Nov pogon slovenačkog proizvođača boja u Šimanovcima sagrađen je za samo 11 meseci, a ta investicija vredna tri miliona evra, kao i prethodna od šest miliona evra, poverena je timu ljudi prosečne starosti 34 godine
Slovenačka kompanija JUB Ljubljana otvorila je 10. maja u Šimanovcima nov pogon za proizvodnju praškastih materijala u koji je uložila tri miliona evra. Ovaj pogon sagrađen je za samo 11 meseci, a godišnje će proizvoditi 20.000 tona lepkova (za keramiku i termoizolacione materijale) i glet mase. JUB kompanija je prvi put investirala u Srbiju pre dve godine, kada je sagradila fabriku boja vrednu šest miliona evra, prvu van granica matične zemlje. Time je, prema rečima direktora šimanovačke fabrike Vladimira Miletića, JUB po svim parametrima postalo multinacionalno preduzeće. „U protekle dve godine podstakli smo ozbiljne i poznate kompanije da slede primer JUB-a i investiraju u opštinu Pećinci, čime je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije smanjen za 20 miliona evra“, rekao je Miletić. On je posebno naglasio da je JUB imao hrabrost da investiciju od devet miliona evra poveri timu ljudi čija je prosečna starost 34 godine. Otvarajući nov pogon u Šimanovcima, predsednik Srbije Boris Tadić pohvalio je brzinu kojom je sagrađen, kao i aktivnost lokalnih vlasti u Pećincima. „Kada bismo imali 10.000 ovakvih investicija, za 11 meseci bismo obezbedili radna mesta za više od pola miliona ljudi. Srbija bi tada bila suštinski drugačija zemlja. Potrebno je samo malo više energije, veća aktivnost lokalnih samouprava i dobar državni plan da se izmeni jedna zemlja kao što je Srbija“, poručio je predsednik Tadić. Osim za otvaranje radnih mesta za mlade ljude, Tadić smatra da se mora stvarati povoljnija klima i za investitore koji bi zaposlili starije od 50 godina, koji su najviše stradali tokom tranzicije.
Ministar privrede Predrag Bubalo podsetio je da je robna razmena između Srbije i Slovenije od 2002. do prošle godine povećana sa 200 na 700 miliona dolara. „U Srbiji posluje 350 slovenačkih preduzeća, a investicije iz Slovenije dostigle su vrednost od oko 250 miliona dolara, što ovu državu svrstava među najveće investitore u Srbiji“, istakao je Bubalo.
JUB u Šimanovcima godišnje proizvodi 40.000 tona boje od čega 75 odsto izvozi, uglavnom na bosansko, rusko, makedonsko i bugarsko tržište. Fabrika je od 2004. godine utrostručila prodaju, sa 15 radnika u novom pogonu ima ukupno 75 zaposlenih, a za gotovo sve poslove angažuje domaće firme. U početku je uglavnom uvozila sirovine, jer naši proizvođači nisu bili u mogućnosti da ih naprave po evropskim standardima, ali su danas oni glavni snabdevači JUB-a. Kvalitet je jedno od osnovnih obeležja svih JUB-ovih proizvoda i ispunjava iste evropske standarde u fabrikama u Sloveniji i Srbiji. Vizija fabrike je, prema rečima direktora Miletića, da postane lider u proizvodnji završnih materijala u građevinarstvu u Jugoistočnoj Evropi.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
