Milošević izmislio Dafiment banku

Jesu li Mihalj Kertes, Nikola Šainović, Jovan Zebić i Rade Marković jedini koji su se prema krivičnoj prijavi kriminalističke policije udružili sa izvesnim Slobodanom Miloševićem u nameri da orobe državnu blagajnu i time izazovu raspad platnog prometa i monetarnu nestabilnost Jugoslavije ?

Sudeći prema policijskim nalazima, ova bratija državnih nameštenika imala je naročitu sklonost od 1994. godine pa sve doskoro da opasno mulja sa dinarskim i deviznim kešom. Istražni sudija, a kasnije verovatno i sud, imaće prilike da utvrde sve policijske optužbe koje se ovoj družini stavljaju na dušu. Samo posmatrajući šokantne podatke o razmerama pljačke državne imovine moglo bi se i laiku nametnuti još jedno pitanje – da li je ista „ekipa“ sličnu naklonost prema državnim parama pokazivala i pre posmatranog perioda od ’94. godine naovamo?

Da li zbog nužde i brzine političkih potreba ili zbog nedostatka dokaza, tek kriminalistička policija još nije zavirila u period pre ’94. godine, dakle onog „predavramovog“ vremena, kad su ovom zemljom harale takve boleštine kakve su, na primer, hiperinflacija, lanci sreće, piramidalne banke… Zar je postojao veći udar na monetarnu stabilnost nego onda kad su štampani šleperi dinara, iznošeni na ulice i menjani za devize koje su građani lakomisleno menjali za bezvrednu domaću valutu? Ko tada beše na važnim državnim funkcijama – Milošević? Kertes? Šainović? Zebić? Sve predsednici, poverljivi predsednikovi ljudi, premijeri, ministri finansija…

„POLITBIRO„: Tragajući za „tisuću bezobraznih podataka“ piramidalnih banaka iz tog vremena, Komisija Narodne banke Jugoslavije otkrila je u podrumima Narodne banke Srbije arhivu na kojoj je stajala oznaka „strogo poverljivo“. Samo ovlašni pregled papira otkrio je pravu poslasticu – beleške sa sastanaka „nečega“ što bi se moglo zvati politbiro Dafiment banke u kome su, pored formalne vlasnice Dafine Milanović, redovno sedeli važni ljudi iz državno-političkog establišmenta. Sve te beleške uredno je potpisivao zapisničar čije ime za ovu priču i nije toliko važno a sa kojim je u prošli četvrtak (29. marta) guverner NBJ-a obavio razgovor kako bi utvrdio autentičnost dokumenata. N.N. (da ga za sada tako nazovemo) zapisničar potvrdio je da su to zaista pravi zapisnici i usput (kao dobro obavešten i stručan čovek) izneo neka svoja sećanja i zapažanja vezana za Dafiment banku. Na primer da su sastancima „politbiroa“ Banke često prisustvovali Radmilo Bogdanović i Miodrag Zečević, da je „stariji brat“ Dafine Milanović koji o njoj neprestano brine bio Mihalj Kertes, a da je sve nadvijala senka moćnog Nikole Šainovića. Ah, da, i još jedan „sitan“ detalj – svi zapisnici sa tih sastanaka obavezno su se nosili predsedniku Srbije.

Sastancima su, koliko se može videti iz beleški, pored samozvane „srpske majke“ Dafine Milanović redovno prisustvovali „očevi i oci“ – Milutin Mrkonjić, Milomir Minić, Nikola Stanić, a čest gost je bio i Dragomir (Dragan) Tomić.

KADROVI IZ VLASTI: Iz beležaka se ne može videti da li je „politbiro“ bio zadužen i za isplate gotovine „franko dlan“. Neka buduća istraga mogla bi da utvrdi kako je izvesnom Apostolosu Papadopulosu 3. novembra 1992. godine „u efektivi“ isplaćeno 906.435 dolara. Ili, Milutinu Mrkonjiću 5. oktobra ’92. na isti način prvo 2,5 a zatim još 10 miliona maraka. Istog dana i Milomir Minić počastio se sa 40 miliona maraka, o čemu je dobio urednu priznanicu, a kriminalistička policija mogla bi da utvrdi da li je i potpisao. Nekoliko dana kasnije, 18. novembra, „Simpo“ iz Vranja dobio je tri puta na ruke 1.465.042,00 dolara, 500.000 SEK i 73 miliona lira.

I nad Komisijom koja ispituje piramidalne banke, ali još više u javnosti, lebdi pitanje na koje bi mogla da odgovori istraga protiv građanina Slobodana Mloševića – ko je smislio izum monstruozne finansijske hobotnice zvane Dafiment banka?

