foto: a. anđić
Upadljivo socijalno raslojavanje u Srbiji. Zatvoreni kanali socijalnog uspona. Društveni slojevi se u većoj meri nego ranije zatvaraju i reprodukuju unutar sebe
Postalo je izlišno pitanje da li je u tranziciji istinita Gundulićeva slika društvenih kretanja: „Tko bi gori, sad je doli“, ili je pak tačna ona Krležina: „Tko bi gori, gori ostaje“?
U vremenskom rasponu od samo devet godina socijalna pokretljivost u Srbiji je smanjena, a društveni slojevi se sada u većoj meri nego ranije zatvaraju i reprodukuju unutar sebe: najviši unutar najvišeg, radnički unutar radničkog, srednji unutar srednjeg. To su neke od indicija koje je izneo sociolog Slobodan Cvejić s Filozofskog fakulteta kada je u internoj sociološkoj debati u Institutu društvenih nauka, 1. novembra, prezentovao prve nalaze istraživanja Instituta za sociološka istraživanja „Novi trendovi u klasno-slojnoj pokretljivosti u Srbiji 2012“.
Slobodan Cvejić je u tom istraživanju, na osnovu nekih 18 indikatora, identifikovao sedam društvenih slojeva u Srbiji, koji se razlikuju po posedovanju ekonomskog, organizacionog i kulturnog kapitala. Široj javnosti ti sociološki pojmovi možda nisu sasvim poznati, pa treba podsetiti da organizacioni kapital čine: organizaciona kompetentnost, baze podataka, dozvole, ugovori, lojalnost klijenata, kanali prodaje, socijalne veze, konstrukcije i „šeme“. Kulturni kapital bi predstavljali obrazovanje, ekspertsko znanje, zvanje, ugled, iskustvo, recepture, licence, brendovi.
Na vrhu hijerarhije su krupni i srednji preduzetnici, viši i srednji direktori, političari (sloj 1 u tabelama), iza njih su mali i mikro preduzetnici, niži direktori, krupni poljoprivrednici (sloj 2), pa slede stručnjaci, pripadnici slobodnih profesija i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem (3), pa sloj koji čine službenici, tehničari, samozaposleni, slobodne profesije (4), zatim KV i VKV radnici (5), pa nekvalifikovani radnici (6) i poljoprivrednici (7), koje sociolozi po inerciji stavljaju na poslednje mesto, mada bi mogli da se nađu i na stepenici iznad, s obzirom na to da poseduju kakav-takav ekonomski kapital.
Ta sedmočlana slojna šema može biti grupisana u 3 osnovne klase: višu (koju čine pripadnici „biznis kluba“ – sloj 1), srednju (koju čine mali privrednici i stručnjaci (2+3) i nižu (u koju spadaju službenici, tehničari, radnički slojevi i sitni poljoprivrednici 4+5+6+7).
Razgovor sociologa povodom tih istraživanja služi da bi se došlo do adekvatne interpretacije nalaza istraživanja. Za uši vašeg hroničara, koji dugo prati sociološka istraživanja, lepe se indicije o tome koliko se način regrutovanja pripadnika viših slojeva bitno i brzo promenio, kako se brzo pokvario lift na gore, koji je u drugoj polovini XX veka obeležio period industrijalizacije, urbanizacije i delimične modernizacije srpskog društva.
Pre socioloških analiza brojke govore same:
Izvor za podatke u tabelama: uporedni podaci iz tri istraživanja: iz ankete Instituta za društvena istraživanja o kvalitetu života 1989. (poslednja kriza socijalizma) – rađenog na kombinovanom kvotnom uzorku od 3660 ispitanika; iz ankete 2003. (deblokada postsocijalističke transformacije) u okviru Projekta socioloških istraživanje u Jugoistočnoj Evropi (SEESSP) – na višeetapnom uzorku od 2997, koja je uporediva sa istraživanjem iz 1989; i iz pomenute ankete 2003. (kriza političkog kapitalizma) na višeetapnom uzorku Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta BU 2012, koja je uporediva sa 1989. i 2003
1. „Biznis klub“
Sloj 1. Krupni i srednji preduzetnici, viši i srednji direktori, političari koji poseduju veliki ekonomski i/ili organizacioni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 1 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 3,9 | 4,9 | 17,6 | 15 | 18,6 | 9,8 | 30,3 |
| 2003. | 29,6 | 2,1 | 10,6 | 14,8 | 15,5 | 16,2 | 11,3 |
| 2012. | 39,3 | 0 | 27 | 11,2 | 12,4 | 2,2 | 7,9 |
Pripadnici „biznis kluba“, kako ovde improvizovano nazivamo pripadnike sloja 1, koji imaju veliki organizacioni i ekonomski kapital, u 2012. godini su u 39,3 odsto slučajeva deca pripadnika istog tog najvišeg sloja – preduzetnika, direktora ili političara.
