Licitiranje i šibicarenje poverenjem građana

„Pre kraja godine stižu prve količine bar dve vakcine protiv korona virusa“, vest je kojom je građane obradovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na dan kada ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu (utorak 15. decembar).

On je rekao da će prve količine bar dve vakcine, a možda i tri, stići pre kraja godine: „To će pokazati da je Srbija među zemljama koje su uspele da obezbede vakcine sa različitih destinacija zahvaljujući svom ugledu u svetu“, kazao je Vučić u Inđiji, gde je prisustvovao polaganju kamena temeljca za pogon japanske kompanije Tojo tajers.

Predsednik tvrdi da je Srbija naručila 340.000 doza vakcine kompanije Fajzer, da je u toku ispitivanje ruske vakcine, a da se čeka i registracija kineske vakcine.

„Mislim da smo uz još jednu ili dve zemlje u Evropi jedini koji će dobiti neke količine vakcine do kraja godine. Veliki deo tih vakcina ćemo dobiti u januaru. Razgovaramo i sa Modernom o njihovoj vakcini, ali oni mogu tek krajem sledeće godine da je isporuče. Gledamo da ponudimo sve vrste vakcina pa nek ljudi biraju, a ja mislim da je svaka vakcina dobra“, kaže predsednik Srbije.

Na samom startu su dva problema. Prvi je taj da predsednik nije stručnjak za to da li je neka vakcina dobra ili nije. Drugi je da vakcina protiv korona virusa nije i ne može da bude nešto što se bira po ličnim preferencama. Nešto slično izjavila je prošle nedelje i premijerka Ana Brnabić – neko će hteti ovu, neko onu. Međutim, nigde u svetu, vakcina ni za jednu bolest ne daje se na osnovu ukusa pojedinca. Nije to kafa, pa da nas neko pita pijemo li gorču ili slađu. Stvar se naročito komplikuje kada se uzme u obzir i to da su vakcine Fajzera, Moderne, kineska, ruska proizvedene različitim metodama, na različite načine i da različito deluju. Samim tim, različite grupe ljudi neke od ovih vakcina neće smeti da prime. Konkretno, Fajzerova vakcina se već sada ne preporučuje (i ne daje tamo gde je primena počela) ljudima sa istorijom teških alergijskih reakcija, poput anafilaktičkog šoka. Jednostavno, tokom kliničkih ispitivanja, dobrovoljci sa ovim problemom nisu bili uključeni i niko ne zna šta se događa ako bi je primili.

Vratimo se na onu prvu tvrdnju predsednika Vučića da je svaka vakcina dobra. U neku ruku, to je tačno, u momentu kada je čitav svet odavno prešao granicu očaja i kada bi mnogi pristali da im zabodu iglu u oko i daju bilo šta, ako će pandemija stati. Međutim, ne sme da se zaboravi da su sve vakcine i kandidati za vakcine protiv korona virusa napravljene za jedva godinu dana. U većini slučajeva, nastanak vakcine je višegodišnji, a nekada i višedecenijski proces. Ono što svet za sada ima na raspolaganju, najpre bi se moglo nazvati – priručnom vakcinom.

Svetska zdravstvena organizacija i mnogi svetski naučnici u poslednjih desetak dana više su se puta oglasili govoreći istu stvar: Fajzerova i Modernina vakcina štite od korona virusa do dve godine. Da bi se došlo do vakcine koja stvara doživotni imunitet, biće potrebne decenije, a i u tom slučaju moguć je neuspeh. O sposobnosti novog korona virusa da mutira i postane otporan na postojeće vakcine još se ne zna dovoljno. Za sada je poznato da mutira sporo, recimo daleko sporije od virusa influence, odnosno gripa. Ta brzina mutacije upravo je razlog zašto je vakcina protiv sezonskog gripa svake godine drugačijeg sastava. Nadajmo se, ipak, da sa korona virusom to neće biti slučaj.

KAKO SE ODOBRAVA VAKCINA

U Agenciju za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) stigle su prijave za dve vakcine: američko-nemačku Fajzer–Biontek i rusku Sputnjik.

Uz zahtev je predata i dokumentacija o vakcini, potvrdila je za BBC na srpskom Urša Lakner, menadžerka korporativnih poslova u Fajzeru. ALIMS sada proverava dokumentaciju vrlo rigorozno i temeljno, kaže za RTS Pavle Zelić iz ALIMS-a. „Mnoge agencije nisu dobile ovakvu priliku, naši eksperti već procenjuju dokumenta“, istakao je on. Stručnjaci će, kaže, proučavati sve faze testiranja, naročito one koje se odnose na klinička ispitivanja na ljudima koja treba da potvrde efikasnost i bezbednost vakcine.

„Mi moramo kao regulator da potvrdimo da li je to zaista tako kao u dokumentima i da li ima osobine koje se zaista tvrde“, kaže

Zelić, dodajući da je SZO svrstao srpski ALIMS među 50 najrigoroznijih u svetu.

