foto: zoran žestić / tanjug
Kako to da nije objavljen snimak male bespilotne letelice za koji vlast tvrdi da je oborena između Kopaonika i Raške
Vest koja je osvanula na svim naslovnim stranama tabloida – da su sa Batajnice poletela dva lovačka aviona MiG-29 da sruše “šiptarski” dron – obila se režimu o glavu. S njom se sprdalo pola Srbije na svim društvenim mrežama – dizati MiG-29 na dron, isto je što i višecevnim bacačem raketa gađati vrapca.
Zato je i novoimenovani ministar odbrane Miloš Vučević morao da tvrdi kako su avioni samo “redovno patrolirali”. “Vađenje” je nastavljeno i preko vikenda: dron je oboren između Kopaonika i Raške, ali njegove ostatke još niko nije video.
Prema saznanjima “Vremena”, VTI je zajedno sa Iritelom razvijao i razvio ometače, koji ometaju frekvenciju na kojoj se šalju podaci na bespilotnu letelicu i sa nje: ako bespilotna letelica izgubi podatak o tome gde je (nije joj dostupan GPS), ona ili sleće ili se vraća kući. Automatski. Postoji i drugi sistem, o kome su naši stručnjaci samo čitali, a to je “spuvofanje” GPS signala – to je uređaj koji nadjača GPS signal i bespilotna letelica počne da sluša njega, on je polako spušta tamo gde operater na “spuferu” odredi. A vojska Srbije to nema. Vučić, Vučević i ostali “stručnjaci” su slavodobitno pokušavali da prikažu kako je vojska bez oružja prizemljila tu letelicu. Detalje nisu davali.
A koliko dronovi koštaju? Ako se ne računaju “dečji” dronovi koji koštaju par desetina evra i imaju domet “za dvorište”, postoje ozbiljnije naprave, čija cena ide 300–600 evra za one tipa DGA (lete 300–500 metara u visinu i pet-šest kilometara u daljinu), imaju baterije za 25 minuta leta i integrisanu kameru. Bolji dronovi su od 1.500 evra pa naviše. Oni od nekih 20.000 do 25.000 koje ima vlasnik Pinka Željko Mitrović, pored integrisane kamere mogu da nose i televizijske, težine 10–20 kilograma. A dronovi za vojne svrhe mogu da nose i naoružanje, eksploziv, rakete.
Za sve dronove teže od 250 grama postoji obaveza registracije u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva gde se polaže i ispit za rukovanje. To je izvesna “rupa u zakonu” jer savremeni dronovi od 250 grama imaju bolje performanse nego neki teži. Registracija košta 250 evra godišnje. Za svako poletanje potrebna je lokacijska dozvola i saglasnost vojske, policije i lokalne samouprave koja dozvolu izdaje i ona košta 5000–6000 dinara. Dronovi ne smeju da lete po centru gradova, iznad ljudi i noću – što niko ne poštuje.
“Pogledajte snimke sa svadbi i političkih skupova”, kaže za “Vreme” jedan od vlasnika dronova. “Letilica leti iznad glava hiljada ljudi u sportskoj hali.”
Kako je objasnio, ako se dron podigne na 100 metara i više, uređaji ga registruju i vlasnik dobija upozorenje DCV. Koliko dronova “šparta” iznad neba Srbije niko pouzdano ne zna, registrovani su samo oni veći, a ovi “kućni” su nevidljivi.
Ako je u Srbiji takvo stanje, može se samo zamisliti kakvo je na Kosovu, gde odavno postoje pravni vakuumi u raznim oblastima. Ali, za “televizijske vikend ratove” vlasti u Srbiji i paljenje tenkova, slanje specijalnih jedinica u Rašku i Kuršumliju, sasvim je dovoljno da se drži tenzija.
Vučić je ponosno izjavio kako niko neće smeti da tim dronovima “prebrojava oružje i municiju” Vojske Srbije. On je zaboravio na odredbe Dejtonskog sporazuma, na koje se stalno poziva, a jedna od njih je da komisije Srbije, Hrvatske i BiH mogu u svako doba da dođu u kontrolu naoružanja i vojnih skladišta u drugoj ili trećoj državi i da im to mora biti omogućeno. Što znači da je komisija iz Hrvatske mogla juče (ili može sutra) da ode u inspekciju kasarni u Raški ili Kuršumliji.
Olako se previđa i angažovanje lovačke avijacije duž granice sa severom Kosova. Kumanovski sporazum je predvideo zabranu letova 25 kilometara od granice, što je poštovano, i onda je, zahvaljujući kooperativnosti Srbije, to smanjeno na pet kilometara. Odluku o tome donosi komandant Kfora, koji može bez problema da odluči da se opet poveća na 25 kilometara.
Vučiću je bilo važno što je rekao da dron nije Kforov jer želi da pokaže da Srbija ima dobre odnose sa međunarodnim snagama. Nije ni pomenuo čiji je dron, odakle je i kako došao, kako je uspeo da priđe neprimećen, kao i oni koji su prethodna tri dana dolazili u više navrata. Tako je ostavio gledaocima da sami zaključe kako je došao s Kosova.
Bespilotne letelice u Kopnenoj zoni bezbednosti su, prema rečima veterana, slali i Kfor i Srbija i čim pređu graničnu liniju, obarani su i jedni i drugi: bilo iz snajpera, bilo iz sačmara..
“Oni obore naš kad pređe liniju, mi oborimo njihov… Sastanu se dve komisije i to konstatuju – kraj priče”, kaže jedan od veterana.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
“Kad je Vučić došao na vlast, na Kosovu je bilo i srpske policije i srpskog pravosuđa i glasanja na izborima Republike Srbije. Sad ničeg od toga nema. E, to je rezultat ovih deset godina Vučićeve kosovske politike”
Strah od rata je danas strah da vam nešto leti ili lebdi nad glavom, i onda se uz eksploziju sruši na vas
