Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija
ZANIMAJU NAS TRŽIŠTA JUGOISTOČNE EVROPE: Aleksandar Andrejević
Posle dve i po godine na čelu Novosadskog sajma i dvadeset godina provedenih u ovom preduzeću, prof. dr Aleksandar Andrejević kaže da može da bude zadovoljan. Nekada poznat po svom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, Novosadski sajam poslednjih godina kreće u ekspanziju u cilju zauzimanja centralnog sajamskog mesta u regionu. Poboljšavanje infrastrukturalnih elemenata neophodnih za dalji razvoj ovog preduzeća samo je mali deo njegovih aktivnosti.
„Ono što nas na prvom mestu interesuje jeste obogaćivanje ponude specijalizovanim aktivnostima.“, kaže Andrejević o planovima za ovu i narednu godinu. U „modernom sajmovanju“ važno je posedovati kongresne kapacitete, odnosno one infrastrukturalne elemente koji mogu da podrže pravila održavanja konvencija, jer bez toga ne postoji budućnost Sajma. Svedoci smo da poslovni ljudi nemaju vremena da dugo borave u jednom mestu, pa im je potrebno omogućiti da poslove obavljaju na jednom mestu gde će imati sve uslove. A to su osnove tzv. sajmova četvrte generacije koji u sebi integrišu principe konvencija. Svuda su danas sajmovi mesta na kojima se održavaju i kongresi, nije potrebno ići na Zapad da bi se čovek u to uverio jer sam video sjajnu organizaciju na sajmu u Brnu. Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija. Grad Beč je uložio 220 miliona evra da bi otvorio novi sajamski centar, a u njegovom sklopu je kongresni centar za 15.000 ljudi.
„VREME„: ŠtaćeutomsmisluuraditiNovosadskisajam?
ALEKSANDARANDREJEVIĆ: Mi smo, naravno, mala sredina pa su naši zahtevi u skladu s realnim mogućnostima. U sklopu izgradnje Master centra predviđena je kongresna sala za oko 2000 posetilaca. Po projektima minhenskog sajma, već smo izgradili novu izložbenu salu, koja zadovoljava najviše standarde. Pored izgradnje kongresnog prostora, tu će biti i više hiljada kvadratnih metara poslovnog komercijalnog prostora, kao i manji hotel. Planirano je da izgradnja počne 1. aprila, a da se posao okonča 1. septembra 2005. godine. Sa izgrađenim Master centrom naš će se sajam priključiti razvojnom trendu koji u svetu doživljava veliku ekspanziju poslednjih godina. Menadžment Novosadskog sajma danas se bavi strateškim stvarima jer pokušavamo da planiramo događanja nekoliko godina unapred.
Mi imamo vrlo jasnu viziju koja je usklađena sa evropskim trendom. Više nije moguće oslanjati se na prodaju kvadrata izložbenog prostora. Moramo da prodamo imidž, dobar poslovni imidž i ambijent, moramo da prodamo događaj i moramo da budemo sposobni da upravljamo događajima. Na taj način će se povećati rejting naše firme. Zbog toga sam pre dve godine promovisao jednu ideju koja je inicirala stvaranje Asocijacije sajmova Jugoistočne Evrope. To je način integracije osam zemalja u regionu. Osnivačka povelja potpisana je u maju prošle godine na Novosadskom sajmu, a kongres je održan u septembru. Novi Sad je promovisan kao sedište ove regionalne organizacije koja obuhvata prostor od Zagreba do Ukrajine. Tako da sa ovom asocijacijom u Novom Sadu i sa izgradnjom Master centra, Novi Sad i cela zemlja dobijaju na poslovnom značaju, a naša sredina postaje polako prepoznatljiva po mestu odakle dolaze integrativne inicijative.
Delatnost kao što je sajamska sve više traži prisustvo nauke. Fakultet za uslužni biznis jedan je od segmenata šire ideje sveukupnog razvoja privređivanja i izgradnje nove poslovne i preduzetničke inicijative u našoj zemlji. Program na svim katedrama usaglašen je sa Bolonjskom deklaracijom o visokom obrazovanju. On je jedan od retkih u Evropi koji ima specijalizovanu katedru za sajamski menadžment. Napravili smo zgradu i prošle jeseni upisali treću generaciju studenata. Višestruko i po različitim osnovama Novosadski sajam je prisutan u regiji i na neki način njegovo vreme tek dolazi. Naše su ambicije realne i svesni smo da će u budućnosti biti neophodno da svuda postoje jednaki uslovi za poslovanje. Zanimaju nas prevashodno tržišta zemalja Jugoistočne Evrope jer je to prostor na kome u ovom trenutku naše firme mogu da deluju. Kroz saradnju pokušavamo da približimo firme i omogućimo delovanje u širem, integrisanom području. Mi gledamo u vreme koje će doći i pokušavamo da ga, na neki način, presretnemo, jer imamo lidersku ambiciju i znamo šta su trendovi. Prvo moramo da se osnažimo u regionu da bismo docnije bili pravi partner visokorazvijenom svetu.
Za jesen sledeće godine planiran je veliki poslovni kongres i nadamo se novom Master centru, na kome će se naći tzv. topdecisionmakeri poslovnog sveta. Nama je potrebno da dovedemo one koju zaista odlučuju o tome kako će se gde i s kim poslovati. Tu prepoznajem mnogo aktivniju ulogu sajmova nego što je dosad bio slučaj. Radni naziv projekta je Reintegracija kapitala u jugoistočnoj Evropi i već smo uspostavili odnose sa predsedavajućim Pakta za jugoistočnu Evropu, gospodinom Busekom kod koga sam bio u Beču na sastanku i on je preliminarno podržao ideju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