Kada je reč o lekovima, to je, po svemu što se o ALIMS-u zna, tačno, koliko god da se društvo odviklo od poverenja u institucije. Srbija nikada nije imala veliki problem sa nebezbednim lekovima iz uvoza. Štaviše, u nekoliko situacija kada je kod proizvođača dolazilo do problema, kod nas su problematične serije ili cele količine povlačene iz upotrebe. Poslednji takav primer je iz septembra prošle godine, kada su sa tržišta cele Srbije hitno povučeni lekovi ranitidin (Hemofarm) i ranisan (Aktavis).

Evropska agencija za lekove ustanovila je da je u proizvodnji jedne serije ranitidina korišćena aktivna supstanca koja je sadržala nečistoće. Zbog sumnje da je Aktavis nabavio aktivnu supstancu od istog dobavljača, Srbija je po nalogu ALIMS-a povukla i ranisan. Prošla jesen čini se sada kao prošli život, ali u međuvremenu sve je temeljno ispitano i oba leka se nesmetano mogu nabaviti u apotekama. No, lekovi su jedno, a vakcine drugo, tako da je, za sada, javnost u popriličnom mraku kad je reč o tome kako se u Srbiji odobravaju vakcine. I ovo ne kažemo da bismo nekoga odvratili od vakcinisanja protiv korona virusa, nego naprotiv, iz želje da saznamo koliko će dugo trajati procedura odobravanja.

Ipak, ALIMS ima jednu ozbiljnu mrlju – odobravanje Torlakove vakcine protiv sezonskog gripa iz ove godine. Ispostavilo se, naime, da je Torlak prvo proizveo vakcinu, a onda raspisao tender za nabavku kokošijih jaja za njenu proizvodnju. Potom se pokazalo da zdravstvene ustanove imaju instrukciju da vakcinu ne daju deci i starijima od 65 godina. Što će reći – najčešćim kliconošama i najugroženijima.

Svega nekoliko dana nakon Fajzer–Bionteka, ALIMS je dobio dokumentaciju za rusku Sputnjik V vakcinu. Početkom ovog meseca u Srbiju je stiglo i 20 doza namenjenih laboratorijskoj analizi. One se trenutno ispituju u Torlaku. Iako za sada nijedan od medija nije uspeo da od nadležnih dobije odgovor na pitanje koja je procedura za odobrenje vakcine, odgovor se donekle može dešifrovati. Laboratorija ispituje uzorke, a ostala tela u ALIMS-u potom proveravaju da li nalazi odgovaraju onome što stoji u dokumentaciji. Ta procedura je često dugačka, ali Srbija ne bi bila prva zemlja koja je makar onaj papirološki deo odobravanja skratila. Srećom, o vakcinama protiv korona virusa već postoji dovoljno informacija iz stranih izvora.

Velika Britanija počela je imunizaciju stanovništva sa inicijalnih 800.000 doza Fajzer–Biontek vakcine. Pošto se vakcina daje u dve doze, Britanija je u prvoj turi zapravo obezbedila vakcine za 400.000 građana – zdravstvene radnike u kovid bolnicama i starije od 80 godina.

Američki mediji izvestili su da su prvi kamioni sa više od 184.000 doza vakcina napustili fabriku Fajzera u Kalamazu u državi Mičigen u nedelju po podne. Plan je da prvo budu vakcinisani zdravstveni radnici i stanovnici u staračkim domovima. Američka vlada ugovorila je isporuku 100 miliona doza Fajzer vakcine. Prve doze vakcina Amerikanci primaju u trenutku pisanja ovog teksta.

foto: ap

ŠTA ĆE BITI S NAMA

Dakle, Fajzer i Sputnjik V su na ispitivanju u Srbiji, ali tu je i kineska vakcina, u koju, makar anegdotalno, građani Srbije imaju najmanje poverenja. Pritom, domaća javnost nije obaveštena na koju vakcinu naši političari misle kada kažu „kineska vakcina“ jer postoje dve – Sinovakova i Sinofarmova.

Sinovak će moći da proizvede 300 miliona doza godišnje u novoizgrađenom proizvodnom pogonu od 20.000 kvadratnih metara, rekao je predsednik kompanije kineskim državnim medijima. Potrebne su, kao i kod svih drugih vakcina, dve doze, što znači da trenutno mogu da vakcinišu samo 150 miliona ljudi godišnje – nešto više od desetine ukupnog stanovništva Kine. Međutim, kompanija je već isporučila 1,8 miliona doza Indoneziji, a ugovorila je i isporuke za Tursku, Brazil i Čile.

Sinofarm tek treba da završi treću fazu kliničkog ispitivanja i samo na osnovu toga može se zaključiti kako vlasti u Beogradu pregovaraju sa ovom kompanijom.

Kada je postalo konačno jasno da je Fajzerova vakcina efikasna, Aleksandar Vučić je organizovao konferenciju za novinare na kojoj je saopštio da će Srbija do kraja godine imati 500.000, „možda i milion doza“. Sada se ispostavlja da je reč o oko 300.000 vakcina, ali opet nije jasno da li se misli na broj doza (što je dovoljno za 150.000 ljudi) ili na 300.000 vakcina od po dve doze. Slično je i u julu predsednik obećao dva miliona doza vakcina protiv sezonskog gripa, pa ih nije bilo ni 500.000. U apoteke, gde građani mogu da ih kupe sami i potom prime u privatnim zdravstvenim ustanovama, stižu tek ovih dana.

