Izvor za podatke u tabelama: uporedni podaci iz tri istraživanja: iz ankete Instituta za društvena istraživanja o kvalitetu života 1989. (poslednja kriza socijalizma) – rađenog na kombinovanom kvotnom uzorku od 3660 ispitanika; iz ankete 2003. (deblokada postsocijalističke transformacije) u okviru Projekta socioloških istraživanje u Jugoistočnoj Evropi (SEESSP) – na višeetapnom uzorku od 2997, koja je uporediva sa istraživanjem iz 1989; i iz pomenute ankete 2003. (kriza političkog kapitalizma) na višeetapnom uzorku Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta BU 2012, koja je uporediva sa 1989. i 2003
1. „Biznis klub“
Sloj 1. Krupni i srednji preduzetnici, viši i srednji direktori, političari koji poseduju veliki ekonomski i/ili organizacioni kapital
| Godina
| Društveni sloj oca |
|
1
| 1
| 2
| 3
| 4
| 5
| 6
| 7 |
|
1989.
| 3,9
| 4,9
| 17,6
| 15
| 18,6
| 9,8
| 30,3 |
|
2003.
| 29,6
| 2,1
| 10,6
| 14,8
| 15,5
| 16,2
| 11,3 |
|
2012.
| 39,3
| 0
| 27
| 11,2
| 12,4
| 2,2
| 7,9 |
Pripadnici „biznis kluba“, kako ovde improvizovano nazivamo pripadnike sloja 1, koji imaju veliki organizacioni i ekonomski kapital, u 2012. godini su u 39,3 odsto slučajeva deca pripadnika istog tog najvišeg sloja – preduzetnika, direktora ili političara.
Godine 1989. u 30,8 odsto slučajeva tu elitu su činila deca poljoprivrednika.
Tom podatku treba dodati dijagnozu koju je ranije konstatovao sociolog Mladen Lazić, da je period blokirane transformacije u Srbiji od 1989. do 1996. pa i do 2000. bio povoljan za nekadašnju nomenklaturu vlasti, koja je do sredine 90-ih dala dve trećine najvećih preduzimača u Srbiji, što je znatno više nego u drugim postsocijalističkim zemljama, gde je u istom periodu između jedne četvrtine i jedne trećine ekonomske elite došlo iz nekadašnje nomenklature vlasti.
Godine 2012. oni pripadnici ekonomske elite koji potiču iz sloja poljoprivrednika čine samo 7,9 odsto vrha društvene hijerahije.
Sinova NK radnika u tom sloju je 2012. samo 2,2 odsto.
Ta „promena porekla“, sudeći po uporednim pokazateljima, izvršena je u prvom talasu tranzicije – do 2003. godine – kada je u istraživanjima uočeno da 28,6 odsto pripadnika tog najvišeg sloja vodi poreklo iz porodica preduzetnika, direktora ili političara, a da je samo 11 odsto njih regrutovano iz sloja poljoprivrednika.
Iz sloja (3) koji, kako smo konstatovali, čine stručnjaci i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem, dolazi 27 odsto poslovno-političke elite. Trend samoreprodukcije elite kreće se sada, kako konstatuje Cvejić, u „začaranom krugu“ između više klase i stručnjaka. Tu se, međutim, pojavljuje problem isključivanja iz visokog obrazovanja slojeva s dna društvene lestvice, a istovremeno i devalvacije kvaliteta obrazovanja.
Zanimljivo je da u političku i poslovnu elitu dolazi veoma malo potomaka malih i mikro preduzetnika (sloj 2), što problematizuje vladajuću tezu o tome da će mali biznis zakonito da se razvije u veliki.
Oni koji dolaze iz sloja (4) službenika, tehničara i nižih rukovodilaca čine 11,2 odsto „društvenog džet-seta“.
Broj onih koji u „klub“ pristižu iz sloja službenika se, inače, smanjuje (1989. bilo ih je 15 odsto), a smanjuje se i broj potomaka KV radnika (12,4 odsto 2012, a 1989. bilo ih je 18,6).
Najviši društveni sloj se izdvaja, samoreprodukuje i zatvara vrata za pripadnike donjih društvenih slojeva.
