Mit o dosadnoj struci za starce

Deset nasmejanih mladih ljudi na jednom mestu. Osećate nelagodnost zbog toga? Ako je sa vama inače tako, ovoga puta nemate sreće. Nije reč o koncertu, žurci, gluvarenju u obližnjem parku ili bilo čemu što se lako može prezreti sa autoritarnih pozicija, uz neki od onih uobičajenih generacijskih prigovora o nedovoljnom znanju, bezidejnosti i nedostatku volje da se nešto učini, licemernim upadicama taštih, uplašenih staraca sa kojima se mlad čovek u Srbiji neprestano sreće gde god da okrene.

U „Laboratoriji slavnih“ koju je organizovao Britanski savet iz Beograda, u prošlu subotu okupilo se deset mladih stručnjaka koji su upravo završili fakultete ili već rade na institutima, baveći se fizikom, biologijom, fizičkom hemijom, agronomijom ili medicinom. Osim što su na početku svojih naučnih karijera, imaju obimno predznanje iz svojih oblasti i dobro se snalaze na engleskom jeziku, oni nauku, zamislite, doživljavaju kao zabavu i umeju da je učine zanimljivom ne samo sebi već i onima koji ih slušaju.

Sama „Laboratorija slavnih“ je takmičenje u komunikaciji gde učesnici pokušavaju da predstave naučne teme na dopadljiv i zanimljiv način. Svaki učesnik ima tri minuta da pred tročlanim žirijem što atraktivnije izloži neki svoj naučni koncept. Deset „komunikatora nauke“, kako ih nazivaju u Britanskom savetu, nadmetaće se u aprilu pred televizijskim kamerama, a pobednik ovog TV finala predstavljaće Srbiju na „Fejmlabu“ (laboratoriji slavnih) u Četlemu u Velikoj Britaniji. Pravljen po ugledu na muzičku emisiju „Pop idol“, ovaj zabavni britanski šou pobedniku donosi veliku medijsku slavu, ali ne afirmiše estradne vrednosti, već to čini kroz popularizaciju nauke.

Mada zvuči prilično neverovatno da u tako nečem učestvuje siva i dosadna Srbija, u kojoj uz to nijedan naučnopopularni časopis ne može da sastavi dve godine izlaženja, ovo takmičenje u naučnoj komunikaciji je već na audiciji privuklo znatan broj zainteresovanih, a u medijima je prethodnog vikenda dobilo neočekivano veliku pažnju. „Laboratoriju slavnih“ je podržalo Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, ali je, naravno, ona živnula zahvaljujući entuzijazmu ljudi iz Britanskog saveta, budući da ova ustanova redovnije organizuje programe iz nauke od nekih kojima je to u opisu posla. Prepoznatljivi naučni kafei redovno okupljaju veliki broj mladih ljubitelja nauke, o čemu je „Vreme“ već više puta pisalo. U međuvremenu, pokrenuta je „Laboratorija slavnih“ kao jedan od tri programa koje će Britanski savet realizovati tokom naredne dve godine u okviru regionalnog projekta „Ta divna nauka“.

„To je nova inicijativa Britanskog saveta koja povezuje nauku, obrazovanje i umetnosti“, rekla je za „Vreme“ Tatjana Dadić-Dinulović, objašnjavajući kako je ideja ovih programa da podstaknu mlade ljude da razmisle o naučnoj karijeri, kao i da ohrabre mlade naučnike „da sa širom javnošću komuniciraju na otvoren, razumljiv, inspirativan i interaktivan način“.

Kako bi se izabrali „talenti koji imaju potencijal da se razviju u vešte komunikatore nauke“, žiri je na audiciji 5. marta saslušao prezentacije svih kandidata i izabrao deset finalista (vidi okvir). Budući da, na bazi iskustava iz Velike Britanije, glavni cilj ovog programa nije kompeticija, već podsticanje dijaloga naučnog i „običnog“ okruženja, za sve finaliste je organizovana specijalna obuka iz veština komunikacije.

Tako je, pet dana posle audicije, u prošlu subotu, deset mladih naučnika iz cele Srbije u hotelu „Balkan“ moglo da čuje britansku novinarku Beki Mekol koja je u nizu predavanja i radionica pričala o predstavljanju nauke u javnosti, o jasnom i provokativnom razgovoru naučnika sa novinarima i tehnikama koje treba koristiti pri učešću u intervjuu, od govora tela do sadržaja izjava. Dan kasnije, novinarka Gorica Nešović sa B92 pričala je o značaju javnog nastupa, dok je glumica Jelena Ilić sa finalistima „Laboratorije slavnih“ uvežbavala tehnike improvizacije i govora tela.

„Cilj nam je da otkrijemo mlade, talentovane ljude koji su sposobni da na jednostavan i zanimljiv način predstave nešto iz svoje naučne oblasti tako da ih šira javnost razume“, rekla je za „Vreme“ Brana Lišić, koordinator za nauku u Britanskom savetu. Deset finalista koji su u subotu i nedelju pohađali radionice pokazali su ne samo da ova vrsta potencijala postoji među mladima u Srbiji već i da je, posle „odliva mozgova“ devedesetih, stasala nova generacija naučnika, prodornih i punih elana. Kad pred kamerama budu pokazali šta znaju i kako to predstavljaju, mit o dosadnoj nauci počeće konačno da umire i u Srbiji.