Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija
Posle dve i po godine na čelu Novosadskog sajma i dvadeset godina provedenih u ovom preduzeću, prof. dr Aleksandar Andrejević kaže da može da bude zadovoljan. Nekada poznat po svom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, Novosadski sajam poslednjih godina kreće u ekspanziju u cilju zauzimanja centralnog sajamskog mesta u regionu. Poboljšavanje infrastrukturalnih elemenata neophodnih za dalji razvoj ovog preduzeća samo je mali deo njegovih aktivnosti.
„Ono što nas na prvom mestu interesuje jeste obogaćivanje ponude specijalizovanim aktivnostima.“, kaže Andrejević o planovima za ovu i narednu godinu. U „modernom sajmovanju“ važno je posedovati kongresne kapacitete, odnosno one infrastrukturalne elemente koji mogu da podrže pravila održavanja konvencija, jer bez toga ne postoji budućnost Sajma. Svedoci smo da poslovni ljudi nemaju vremena da dugo borave u jednom mestu, pa im je potrebno omogućiti da poslove obavljaju na jednom mestu gde će imati sve uslove. A to su osnove tzv. sajmova četvrte generacije koji u sebi integrišu principe konvencija. Svuda su danas sajmovi mesta na kojima se održavaju i kongresi, nije potrebno ići na Zapad da bi se čovek u to uverio jer sam video sjajnu organizaciju na sajmu u Brnu. Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija. Grad Beč je uložio 220 miliona evra da bi otvorio novi sajamski centar, a u njegovom sklopu je kongresni centar za 15.000 ljudi.
„VREME„: Šta će u tom smislu uraditi Novosadski sajam?
ALEKSANDAR ANDREJEVIĆ: Mi smo, naravno, mala sredina pa su naši zahtevi u skladu s realnim mogućnostima. U sklopu izgradnje Master centra predviđena je kongresna sala za oko 2000 posetilaca. Po projektima minhenskog sajma, već smo izgradili novu izložbenu salu, koja zadovoljava najviše standarde. Pored izgradnje kongresnog prostora, tu će biti i više hiljada kvadratnih metara poslovnog komercijalnog prostora, kao i manji hotel. Planirano je da izgradnja počne 1. aprila, a da se posao okonča 1. septembra 2005. godine. Sa izgrađenim Master centrom naš će se sajam priključiti razvojnom trendu koji u svetu doživljava veliku ekspanziju poslednjih godina. Menadžment Novosadskog sajma danas se bavi strateškim stvarima jer pokušavamo da planiramo događanja nekoliko godina unapred.
Pravite infrastrukturu koja bi trebalo da omogući strateški razvoj preduzeća?
Mi imamo vrlo jasnu viziju koja je usklađena sa evropskim trendom. Više nije moguće oslanjati se na prodaju kvadrata izložbenog prostora. Moramo da prodamo imidž, dobar poslovni imidž i ambijent, moramo da prodamo događaj i moramo da budemo sposobni da upravljamo događajima. Na taj način će se povećati rejting naše firme. Zbog toga sam pre dve godine promovisao jednu ideju koja je inicirala stvaranje Asocijacije sajmova Jugoistočne Evrope. To je način integracije osam zemalja u regionu. Osnivačka povelja potpisana je u maju prošle godine na Novosadskom sajmu, a kongres je održan u septembru. Novi Sad je promovisan kao sedište ove regionalne organizacije koja obuhvata prostor od Zagreba do Ukrajine. Tako da sa ovom asocijacijom u Novom Sadu i sa izgradnjom Master centra, Novi Sad i cela zemlja dobijaju na poslovnom značaju, a naša sredina postaje polako prepoznatljiva po mestu odakle dolaze integrativne inicijative.
Pored pomenutog, pokrenuli ste i osnivanje fakulteta za uslužni biznis. Koliko je važna veza između delatnosti kojima se vi bavite i jedne visokoobrazovne institucije?
Delatnost kao što je sajamska sve više traži prisustvo nauke. Fakultet za uslužni biznis jedan je od segmenata šire ideje sveukupnog razvoja privređivanja i izgradnje nove poslovne i preduzetničke inicijative u našoj zemlji. Program na svim katedrama usaglašen je sa Bolonjskom deklaracijom o visokom obrazovanju. On je jedan od retkih u Evropi koji ima specijalizovanu katedru za sajamski menadžment. Napravili smo zgradu i prošle jeseni upisali treću generaciju studenata. Višestruko i po različitim osnovama Novosadski sajam je prisutan u regiji i na neki način njegovo vreme tek dolazi. Naše su ambicije realne i svesni smo da će u budućnosti biti neophodno da svuda postoje jednaki uslovi za poslovanje. Zanimaju nas prevashodno tržišta zemalja Jugoistočne Evrope jer je to prostor na kome u ovom trenutku naše firme mogu da deluju. Kroz saradnju pokušavamo da približimo firme i omogućimo delovanje u širem, integrisanom području. Mi gledamo u vreme koje će doći i pokušavamo da ga, na neki način, presretnemo, jer imamo lidersku ambiciju i znamo šta su trendovi. Prvo moramo da se osnažimo u regionu da bismo docnije bili pravi partner visokorazvijenom svetu.
Za jesen 2005. najavljujete veliki kongres u Novom Sadu. Šta će to zapravo značiti?
Za jesen sledeće godine planiran je veliki poslovni kongres i nadamo se novom Master centru, na kome će se naći tzv. top decision makeri poslovnog sveta. Nama je potrebno da dovedemo one koju zaista odlučuju o tome kako će se gde i s kim poslovati. Tu prepoznajem mnogo aktivniju ulogu sajmova nego što je dosad bio slučaj. Radni naziv projekta je Reintegracija kapitala u jugoistočnoj Evropi i već smo uspostavili odnose sa predsedavajućim Pakta za jugoistočnu Evropu, gospodinom Busekom kod koga sam bio u Beču na sastanku i on je preliminarno podržao ideju.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