Godine 1989. u 30,8 odsto slučajeva tu elitu su činila deca poljoprivrednika.
Tom podatku treba dodati dijagnozu koju je ranije konstatovao sociolog Mladen Lazić, da je period blokirane transformacije u Srbiji od 1989. do 1996. pa i do 2000. bio povoljan za nekadašnju nomenklaturu vlasti, koja je do sredine 90-ih dala dve trećine najvećih preduzimača u Srbiji, što je znatno više nego u drugim postsocijalističkim zemljama, gde je u istom periodu između jedne četvrtine i jedne trećine ekonomske elite došlo iz nekadašnje nomenklature vlasti.
Godine 2012. oni pripadnici ekonomske elite koji potiču iz sloja poljoprivrednika čine samo 7,9 odsto vrha društvene hijerahije.
Sinova NK radnika u tom sloju je 2012. samo 2,2 odsto.
Ta „promena porekla“, sudeći po uporednim pokazateljima, izvršena je u prvom talasu tranzicije – do 2003. godine – kada je u istraživanjima uočeno da 28,6 odsto pripadnika tog najvišeg sloja vodi poreklo iz porodica preduzetnika, direktora ili političara, a da je samo 11 odsto njih regrutovano iz sloja poljoprivrednika.
Iz sloja (3) koji, kako smo konstatovali, čine stručnjaci i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem, dolazi 27 odsto poslovno-političke elite. Trend samoreprodukcije elite kreće se sada, kako konstatuje Cvejić, u „začaranom krugu“ između više klase i stručnjaka. Tu se, međutim, pojavljuje problem isključivanja iz visokog obrazovanja slojeva s dna društvene lestvice, a istovremeno i devalvacije kvaliteta obrazovanja.
Zanimljivo je da u političku i poslovnu elitu dolazi veoma malo potomaka malih i mikro preduzetnika (sloj 2), što problematizuje vladajuću tezu o tome da će mali biznis zakonito da se razvije u veliki.
Oni koji dolaze iz sloja (4) službenika, tehničara i nižih rukovodilaca čine 11,2 odsto „društvenog džet-seta“.
Broj onih koji u „klub“ pristižu iz sloja službenika se, inače, smanjuje (1989. bilo ih je 15 odsto), a smanjuje se i broj potomaka KV radnika (12,4 odsto 2012, a 1989. bilo ih je 18,6).
Najviši društveni sloj se izdvaja, samoreprodukuje i zatvara vrata za pripadnike donjih društvenih slojeva.
2. Mali preduzetnici
Sloj 2. Mali i mikro preduzetnici, niži direktori, krupni poljoprivrednici koji poseduju srednji ekonomski i/ili organizacioni kapital.
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 2 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 0,8 | 23,5 | 7,6 | 10,6 | 12,9 | 9,8 | 34,8 |
| 2003. | 1,9 | 26,7 | 10,5 | 16,2 | 15,2 | 16,2 | 13,3 |
| 2012. | 4,8 | 16,3 | 8,7 | 20,2 | 21,2 | 11,5 | 17,3 |
Mali i mikro preduzetnici se 2012. najviše regrutuju iz sloja tehničara- službenika (20,29) i KV radnika (21,2), a nešto manje i iz sloja poljoprivrednika (17,3).
Naslednici malih preduzetnika 2012. u manjem procentu nego ranije nastavljaju očev biznis, sada to čini 16,3 odsto njih; godine 1989. činilo je 23,5 odsto, a 2003. čak 26,7 odsto njih. I ta indicija može biti zanimljiva zbog toga što protivreči popularnim sloganima o perspektivama masovne preduzetničke inicijative.
3. Visokoobrazovani
Sloj 3. Stručnjaci, samozaposleni i slobodne profesije i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem koji poseduju mali ekonomski i/ili organizacioni i veliki kulturni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 3 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 3,3 | 6 | 25,9 | 16,1 | 15,3 | 9,3 | 24 |
| 2003. | 7,6 | 2,3 | 26,4 | 17,8 | 15,7 | 12,3 | 18 |
| 2012. | 8,4 | 3,4 | 29,9 | 21,3 | 19,2 | 5,2 | 12,6 |
3. Roditelji stručnjaka su u 29,9 odsto slučajeva pripadnici istog tog (3) sloja. Ta tendencija se 2012. unekoliko pojačava – godine 1989. bilo je 25,9 odsto stručnjaka – dece stručnjaka, a i 2003. bilo je 26,4 odsto takvih slučajeva…
Nešto više od petine onih sa VSS (21,3) ima činovničko poreklo, a nešto manje od petine (19,2 odsto) potiče iz porodica KV radnika.
