliko je tačan sadržaj, koliko jasno ga iznose i sa kakvom harizmom, žiri je na ovoj audiciji izabrao deset najboljih „komunikatora nauke“. U okviru programa „Laboratorija slavnih“, oni će se u aprilu takmičiti u televizijskom finalu, gde će biti izabran jedan naučni pop idol koji najatraktivnije predstavlja nauku i koji će učestvovati na potonjem takmičenju u Velikoj Britaniji. U međuvremenu, svi finalisti „Laboratorije slavnih“ ekskluzivno za „Vreme“ objašnjavaju naučne teze koje su predstavili na ovom takmičenju:
Marija Lesjak, biohemičar, 23 godine
RuBisCo je tako mali, a tako moćan. To je enzim fotosinteze koji potencijalno može da reši problem globalnog zagrevanja. Pitate se kako? Odgovor leži u genetskoj modifikaciji RuBisCo-a.
Tijana Nastović, lekar, 27 godina
Tema mog izlaganja bila je – Neoperativno lečenje urođenih srčanih mana pomoću takozvanih „kišobrana“. Prednost ove metode u odnosu na hirurgiju je da nema otvaranja grudnog koša, sam postupak traje kraće, pacijent je sve vreme svestan i već sledećeg dana sposoban za obavljanje uobičajenih aktivnosti.
Jelena Grujić, fizičar, 28 godina
Zašto je nebo plavo? Bela svetlost koja nam stiže sa Sunca je u stvari mešavina svih boja. Ona se u atmosferi sudara sa molekulima vazduha i skreće, pri čemu plava boja skreće najviše, a crvena skoro da ne menja pravac. Iz direktne svetlosti je zbog toga eliminisana plava boja pa Sunce deluje žuto, a plava svetlost nastavlja da se kreće po atmosferi i na kraju stiže u naše oko, dajući nebu plavu boju.
Nebojša Perišić, fiziko–hemičar, 25 godina
Moderna tehnologija je omogućila da nauka zavoli umetnost. Iz te ljubavi rodila se mogućnost utvrđivanja autentičnosti umetničkih dela, načina na koji su ona nastala i načina na koji ih treba restaurirati.
Katarina Tošić, biolog, 28 godina
„Obična“ voda je jedna od najegzotičnijh tečnosti koje znamo. Zahvaljujući mnogobrojnim vodoničnim vezama koje se formiraju između molekula vode, ona ima izuzetna svojstva koja su omogućila nastanak života na našoj planeti. Moja prezentacija takođe objašnjava i zašto se neće preliti prepuna čaša vode.
Olgica Marjanović, fiziko–hemičar, 25 godina
Infracrvena spektroskopija je metoda fizičke hemije koja se može upotrebiti za određivanje autentičnosti umetničkih dela. Infracrveni spektri su vrlo specifični za dato jedinjenje pa je lako odrediti, na primer, koji su se pigmenti koristili na nekoj slici, a na osnovu toga se može utvrditi iz kog doba slika potiče.
Vladimir Živković, lekar, 28 godina
Tema moje prezentacije bio je poremećaj sekrecije hormona hipofize kod pacijenata sa umerenom i teškom povredom mozga. To se događa u čak do 35 odsto slučajeva. Najčešće dolazi do nedostatka hormona rasta koji kod odraslih ima za posledicu poremećaj telesnog sastava (povećanje masne, a smanjenje mišićne mase), poremećaj metabolizma masti i šećera, razvoj osteoporoze, kao i slabiji kvalitet života. Iz ovoga sledi neophodnost prepoznavanja i lečenja ovih pacijenata.
Milan Popović, fiziko–hemičar, 22 godine
Kroz šta je sve materija prolazila tokom proteklih 14 milijardi godina? Kad se desila prevlast materije nad antimaterijom? Moja prezentacija se bavi nastankom prvih atomskih jezgara, atoma, radijacije zvezda i napokon, radijacije nas samih.
Emina Sudar, molekularni biolog, 32 godine
Određeni nivo šećera u krvi postoji stalno, a nakon obroka je povišen i neophodno je da se transportuje iz krvi u ćelije gde služi kao izvor energije, dok u krvi mora biti vraćen na normalan nivo. Hormon koji omogućava ovaj transport zove se insulin. Ako organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ako on ne može da reaguje na odgovarajući način, šećer ostaje u krvi. Ovo stanje u kome je poremećena regulacija metabolizma šećera i organizam nije u stanju da snizi nivo šećera u krvi jeste dijabetes.
Violeta Ranđelović, agronom, 26 godina
U prouzvodnji stočne hrane sojino zrno je neophodna komponenta jer je izvor proteina za domaće životinje. Međutim, sojino zrno se mora termički obraditi kako bi se neke antihranljive materije u njemu izgubile. Da bi se smanjili troškovi proizvodnje stočne hrane, u ratarsku proizvodnju uvode se nove sorte soje bez štetnih materija.