Ministarka saobraćaja i telekomunikacija
Osnovni podaci: Rođena je 5. marta 1962. godine u Beogradu. Diplomirala u Beogradu na Građevinskom fakultetu (konstruktorski smer). Prvo zaposlenje dobila u CIP-u (1990) gde je bila vodeći projektant u Zavodu za konstrukcije i rukovodilac za poslove s inostranstvom. Član je Komisije za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja, zakonitost privatizacije velikih preduzeća i otkupa reprezentativnog stambenog i poslovnog prostora. Ministarka je u kabinetu Zorana Đinđića od formiranja vlade (25. januara 2001). Član je Demokratske stranke. Govori engleski i francuski jezik. Udata je, majka dvoje dece.
Strelac: Prilikom proslave dana MUP-a i Državne bezbednosti Srbije, ministar policije Dušan Mihajlović poklonio je pištolje kolegama iz vlade. Marija Rašeta-Vukosavljević poručila je da je uzela pištolj, za koji poseduje urednu dozvolu, jer se već godinama aktivno bavi streljaštvom iz hobija.
Na šta je ponosna: „Bar na dve stvari u svakom sektoru koji pokriva moje ministarstvo. Imali smo veoma velike intervencije na putnoj mreži, pre svega fizičke, koje se već mogu videti na Ibarskoj magistrali i autoputu i drugo, možda i važnije, urađeno je mnogo tenderske dokumentacije. Na osnovu toga dobijamo kredite od IBRD-a i Evropske investicione banke.
Stanje železnice: „Za poslednjih deset godina skoro ništa nije urađeno na železnici u Srbiji. Pruge su stare, a lokomotive dotrajale i zapuštene.“
Brze pruge: „Prvo sledeće što ću uraditi: prezentovaću neophodnost da se u Srbiji izgradnji železnički koridor 10 prema Mađarskoj. Njeni vozovi idu brzinom od 300 kilometara na sat i ako nas zaobiđe brza pruga, bićemo zaobiđeni na duži period. Neophodno je da prugu barem do Beograda dovedemo u stanje podesno za brze vozove. To podrazumeva rekonstrukciju 300 kilometara pruga i rešavanje problematicnih 136 tačaka, gde je brzina samo 10-30 kilometara. To su ogromna sredstva, jer rekonstruisanje jednog kilometra pruge košta milion maraka, a izgradnja novog milion dolara.“
Olimpijada: „Ne smemo da propustimo Olimpijadu u Grčkoj 2004. godine a da ne počnemo s krupnim investicijama.“
Šta je s viškom radnika na železnici: „Planirano je da od sadašnjih 35.000-45.000 radnika, ostane 15.000 –18.000, što je optimalan broj za ovu dužinu pruga.“
Plate i rad železničara: „Dosad se ŽTP dotirao 100 odsto, što je proizvelo mentalitet da neko „mora“ da ti da pare ma kako se ti neodgovorno ponašao. Plate mašinovođa su 15.000-20.000 dinara, neproizvodnog dela 8000-9000, što nisu mali iznosi imajući u vidu kvalitet usluge. Znamo da je sasvim uobičajeno da su vozovi neoprani, da kasne ili da čak i ne krenu.
Ko će sprovesti reorganizaciju ŽTP–a: „Samo preduzeće bi trebalo da je sprovede. Već danas postoji veliki otpor promenama unutar ŽTP. Ministarstvo ne može da ‘vidi’ kroz 33.000 zaposlenih, već samo one na vrhu, a obično su oni u sredini presudni. Svojevremeno je, pre četiri-pet godina, zaustavljeno uvođenje informacionog sistema samo da se ne bi videlo ko i šta radi.“
Autoputevi: „Sledeće godine krenućemo s projektima izgradnje velikih saobraćajnica, odnosno autoputeva i magistralnih pravaca kroz Srbiju.“
Autoput za južni Jadran: „Ta ideja postoji od 1977. godine i u međuvremenu su izrađene četiri varijante idejnog rešenja, ali se ni za jednu dosad nismo opredelili ni mi niti iko ranije. Rađene su pomalo po političkom nahođenju, dok je tehnički deo bio po strani.“
Koncesije ili krediti: „Što se koncesija tiče, znamo za loša iskustva iz zemalja kakve su Mađarska i Hrvatska. Ako država već mora da daje garancije za investicije u puteve, bolje da ih damo za kredite koje ćemo sami da vraćamo nego koncesionarima.“
O Mobtelu: Veoma je važno da se utvrdi da li je poštovan ugovor o ulaganju u Mobtel. Država je preko PTT-a vlasnik 49 odsto Mobtela, ali do promene vlasti nije učestvovala u radu upravnog odbora. Sada pokušavamo da uđemo u kompletno poslovanje, tim pre sto nam je prikazan manjak prihoda, što je daleko od istine. Izvesno je, međutim, da država, sudeći prema iskustvu EU, ne može da bude vlasnik dvaju operatera mobilne telefonije. Prvo će se vlasništvo s PTT-a preneti na državu, tek potom možemo da govorimo o prodaji akcija.“
Štrajkači o ministarki: Rašeta-Vukosavljević nema sluha za zahteve radnika, tvrde sindikalci. Štrajkački odbor Telekoma i PTT-a tvrdio je da je Marija Rašeta-Vukosavljević potpisala protokol sa štrajkačima u kome je obećala da će u roku od deset dana ispuniti sve njihove zahteve. „Od dana potpisivanja protokola do danas nije ispunila nijednu preuzetu obavezu“, i ocenili da je ona time „sama sebe označila kao osobu nepogodnu za dalju saradnju“.
Internet: „Cilj vlade je da internet bude dostupan i prihvatljiv najširim slojevima stanovništva, zbog čega se sve aktivnosti i usmeravaju ka pronalaženju tehničkog i cenovnog rešenja koje će masovnu upotrebu interneta i omogućiti.“
Kazne: „Dosad se pokazalo da se samo rigoroznim kaznama neke stvari mogu dovesti u red.“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