Broj fakultetlija seljačkog porekla se za dvadeset tri godine prepolovio: 1989. takvih je bilo 24 odsto, a 2012. godine – 12,6.
4. Činovnici
Sloj 4. Službenici, tehničari, samozaposleni, slobodne profesije i niži rukovodioci bez univerzitetskog obrazovanja, koji imaju mali ili nemaju nikakav ekonomski i/ili organizacioni kapital, a imaju mali kulturni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 4 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 1,6 | 4,2 | 8,2 | 18,3 | 23,4 | 15,7 | 28,6 |
| 2003. | 2,8 | 2,5 | 5,1 | 29,6 | 23,4 | 17,7 | 18,9 |
| 2012. | 3,5 | 0,7 | 4,8 | 32,6 | 24,5 | 13,2 | 20,6 |
Pripadnici sloja službenika i tehničara su 2012. regrutovani iz sopstvenog sloja u 32,6 odsto slučajeva, što je malo više nego 2003, kada su istraživači izbrojali 29,6 odsto takvih slučajeva.
Godine 1989. najviše ih je dolazilo iz porodica poljoprivrednika (28,6), a sada se udeo onih sa „seljačkim poreklom“ smanjio na petinu (20,6 odsto) tog sloja.
Učešće dece KV radnika u činovničkom sloju je 2012. godine 24,5 odsto, što je slično kao 1989. godine (23,4).
U tom sloju najmanje je onih čiji se otac bavio malim biznisom (0,7 odsto)!
5. Majstori
Sloj 5. VKV i KV ne/manuelni radnici, koji su bez ekonomskog i/ili organizacionog kapitala, a imaju mali kulturni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 5 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 0,5 | 3,6 | 2,3 | 6 | 28,6 | 20,3 | 38,7 |
| 2003. | 0,4 | 0,8 | 1,5 | 6,7 | 36,8 | 24,5 | 29,1 |
| 2012. | 2 | 0,8 | 2 | 9,6 | 46,2 | 13,7 | 25,6 |
Sloj VKV i KV radnika u 46,2 odsto slučajeva 2012. čine potomci roditelja iz istog (5.) sloja, što je znatno povećanje u odnosu na 2003, kada je takvih bilo 36,8.
Iz porodica poljoprivrednika njih je godine 1989. dolazilo 38,7 odsto, a sada se njihovo učešće smanjilo na četvrtinu (25,6 odsto).
Procenat onih koji vode poreklo iz porodica NK radnika, a koji su prešli KV-VKV sloj, bilo je 1989. 20,3 odsto, a 2012. njihov udeo se bezmalo prepolovio – 13,7 odsto.
6. Proleteri
Sloj 6: PKV i NK ne/manuelni radnici koji su i bez ekonomskog i/ili organizacionog i kulturnog kapitala
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 6 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 0,2 | 4,5 | 0,5 | 2,8 | 10,4 | 27,3 | 54,4 |
| 2003. | 0,6 | 0 | 0,3 | 2,7 | 8,7 | 46,7 | 41 |
| 2012. | 2,3 | 0,5 | 2,3 | 3,3 | 8,9 | 51,2 | 31,5 |
Polovina (51,2 odsto) NK radnika u godini 2012. su deca NK radnika. Godine 2003. takvih je bilo 46,7 odsto, a 1989. takvih slučajeva je bilo dva puta manje (27,3).
Godine 1989. najviše (54 odsto) NK radnika je regrutovano iz sloja poljoprivrednika, a sada otuda dolazi nešto manje od trećine NK radnika (31,5).
Zanimljiva je i neobična indicija, ako nije neka greška, da 2,3 odsto NK radnika dolazi iz najvišeg sloja!
7. Zemljodelci
Sloj 7. Sitni privatni poljoprivrednici koji imaju zanemarljiv ekonomski kapital, a nemaju organizacioni ni kulturni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 7 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 0 | 1,7 | 0,1 | 0,6 | 2,9 | 4,6 | 90,1 |
| 2003. | 0 | 0 | 0 | 2,5 | 4,1 | 9,1 | 84,4 |
| 2012. | 1,5 | 0,4 | 0,8 | 4,2 | 8,8 | 13 | 71,4 |
Dve trećine (71,4) poljoprivrednika 2012. su deca poljoprivrednika, 1989. godine 90 odsto njih je nastavljalo očevo zanimanje, a 2003. njih 84,4 odsto.
Sudeći po Cvejićevom istraživanju iz 2012, u poljoprivredu se vraća 13 odsto potomaka NK, 8,8 odsto KV radnika i 4,2 odsto službenika…
Biće zanimljivo kad te brojke o povratku u „evropsku baštu“ budu preciznije razjašnjene, s obzirom na to da je znatan deo radničke klase u socijalizmu pripadao takozvanim radnicima polutanima.