Beleške sa sastanaka „politbiroa“ Banke ne ostavljaju dilemu: Dafiment je osnovala i njome upravljala grupa ljudi iz samog državnog vrha. Još 9. februara ’93. u beleškama se kaže: „Upravni odbor bio bi sačinjen od 5-7 autoritativnih stručnjaka iz oblasti finansija. Članovi Upravnog odbora bili bi odabrani u dogovoru na određenim nivoima u Republici…“ I dalje, kad se govori o dodatnom rukovodećem timu banke: „Ovaj tim takođe bi bio sačinjen od 5-7 bankarskih eksperata… Imajući u vidu realno prisutnu nespremnost poslovnih banaka na saradnju sa Dafiment bankom, ovaj kadar bi trebalo obezbediti ‘po liniji vlasti’.“

Dokaza je još mnogo. Tako 1. marta ’93. u beleškama kaže se: „Trezor Narodne banke Srbije obezbeđivaće kontinuirano do 12 milijardi dinara gotovine nedeljno za blagajničko poslovanje Dafiment banke. Dinamika distribucije gotovine biće utvđivana u direktnim kontaktima i u zavisnosti od potreba i mogućnosti. Posebno udarni dani za ovu banku su petak i ponedeljak.“ Za one koji su zaboravili, u to vreme država je manipulišući kursom dinara za vikend i obavljala najveću pljačku građana, a evo sada se jasno vidi postojanje sprege Dafiment banke i centralnih banaka.

Nekoliko dana kasnije, 9. marta ’93. godine, ova grupa u beleškama konstatuje: „Takođe, uz određene prethodne dogovore sa vladama Jugoslavije i Srbije, odobravaće se od strane NBJ-a i NBS-a i kratkoročne pozajmice za likvidnost banke u određenim kritičnim trenucima.“

KONSULTACIJE: Ovi citati ne ostavljaju dilemu ko je osnovao banku i sa kojim namerama. Ali se još ne zna čija je Dafiment banka ideja. Već spominjani N.N. zapisničar dvoumeći se između tadašnjeg viceguvernera Nikole Stanića i ondašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića daje prednost ovom drugom, a za prvog misli da je dobio zadatak da ideju operacionalizuje. Dilema i nije tako velika ako se ponovo pogleda beleška od 1. marta ’93. U prvom zaključku sa sastanka piše: „U cilju dalje afirmacije Dafiment banke, ova banka treba da se uključi u sledeće poslove – otkup inoduga angažovanjem inoefektive koja se nalazi u banci, o čemu prethodno treba obaviti konsultacije sa predsednikom Republike a u vezi eventualnih (već najavljivanih) ulaganja Dafiment banke u Crnu Goru (za koje je B. Atanacković izrazio otvoreno neslaganje) i otvaranje filijale banke u toj republici u cilju prikupljanja štednje (za šta je data podrška na ovom sastanku), Dafina Milanović će obaviti konsultacije sa predsednikom Republike.“ Na kraju piše: „Ova beleška je urađena u 2 primerka.“ Valjda jedan za arhivu, a drugi za predsednika.

Da li je Dafiment banka bila željeno „dete“ braka iz interesa „oca nacije“ Slobodana Miloševića i „srpske majke“ Dafine Milanović? „Ocu“ su već tada trebale pare da svoje pokorne podanike zadrži u porodici i sačuva mir u kući, a „mama“ se potrudila da tu želju sprovede pljačkajući „ukućane“. Zatvorena u svojoj sirotinjskoj kućici i željna roditeljske ljubavi, nezrela Srbadija pristala je da u stvarnost pretvori narodnu izreku „dok je ćurki, biće i podvarka“. A kad su „štediše“ i pomislile da se pobune, zasedao bi „politbiro“ i doneo sledeći zaključak: „Pripremiti izjavu za javnost predsednice banke u kojoj će posebno biti naglašena sposobnost banke za servisiranje obaveza o rokovima dospeća kao i upoznavanje štediša sa činjenicom da se ugovorne obaveze neće raskidati pre ugovorenih rokova, prvenstveno radi zaštite interesa samih štediša.“

Kad smo se opametili i ušli u novo doba – tata je na službenom putu, a mama luta po belom svetu. A nama nije svejedno što smo siročići, pa bismo i mamu da pošaljemo na službeni put.

IDUĆE NEDELJE: DOSIJE – Kako je nastala i propala Dafiment banka