2. Mali preduzetnici
Sloj 2. Mali i mikro preduzetnici, niži direktori, krupni poljoprivrednici koji poseduju srednji ekonomski i/ili organizacioni kapital.
| Godina
| Društveni sloj oca |
|
2
| 1
| 2
| 3
| 4
| 5
| 6
| 7 |
|
1989.
| 0,8
| 23,5
| 7,6
| 10,6
| 12,9
| 9,8
| 34,8 |
|
2003.
| 1,9
| 26,7
| 10,5
| 16,2
| 15,2
| 16,2
| 13,3 |
|
2012.
| 4,8
| 16,3
| 8,7
| 20,2
| 21,2
| 11,5
| 17,3 |
Mali i mikro preduzetnici se 2012. najviše regrutuju iz sloja tehničara- službenika (20,29) i KV radnika (21,2), a nešto manje i iz sloja poljoprivrednika (17,3).
Naslednici malih preduzetnika 2012. u manjem procentu nego ranije nastavljaju očev biznis, sada to čini 16,3 odsto njih; godine 1989. činilo je 23,5 odsto, a 2003. čak 26,7 odsto njih. I ta indicija može biti zanimljiva zbog toga što protivreči popularnim sloganima o perspektivama masovne preduzetničke inicijative.
3. Visokoobrazovani
Sloj 3. Stručnjaci, samozaposleni i slobodne profesije i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem koji poseduju mali ekonomski i/ili organizacioni i veliki kulturni kapital
| Godina
| Društveni sloj oca |
|
3
| 1
| 2
| 3
| 4
| 5
| 6
| 7 |
|
1989.
| 3,3
| 6
| 25,9
| 16,1
| 15,3
| 9,3
| 24 |
|
2003.
| 7,6
| 2,3
| 26,4
| 17,8
| 15,7
| 12,3
| 18 |
|
2012.
| 8,4
| 3,4
| 29,9
| 21,3
| 19,2
| 5,2
| 12,6 |
3. Roditelji stručnjaka su u 29,9 odsto slučajeva pripadnici istog tog (3) sloja. Ta tendencija se 2012. unekoliko pojačava – godine 1989. bilo je 25,9 odsto stručnjaka – dece stručnjaka, a i 2003. bilo je 26,4 odsto takvih slučajeva…
Nešto više od petine onih sa VSS (21,3) ima činovničko poreklo, a nešto manje od petine (19,2 odsto) potiče iz porodica KV radnika.
Broj fakultetlija seljačkog porekla se za dvadeset tri godine prepolovio: 1989. takvih je bilo 24 odsto, a 2012. godine – 12,6.
4. Činovnici
Sloj 4. Službenici, tehničari, samozaposleni, slobodne profesije i niži rukovodioci bez univerzitetskog obrazovanja, koji imaju mali ili nemaju nikakav ekonomski i/ili organizacioni kapital, a imaju mali kulturni kapital
| Godina
| Društveni sloj oca |
|
4
| 1
| 2
| 3
| 4
| 5
| 6
| 7 |
|
1989.
| 1,6
| 4,2
| 8,2
| 18,3
| 23,4
| 15,7
| 28,6 |
|
2003.
| 2,8
| 2,5
| 5,1
| 29,6
| 23,4
| 17,7
| 18,9 |
|
2012.
| 3,5
| 0,7
| 4,8
| 32,6
| 24,5
| 13,2
| 20,6 |
Pripadnici sloja službenika i tehničara su 2012. regrutovani iz sopstvenog sloja u 32,6 odsto slučajeva, što je malo više nego 2003, kada su istraživači izbrojali 29,6 odsto takvih slučajeva.
Godine 1989. najviše ih je dolazilo iz porodica poljoprivrednika (28,6), a sada se udeo onih sa „seljačkim poreklom“ smanjio na petinu (20,6 odsto) tog sloja.
Učešće dece KV radnika u činovničkom sloju je 2012. godine 24,5 odsto, što je slično kao 1989. godine (23,4).
U tom sloju najmanje je onih čiji se otac bavio malim biznisom (0,7 odsto)!
