Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija
Posle dve i po godine na čelu Novosadskog sajma i dvadeset godina provedenih u ovom preduzeću, prof. dr Aleksandar Andrejević kaže da može da bude zadovoljan. Nekada poznat po svom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, Novosadski sajam poslednjih godina kreće u ekspanziju u cilju zauzimanja centralnog sajamskog mesta u regionu. Poboljšavanje infrastrukturalnih elemenata neophodnih za dalji razvoj ovog preduzeća samo je mali deo njegovih aktivnosti.
„Ono što nas na prvom mestu interesuje jeste obogaćivanje ponude specijalizovanim aktivnostima.“, kaže Andrejević o planovima za ovu i narednu godinu. U „modernom sajmovanju“ važno je posedovati kongresne kapacitete, odnosno one infrastrukturalne elemente koji mogu da podrže pravila održavanja konvencija, jer bez toga ne postoji budućnost Sajma. Svedoci smo da poslovni ljudi nemaju vremena da dugo borave u jednom mestu, pa im je potrebno omogućiti da poslove obavljaju na jednom mestu gde će imati sve uslove. A to su osnove tzv. sajmova četvrte generacije koji u sebi integrišu principe konvencija. Svuda su danas sajmovi mesta na kojima se održavaju i kongresi, nije potrebno ići na Zapad da bi se čovek u to uverio jer sam video sjajnu organizaciju na sajmu u Brnu. Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija. Grad Beč je uložio 220 miliona evra da bi otvorio novi sajamski centar, a u njegovom sklopu je kongresni centar za 15.000 ljudi.
„VREME„: Šta će u tom smislu uraditi Novosadski sajam?
ALEKSANDAR ANDREJEVIĆ: Mi smo, naravno, mala sredina pa su naši zahtevi u skladu s realnim mogućnostima. U sklopu izgradnje Master centra predviđena je kongresna sala za oko 2000 posetilaca. Po projektima minhenskog sajma, već smo izgradili novu izložbenu salu, koja zadovoljava najviše standarde. Pored izgradnje kongresnog prostora, tu će biti i više hiljada kvadratnih metara poslovnog komercijalnog prostora, kao i manji hotel. Planirano je da izgradnja počne 1. aprila, a da se posao okonča 1. septembra 2005. godine. Sa izgrađenim Master centrom naš će se sajam priključiti razvojnom trendu koji u svetu doživljava veliku ekspanziju poslednjih godina. Menadžment Novosadskog sajma danas se bavi strateškim stvarima jer pokušavamo da planiramo događanja nekoliko godina unapred.
Pravite infrastrukturu koja bi trebalo da omogući strateški razvoj preduzeća?
Mi imamo vrlo jasnu viziju koja je usklađena sa evropskim trendom. Više nije moguće oslanjati se na prodaju kvadrata izložbenog prostora. Moramo da prodamo imidž, dobar poslovni imidž i ambijent, moramo da prodamo događaj i moramo da budemo sposobni da upravljamo događajima. Na taj način će se povećati rejting naše firme. Zbog toga sam pre dve godine promovisao jednu ideju koja je inicirala stvaranje Asocijacije sajmova Jugoistočne Evrope. To je način integracije osam zemalja u regionu. Osnivačka povelja potpisana je u maju prošle godine na Novosadskom sajmu, a kongres je održan u septembru. Novi Sad je promovisan kao sedište ove regionalne organizacije koja obuhvata prostor od Zagreba do Ukrajine. Tako da sa ovom asocijacijom u Novom Sadu i sa izgradnjom Master centra, Novi Sad i cela zemlja dobijaju na poslovnom značaju, a naša sredina postaje polako prepoznatljiva po mestu odakle dolaze integrativne inicijative.
Pored pomenutog, pokrenuli ste i osnivanje fakulteta za uslužni biznis. Koliko je važna veza između delatnosti kojima se vi bavite i jedne visokoobrazovne institucije?
Delatnost kao što je sajamska sve više traži prisustvo nauke. Fakultet za uslužni biznis jedan je od segmenata šire ideje sveukupnog razvoja privređivanja i izgradnje nove poslovne i preduzetničke inicijative u našoj zemlji. Program na svim katedrama usaglašen je sa Bolonjskom deklaracijom o visokom obrazovanju. On je jedan od retkih u Evropi koji ima specijalizovanu katedru za sajamski menadžment. Napravili smo zgradu i prošle jeseni upisali treću generaciju studenata. Višestruko i po različitim osnovama Novosadski sajam je prisutan u regiji i na neki način njegovo vreme tek dolazi. Naše su ambicije realne i svesni smo da će u budućnosti biti neophodno da svuda postoje jednaki uslovi za poslovanje. Zanimaju nas prevashodno tržišta zemalja Jugoistočne Evrope jer je to prostor na kome u ovom trenutku naše firme mogu da deluju. Kroz saradnju pokušavamo da približimo firme i omogućimo delovanje u širem, integrisanom području. Mi gledamo u vreme koje će doći i pokušavamo da ga, na neki način, presretnemo, jer imamo lidersku ambiciju i znamo šta su trendovi. Prvo moramo da se osnažimo u regionu da bismo docnije bili pravi partner visokorazvijenom svetu.
Za jesen 2005. najavljujete veliki kongres u Novom Sadu. Šta će to zapravo značiti?
Za jesen sledeće godine planiran je veliki poslovni kongres i nadamo se novom Master centru, na kome će se naći tzv. top decision makeri poslovnog sveta. Nama je potrebno da dovedemo one koju zaista odlučuju o tome kako će se gde i s kim poslovati. Tu prepoznajem mnogo aktivniju ulogu sajmova nego što je dosad bio slučaj. Radni naziv projekta je Reintegracija kapitala u jugoistočnoj Evropi i već smo uspostavili odnose sa predsedavajućim Pakta za jugoistočnu Evropu, gospodinom Busekom kod koga sam bio u Beču na sastanku i on je preliminarno podržao ideju.
Centar za društvenu stabilnost i njihov zastrašujući uradak o direktoru Fonda B92 Veranu Matiću nenamerno su vratili u fokus zločine za koje nije bilo volje da budu rešeni, poput masakra u kafeu Panda i ubistva braće Bitići. Mada im je namera bila da oblate, zalude i slažu, odškrinuli su vrata da tračak istine o zločinima ugleda svetlost dana
Aktiviravši sve što ima u kampanjama u deset mesta, režim se iza scene bavi kupovinom glasova, trgovinom uticajem i ostalim nepravilnostima kao i na svim izborima u Srbiji od 2012. Izazov pred onima koji stoje naspram njega je ogroman
Zašto se u Aranđelovcu zbio napad na službenika Britanske ambasade? Koliko je toga tu već mnogo puta viđeno, a šta je novo? Kako funkcioniše mehanizam zastrašivanja? Šta vlast time misli da dobija
Vučićev režim pojačava stisak, čuva svoju bazu glasača i izaziva podele u antirežimskom taboru, kaže za “Vreme” Radomir Lazović, poslanik Zeleno-levog fronta. I dalje se nada zajedničkoj listi sa studentima ili barem prestanku zađevica
“U kraćem periodu – mesec, dva, tri – može da se raznim merama izbegne značajnije prevaljivanje svetske cene nafte na naše tržište, ali sve to ne može da funkcioniše na dugi rok”, kaže za “Vreme” Milojko Arsić. Po rečima Đorđa Đukića, u pitanje je doveden i planirani privredni rast Srbije zbog stagnacionih tendencija kod ključnih privrednih partnera u Evropi, ali i zbog uzdržanosti velikih kompanija od daljeg ulaganja usled rata u Iranu
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
