Minut ćutanja za one koji su je ignorisali

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, umrla je u Beogradu u 57. godini.

Rođena je 14. juna 1955. u Mrčajevcima kod Čačka, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, a u Beogradu je 1980. diplomirala na Pravnom fakultetu i položila pravosudni ispit. Posle nekoliko godina rada u Poljoprivrednom kombinatu Beograd vratila se u Čačak i zaposlila se kao pravnik u opštinskom komitetu za urbanizam. Od 1997. do 2000. bila je javni pravobranilac opštine. U vreme vojne intervencije NATO na SR Jugoslaviju javno je protestovala protiv rata i režima Slobodana Miloševića.

Posle petooktobarskih promena smenjena je sa mesta opštinskog pravobranioca. Bila je poverenik čačanske kancelarije G17 plus. Za predsednika Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, formiranog u decembru 2001, izabrana je 23. maja 2003.

Ocenjena kao najveći borac protiv korupcije u Srbiji, godinama se suprotstavljala centrima moći u srpskom društvu, ekonomiji i politici, utoliko istrajnije ukoliko su se njeni i izveštaji Saveta sudarali sa zidom odbijanja i ćutanja, uz diskretne preporuke da se ne bavi stvarima koje ne zna.

Dobitnica je Povelje za građansku hrabrost „Dragoljub Stošić“ za 2008, koju dodeljuju Unija sindikata i Kuća pravde Strazbur. Nagradu „Osvajanje slobode“ Fonda „Maja Maršićević-Tasić“ dobila je 2010, a krajem 2011. nagradu „Vitez poziva“ koju nevladina organizacija Liga eksperata LEX dodeljuje na svetski dan ljudskih prava pojedincima koji su se istakli u svojim profesijama.

Obolela je 1996. a sa bolešću se nosila podjednako uporno i otvoreno kao i sa kancerom korupcije u društvu.

Građani Srbije moraju da se suoče sa činjenicom da je Verica Barać bila jedina do kraja dosledna u borbi sa korupcijom i da je gubitak takve osobe svojevrsna opomena građanima kako moraju što pre da se angažuju u borbi koju je ona beskompromisno vodila, izjavila je Slobodanka Turajlić. „Smrt nikog ne ostavlja ravnodušnim, ali kada se radi o Verici Barać onda je to jedno pojačano osećanje tuge, jer je ona jedna od retkih časnih i poštenih osoba kojih u ovoj zemlji, rekla bih, ima sve manje… Ono što ostavlja gorak utisak jesu srceparajuće izjave naših političara, koji nisu štedeli truda da je u poslednjih sedam-osam godina napadaju kad god je to bilo moguće, da je ometaju u radu, da je omalovažavaju.“

I dodala: „Prosto mi se čini kako pristojnost nalaže da vlast ovog momenta makar ćuti s pijetetom i ne pokušava da i na Verici Barać stiče neke predizborne poene.“