5. Majstori
Sloj 5. VKV i KV ne/manuelni radnici, koji su bez ekonomskog i/ili organizacionog kapitala, a imaju mali kulturni kapital
| Godina
| Društveni sloj oca |
|
5
| 1
| 2
| 3
| 4
| 5
| 6
| 7 |
|
1989.
| 0,5
| 3,6
| 2,3
| 6
| 28,6
| 20,3
| 38,7 |
|
2003.
| 0,4
| 0,8
| 1,5
| 6,7
| 36,8
| 24,5
| 29,1 |
|
2012.
| 2
| 0,8
| 2
| 9,6
| 46,2
| 13,7
| 25,6 |
Sloj VKV i KV radnika u 46,2 odsto slučajeva 2012. čine potomci roditelja iz istog (5.) sloja, što je znatno povećanje u odnosu na 2003, kada je takvih bilo 36,8.
Iz porodica poljoprivrednika njih je godine 1989. dolazilo 38,7 odsto, a sada se njihovo učešće smanjilo na četvrtinu (25,6 odsto).
Procenat onih koji vode poreklo iz porodica NK radnika, a koji su prešli KV-VKV sloj, bilo je 1989. 20,3 odsto, a 2012. njihov udeo se bezmalo prepolovio – 13,7 odsto.
6. Proleteri
Sloj 6: PKV i NK ne/manuelni radnici koji su i bez ekonomskog i/ili organizacionog i kulturnog kapitala
| Godina
| Društveni sloj oca |
|
6
| 1
| 2
| 3
| 4
| 5
| 6
| 7 |
|
1989.
| 0,2
| 4,5
| 0,5
| 2,8
| 10,4
| 27,3
| 54,4 |
|
2003.
| 0,6
| 0
| 0,3
| 2,7
| 8,7
| 46,7
| 41 |
|
2012.
| 2,3
| 0,5
| 2,3
| 3,3
| 8,9
| 51,2
| 31,5 |
Polovina (51,2 odsto) NK radnika u godini 2012. su deca NK radnika. Godine 2003. takvih je bilo 46,7 odsto, a 1989. takvih slučajeva je bilo dva puta manje (27,3).
Godine 1989. najviše (54 odsto) NK radnika je regrutovano iz sloja poljoprivrednika, a sada otuda dolazi nešto manje od trećine NK radnika (31,5).
Zanimljiva je i neobična indicija, ako nije neka greška, da 2,3 odsto NK radnika dolazi iz najvišeg sloja!
7. Zemljodelci
Sloj 7. Sitni privatni poljoprivrednici koji imaju zanemarljiv ekonomski kapital, a nemaju organizacioni ni kulturni kapital
| Godina
| Društveni sloj oca |
|
7
| 1
| 2
| 3
| 4
| 5
| 6
| 7 |
|
1989.
| 0
| 1,7
| 0,1
| 0,6
| 2,9
| 4,6
| 90,1 |
|
2003.
| 0
| 0
| 0
| 2,5
| 4,1
| 9,1
| 84,4 |
|
2012.
| 1,5
| 0,4
| 0,8
| 4,2
| 8,8
| 13
| 71,4 |
Dve trećine (71,4) poljoprivrednika 2012. su deca poljoprivrednika, 1989. godine 90 odsto njih je nastavljalo očevo zanimanje, a 2003. njih 84,4 odsto.
Sudeći po Cvejićevom istraživanju iz 2012, u poljoprivredu se vraća 13 odsto potomaka NK, 8,8 odsto KV radnika i 4,2 odsto službenika…
Biće zanimljivo kad te brojke o povratku u „evropsku baštu“ budu preciznije razjašnjene, s obzirom na to da je znatan deo radničke klase u socijalizmu pripadao takozvanim radnicima polutanima.
Inače, osim u slučaju Pol Potovog režima, nije zabeležen masovniji povratak na selo, a po jednoj analizi ekonomiste Mihajla Arandarenka, sadašnja poljoprivreda u Srbiji angažuje za trećinu više radne snage nego što bi se moglo očekivati za sadašnji nivo poljoprivredne proizvodnje.
