Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija
Posle dve i po godine na čelu Novosadskog sajma i dvadeset godina provedenih u ovom preduzeću, prof. dr Aleksandar Andrejević kaže da može da bude zadovoljan. Nekada poznat po svom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, Novosadski sajam poslednjih godina kreće u ekspanziju u cilju zauzimanja centralnog sajamskog mesta u regionu. Poboljšavanje infrastrukturalnih elemenata neophodnih za dalji razvoj ovog preduzeća samo je mali deo njegovih aktivnosti.
„Ono što nas na prvom mestu interesuje jeste obogaćivanje ponude specijalizovanim aktivnostima.“, kaže Andrejević o planovima za ovu i narednu godinu. U „modernom sajmovanju“ važno je posedovati kongresne kapacitete, odnosno one infrastrukturalne elemente koji mogu da podrže pravila održavanja konvencija, jer bez toga ne postoji budućnost Sajma. Svedoci smo da poslovni ljudi nemaju vremena da dugo borave u jednom mestu, pa im je potrebno omogućiti da poslove obavljaju na jednom mestu gde će imati sve uslove. A to su osnove tzv. sajmova četvrte generacije koji u sebi integrišu principe konvencija. Svuda su danas sajmovi mesta na kojima se održavaju i kongresi, nije potrebno ići na Zapad da bi se čovek u to uverio jer sam video sjajnu organizaciju na sajmu u Brnu. Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija. Grad Beč je uložio 220 miliona evra da bi otvorio novi sajamski centar, a u njegovom sklopu je kongresni centar za 15.000 ljudi.
„VREME„: Šta će u tom smislu uraditi Novosadski sajam?
ALEKSANDAR ANDREJEVIĆ: Mi smo, naravno, mala sredina pa su naši zahtevi u skladu s realnim mogućnostima. U sklopu izgradnje Master centra predviđena je kongresna sala za oko 2000 posetilaca. Po projektima minhenskog sajma, već smo izgradili novu izložbenu salu, koja zadovoljava najviše standarde. Pored izgradnje kongresnog prostora, tu će biti i više hiljada kvadratnih metara poslovnog komercijalnog prostora, kao i manji hotel. Planirano je da izgradnja počne 1. aprila, a da se posao okonča 1. septembra 2005. godine. Sa izgrađenim Master centrom naš će se sajam priključiti razvojnom trendu koji u svetu doživljava veliku ekspanziju poslednjih godina. Menadžment Novosadskog sajma danas se bavi strateškim stvarima jer pokušavamo da planiramo događanja nekoliko godina unapred.
Pravite infrastrukturu koja bi trebalo da omogući strateški razvoj preduzeća?
Mi imamo vrlo jasnu viziju koja je usklađena sa evropskim trendom. Više nije moguće oslanjati se na prodaju kvadrata izložbenog prostora. Moramo da prodamo imidž, dobar poslovni imidž i ambijent, moramo da prodamo događaj i moramo da budemo sposobni da upravljamo događajima. Na taj način će se povećati rejting naše firme. Zbog toga sam pre dve godine promovisao jednu ideju koja je inicirala stvaranje Asocijacije sajmova Jugoistočne Evrope. To je način integracije osam zemalja u regionu. Osnivačka povelja potpisana je u maju prošle godine na Novosadskom sajmu, a kongres je održan u septembru. Novi Sad je promovisan kao sedište ove regionalne organizacije koja obuhvata prostor od Zagreba do Ukrajine. Tako da sa ovom asocijacijom u Novom Sadu i sa izgradnjom Master centra, Novi Sad i cela zemlja dobijaju na poslovnom značaju, a naša sredina postaje polako prepoznatljiva po mestu odakle dolaze integrativne inicijative.
Pored pomenutog, pokrenuli ste i osnivanje fakulteta za uslužni biznis. Koliko je važna veza između delatnosti kojima se vi bavite i jedne visokoobrazovne institucije?
Delatnost kao što je sajamska sve više traži prisustvo nauke. Fakultet za uslužni biznis jedan je od segmenata šire ideje sveukupnog razvoja privređivanja i izgradnje nove poslovne i preduzetničke inicijative u našoj zemlji. Program na svim katedrama usaglašen je sa Bolonjskom deklaracijom o visokom obrazovanju. On je jedan od retkih u Evropi koji ima specijalizovanu katedru za sajamski menadžment. Napravili smo zgradu i prošle jeseni upisali treću generaciju studenata. Višestruko i po različitim osnovama Novosadski sajam je prisutan u regiji i na neki način njegovo vreme tek dolazi. Naše su ambicije realne i svesni smo da će u budućnosti biti neophodno da svuda postoje jednaki uslovi za poslovanje. Zanimaju nas prevashodno tržišta zemalja Jugoistočne Evrope jer je to prostor na kome u ovom trenutku naše firme mogu da deluju. Kroz saradnju pokušavamo da približimo firme i omogućimo delovanje u širem, integrisanom području. Mi gledamo u vreme koje će doći i pokušavamo da ga, na neki način, presretnemo, jer imamo lidersku ambiciju i znamo šta su trendovi. Prvo moramo da se osnažimo u regionu da bismo docnije bili pravi partner visokorazvijenom svetu.
Za jesen 2005. najavljujete veliki kongres u Novom Sadu. Šta će to zapravo značiti?
Za jesen sledeće godine planiran je veliki poslovni kongres i nadamo se novom Master centru, na kome će se naći tzv. top decision makeri poslovnog sveta. Nama je potrebno da dovedemo one koju zaista odlučuju o tome kako će se gde i s kim poslovati. Tu prepoznajem mnogo aktivniju ulogu sajmova nego što je dosad bio slučaj. Radni naziv projekta je Reintegracija kapitala u jugoistočnoj Evropi i već smo uspostavili odnose sa predsedavajućim Pakta za jugoistočnu Evropu, gospodinom Busekom kod koga sam bio u Beču na sastanku i on je preliminarno podržao ideju.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