Inače, osim u slučaju Pol Potovog režima, nije zabeležen masovniji povratak na selo, a po jednoj analizi ekonomiste Mihajla Arandarenka, sadašnja poljoprivreda u Srbiji angažuje za trećinu više radne snage nego što bi se moglo očekivati za sadašnji nivo poljoprivredne proizvodnje.
MATERIJALNI POLOŽAJ: Ako se materijalni položaj ocenjuje brojkama od jedan do pet, stanje u 1989. grafički dobro može biti prikazano dijagonalom, koja gornjim delom pokazuje da je najviše pripadnika najvišeg sloja u najboljem položaju – 42,2 odsto pripadnika „biznis kluba“ (1. sloja) bilo je u solidnoj četvrtoj grupi, a 32,3 odsto u najboljoj, petoj.
Na drugom kraju dijagonale pokazivalo bi se da je 34 odsto NK radnika u najgoroj prvoj, a 53 odsto u onoj odmah iznad nje. Slično bi bilo i kod poljoprivrednika: 41,7 odsto u prvoj (najgoroj), a 44 odsto u drugoj.
Grafički prikaz materijalnog položaja slojeva 2012. bi dijagonalu povlačio samo u gornjem delu hijerahije: 27,5 odsto biznismena je u najboljoj, petoj, 35 odsto u solidnoj četvrtoj, 38,8 odsto stručnjaka je u prilično slaboj drugoj, a 33 odsto u srednjoj trećoj kategoriji.
U četiri donja sloja ocena materijalnog položaja koncentriše se ka granici siromaštva, u dve najgore grupe: 33,9 odsto službenika je u najgoroj prvoj, a 50 odsto u drugoj; 40,1 odsto KV i VKV radnika je u prvoj i 46,6 odsto u drugoj; 44,3 odsto poljoprivrednika je u prvoj i 43 odsto u drugoj; dok je čak 61 odsto NK radnika u najgoroj prvoj, 31 odsto u drugoj.
U grupi s najboljim položajem pored biznismena i političara je 10,5 odsto pripadnika sitnih preduzetnika, samo 4,1 odsto stručnjaka, minimalnih 0,6 odsto činovnika, 0,2 odsto VKV radnika…
Kompozitni indeks imovine, prihoda i potrošnje pokazuje da se naniže kreću svi slojevi osim pripadnika najvišeg sloja „biznis-kluba“ (1), koji se 2012. zadržavaju na nivou na kome su bili 2003.
Vidljiv je trend dodatnog klasnog zatvaranja, a povećana je stopa silazne pokretljivosti izazvane ekonomskom krizom i negativnim rastom, ukazuje Cvejić. Osiromašenje se uočava među poljoprivrednicima, radnicima bez škole, ali i preduzetnicima u sitnim firmama.
Sloj nekvalifikovanih radnika je marginalizovan.
Treba imati u vidu da je u pomenutom istraživanju socijalnog porekla pripadnika društvenih slojeva penzionerima i nezaposlenima pripisan poslednji klasni položaj pre ulaska u penzionerski status ili u stanje nezaposlenosti. To može značiti da bi slika promena strukture društvenih slojeva u Srbiji izgledala dramatičnije kad bi se izdvojili oni koji bi po kriterijumima nekih sociologa bili ispod-klasa (underclass).
Stopa radne aktivnosti građana Srbije je ispod 45 odsto, imamo samo 1,2 zaposlena na jednog penzionera, a znatan broj zaposlenih ne može da živi na minimumu bez pomoći državnog budžeta.
Među onima koji zavise od pomoći države ima i gradskog i seoskog stanovništva, i mladih i starih i obrazovanih i neobrazovanih, i nezaposlenih i zaposlenih koji ne mogu da žive od zaposlenosti, koje porodice uglavnom nemaju mogućnost da izdržavaju.
Interpretacija tog istraživanja još nije urađena, a biće svakako zanimljivo videti kakve moguće političke i socijalne posledice mogu imati očito duboke promene slojne strukture u Srbiji.
Todor Kuljić, sociolog s Filozofskog fakulteta, u jednom radu uočava kako je uz odbacivanje komunizma odbačena najvažnija tekovina socijalističkih revolucija, vertikalna društvena pokretljivost, i kako je napravljen korak nazad ka divljem kapitalizmu i nesputanoj konkurenciji privatnih posednika, uz rast socijalnih nejednakosti i konfliktnosti koja proističe iz privatizacije. Za razliku od zapadne Evrope, konstatuje on, u zemljama bivšeg socijalizma nema socijalne države koja bi ublažavala bedu i siromaštvo širokih slojeva, pa je socijalno nazadovanje i ubrzano raslojavanje – upadljivo.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