Izvori „Vremena“ iz Svetske zdravstvene organizacije potvrđuju da će „neka količina“ vakcina protiv korone stići u Srbiju do kraja ove ili početkom sledeće godine, ali ne znaju ni koliko ni kada tačno. Svakako, sve što stigne biće namenjeno prioritetnim grupama, dok zdrav i prav građanin može da se nada svojoj dozi u najboljem slučaju na leto 2021.

E sada je umesno postaviti pitanje zašto se vlast igra sa živcima onih koji vakcinu žele da prime. Čemu gađanje brojevima od dva miliona i milion doza? Zar ta potreba za megalomanijom nije kontraproduktivna? Ljudi koji žele vakcinu više cene iskrene, pa makar i ne tako povoljne vesti nego lažnu nadu. Poverenje u vakcine je u čitavom svetu ionako (neosnovano) poljuljano. Zašto vlast nije svesna da se ovakvim licitiranjem i šibicarenjem sa brojem doza to krhko poverenje u vakcine dodatno kruni?

Dodatna panika nastala je kada se u medijima pojavila izjava premijerke Ane Brnabić o tome kako je na svetskom tržištu jagma za vakcinama, kako bogatije zemlje imaju prednost i kako ćemo mi možda doći na red tek krajem sledeće godine. Nekoliko dana kasnije, Brnabić je izjavila da je njena izjava pogrešno protumačena, te da je samo jedna kompanija od mnogih sa kojima se pregovara odgovorila kako ne može da snabde Srbiju pre decembra 2021. godine.

foto: aleksandar barda / fonet

DOZA POLITIKE

„Razgovaramo sa svim kompanijama… Srbija nije zemlja kakva je bila ranije, već zemlja koja danas ima političku snagu i kredibilitet. Tu vakcinu ćemo zaista i imati u decembru ove godine“, rekla je Brnabić proteklog vikenda, kada je pojasnila svoju prvobitnu izjavu. Pre toga, u nekoliko navrata je ponavljala, upravo govoreći o vakcinama, isto ovo o političkoj snazi i kredibilitetu, samo tada nije pominjala Srbiju nego Aleksandra Vučića i njegov lični ugled zahvaljujući kojem će građani imati čime da se pelcuju.

Politizacija vakcine počela je istog trena kad je Fajzer objavio da ima vakcinu. Na pomenutoj konferenciji za novinare, Vučić je izjavio da je Srbija preko Kovaksa (vidi okvir) kaparisala baš tu vakcinu, a da i sa drugim proizvođačima imamo „potpisane NDA sporazume“. Neobavešten građanin, kad čuje da imamo „neka skraćenica“ sporazum, pomisliće kako je na domak ugovora o nabavci vakcina. NDA je skraćenica od Non Disclosure Agreement. Na lepom srpskom jeziku, reč je o najobičnijem sporazumu o poverljivosti. Sve kompanije, a pogotovo farmaceutske, zahtevaju sklapanje sporazuma o poverljivosti pre nego što započnu bilo kakav razgovor sa bilo kim – državom ili nekom mogućom partnerskom kompanijom. Razlog je jednostavan: u igri je trka za patentom, koja uključuje veliki novac i potencijalno velike gubitke. NDA je zaštita od industrijske špijunaže i mogućnosti da neko ukrade metodu ili deo istraživanja. Dakle, NDA nije ništa posebno, pa opet nije jasno zašto nam vlast bezrazložno daje nadu tako što napumpava informacije i njima manipuliše.

Dodajmo i izjavu Ane Brnabić za TV Pink: „Želimo da obezbedimo građanima mogućnost izbora i sve te vakcine jer će neko hteti da primi samo Fajzerovu, neko samo vakcinu Moderne, neko neće da čuje za bilo šta drugo osim ruske ili kineske vakcine.“ O, premijerko draga, građani koji još uvek imaju poverenja u nauku i vakcinu pristali bi na svaku koja je dobro ispitana i bezbedna.

Da zaključimo: najpametniji potez vlasti Srbije, a zapravo tandema Vučić–Brnabić, u ovom trenutku bio bi da, za promenu, počnu da govore – golu istinu, pa makar ona glasila da će svi moći da se vakcinišu 2025. Samo tako mogu da očuvaju poverenje građana, ne u sebe, jer to već nemaju, nego u vakcinu. Jer, vakcina je ubedljivo najveće civilizacijsko dostignuće ljudskog roda. Taj dar nauke i medicine, već više od 15 godina različite hulje, prevaranti i profiteri na tuđoj muci, koji svi staju pod jednu kapu – protivnike vakcina – uspevaju da obesmisle, da odvrate ionako sluđene i očajne ljude. Ozbiljno su se raširili i po Srbiji, neki su izašli i na izbore, pokušali da uđu u parlament, a nedavno se saznalo da od svojih mutnih radnji antivakserski lobi u svetu godišnje zaradi milijardu dolara. Teško da se nešto od te astronomske sume ne preliva na Srbiju.