Pasionirani istraživač tamne strane istorije komunističkog režima u Srbiji i posebno njenog staljinskog aspekta, pisac filmskih scenarija, učesnik svih značajnijih javnih tribina, disident i koloritna javna ličnost Beograda. Čovek koji je mnogo znao, bio upućen i zato proganjan od komunista i nacionalista raznih provenijencija, bio je vrlo često, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, prvi izvor od kojeg su mladi nezadovoljnici mogli čuti neke strašne istorijske činjenice o progonima i zločinima staljinista nad autentičnim levim aktivistima ili onima koji su spoznali pravi karakter komunizma.
Ja sam tako prvi put od njega čuo o stradanju Živojina Pavlovića (ubijen 1941. u Užicu po Titovom naređenju), kao i za njegovu knjigu Bilans sovjetskog termidora koju je jedino još Mića doktor mogao nabaviti. Jer, Miodrag Milić je umeo da negde iskopa i knjige za koje se mislilo da su zauvek uništene. On je umeo da nađe i ostarele žive svedoke nekih značajnih događaja. Njemu su se ispovedali i, nekada veliki i nedodirljivi, komunistički rukovodioci koji bi, posle pada i par godina samotnog nošenja sa svojom savešću, iznenada otkrivali potrebu da nekome iznesu i svoje pamćenje i svoju potrebu za opravdanjem onoga što ih je mučilo u noćima nesanice. To bi, nekako uvek, bio Mića doktor koji bi ih pažljivo slušao u dugim šetnjama Beogradom, ne da bi im pomagao da sebi olakšaju, već da bi dopunio strašnu sliku velike komunističke, a kasnije i nacionalističke prevare i zločina nad idealima brojnih generacija mladih levičara i naroda Srbije i Crne Gore, a donekle i drugih južnoslovenskih naroda.
Miodrag Milić je bio jedan od Beogradske Šestorice disidenata kojima je 1984. (baš prikladno) suđeno zbog učešća u mreži diskusionih grupa koje su se nazivale Slobodni univerzitet gde je Mića doktor (često u svom stanu u Dalmatinskoj) predavao istoriju komunističkog beščaća i zločina.
Zbog toga je od sudije Zorana Stojkovića bio osuđen na dve godine zatvora (kasnije smanjeno na jednu), dok sam ja dobio samo uslovnu kaznu. Kada je Mića doktor izdržao kaznu, vratio se svojim uobičajenim istraživanjima i društvenom životu, a onda uključio u obnovu demokratije u Srbiji preko UJDI-ja, Građanskog saveza, Demokratske stranke i na svim drugim mestima gde se moglo.
To je bio Mića doktor, pasionirani istraživač istorije, pisac, poznavalac i iznad svega pouzdan prijatelj i dobar drug.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
