Licemerstvo i čist obraz

Kada bi se u životu i radu svi uvek rukovodili Kantovom maksimom da ne činimo drugima ono što ne želimo da drugi čine nama – svet bi bio raj. Načela etike trebalo bi da propisuje savest, ali odredbe se mogu naći i u svetim knjigama i etičkim kodeksima. Nesavesno ponašanje onih koji državu vode ili imaju neki oblik društvenog i ekonomskog uticaja, po pravilu, celu zajednicu vodi u moralnu i materijalnu pustoš. Imamo primere u zemlji i u svetu. Problem je univerzalan – kao i ljudska priroda. Aktuelna svetska ekonomska kriza podstakla je zapadne teoretičare poslovne etike da dosta polemišu o moralu kompanija i pohlepi kapitalizma. Odgovorno poslovanje korporacija u svetu institucionalizovano je poslovnim kodeksima. Čak postoje i indeksi kojima se meri etičnost preduzeća, a pošteni rezultati trebalo bi da podižu vrednost akcija na berzi. Tako bi biznis koji se rukovodi konceptom „lični interes sagledan u celini“ (što je definisao još Adam Smit) trebalo da ima najbolji prosperitet za ulaganja. Ipak, svedoci smo da se etično tržišno ponašanje teško postiže. Javno poverenje u korporacije je poljuljano, a novac miliona klijenata proneveren. U Americi i zapadnoj Evropi za krizu se najviše optužuju pohlepni menadžeri (sa milionskim bonusima) iz finansijskog sektora koji su proneverili novac ulaganjima u rizične poslove. Do juče ugledne kompanije su bankrotirale, a investicioni fondovi stavljeni pod istragu. Zato su države u neslavnim slučajevima morale da intervenišu – i spasavaju gigante. To je otvorilo nove dileme i rasprave da li je pravedno da se nečija gramzivost „pegla“ novcem poreskih obveznika.

Tranzicione države su tek izašle iz socijalizma i muče još veće muke. Domaći kapitalisti su „sveži“ i pod velikim kreditima, pa se partije na vlasti lako sa njima čas sastaju – čas rastaju. Umornom narodu i gladnim medijima teško je razlučiti kad ko radi u čijem interesu.

Kao deo misije da se poslovna kultura u zemlji unapredi, prilikom obeležavanja prve godišnjice Poslovnog kluba Momentum, 25. maja održana je tribina pod nazivom „Izazovi etičnog poslovanja u Srbiji u XXI veku“. Tom prilikom, diskutovalo se o moralu u poslovanju kompanija, medija i državne uprave. Govornici su izneli neke od načina da se često nejasan poslovni odnos tri sektora postavi na zdravije osnove.

VRH PIRAMIDE: Miroljub Labus, profesor Pravnog fakulteta, kao i teoretičari, smatra da je recesija uzrok krize poslovnog morala. On je izneo tezu Stivena Džordana o brutalnom kapitalizmu koji počiva na ideologiji socijalnog darvinizma. Po tom stanovištu, u kapitalizmu jači i gramziviji se penju na lestvici uspeha, a slabiji propadaju. Na vrhu te piramide leži pohlepa ljudi koji žele da se što više obogate. Takvi su nastojali da maksimiziraju profite bez obzira na to kakve su društvene posledice takvih postupaka. Najviše su profitirali menadžeri koji su primali ogromne naknade za špekulantske poslove, a ne vlasnici (jer ih čini veliki broj akcionara korporacija). Stazu ka moralnom kapitalizmu zapadni ekonomisti vide u pravnoj regulaciji onoga što je do sada bilo nedodirljivo. Zato su u Americi nedavno usvojeni zakoni koji obavezuju na ono što se do sada smatralo moralnom odgovornošću. Novi model ograničava nagrađivanja menadžera, a pasiva investicionih fondova biće predmet revizije. Trenutno se usvaja i zakon koji će drastično da izmeni norme poslovanja na Vol stritu. „Mi smo imali Jezdu i Dafinu, a Amerikanci Bernarda Madofa, koji je napravio proneveru od 65 milijardi dolara. Čuvena investiciona kuća Goldman Sachs je varala svoje klijente. Vidimo da je zemlja koja ima pravnu državu najviše doprinela nastanku recesije. Čak i tamo se dešava da pojedinci rade u svom, a ne u interesu društva“, rekao je Miroljub Labus. Kada se pomoć države razmatra, on misli da je opravdano što je američka vlada u nekim slučajevima pomogla da kompanije ponovo stanu na noge (primer Lehman Brothers i General Motors). Racionalna država, smatra Labus, realno procenjuje kakvi su efekti bankrota neke kompanije. Ako će to imati veći negativan uticaj na privredu i mnogo ljudi ostaviti bez posla – više se isplati održati ih u životu. Kada se država „meša“, otvora se i pitanje kako da se ne sputa privatna inicijativa koja je neophodna da bi se društvo zdravo razvijalo. I u Srbiji se postavilo pitanje da li država treba da pomogne privrednicima. „To se iz moralnog pretvorilo u političko pitanje, pa od toga nema ništa. Mi smo tek na putu u kapitalizam. Kopirali smo njegove i dobre i loše strane. Nakon privatizacije, došlo je do velike koncentracije vlasništva. Sada je trenutak da se izvrši disperzija i razvije berza kapitala. Ljudi koji imaju novac u bankama treba da investiraju u preduzeća. Doći će i strani investitori, pa će naše kompanije postati korporacije u pravom smislu“, sugeriše Labus. On smatra da bi tada bilo više javnog izveštavanja o njihovom radu, jer preduzeća koja su na berzi moraju mnogo više da vode računa o svojoj reputaciji.

BALKANSKI SINDROM: Pitanje pomoći Grčkoj uzdrmalo je jedinstvo članica Evropske unije i dovelo do monetarne nestabilnosti. U Briselu se izvesno vreme „žmurilo“ nad činjenicom da grčka vlada falsifikuje dokumenta kojima opravdava svoje pripadanje evrozoni. Tanja Miščević, potpredsednica odbora Agencije za borbu protiv korupcije i Evropskog pokreta, smatra da stabilnije države Evropske unije pomažu članicama koje sve dublje zapadaju u krizu i zato što i kod sebe prepoznaju iste znake neetičnosti. „Licemerstvo je svojstveno ne samo korporativnom poslovanju već i vođenju državnih poslova“, kazala je Tanja Miščević. Etika i korupcija su dva pola u metodama poslovanja, pa bi prirodno trebalo jedna drugu da potiru. Ipak, kako molbom za poslovnu uslugu ne bi neko nenamerno završio u nelegalnim radnjama, Tanja Miščević napominje da je neophodno regulisati dve oblasti. To je naročito važno u tranzicionim zemljama, kao što je Srbija. Prvo je usvajanje „Kodeksa poslovne etike“ (za preduzeća) i „Plana integriteta“ (za zaposlene u državnoj upravi). „Reč je o pobrojavanju koraka u proceduri koje treba da prođete da biste zakonski ostvarili sve što je neophodno za ispunjenje cilja vaših aktivnosti. To je sigurna zaštita i važan element za prevenciju korupcije. Značajno olakšava rad kompanijama u kojima svakodnevno veliki broj ljudi (koje je teško uvek nadzirati), učestvuje u brojnim procedurama“, objasnila je. Druga oblast gde se poslovni svet i ljudi iz državne uprave susreću jeste oblast lobiranja. Tanja Miščević kaže da je zato neophodno donošenje zakona koji bi regulisao delatnost zagovaranja interesa. To je važno jer se mora jasno videti na koji način je moguće zaštititi svoje interese, tako da ne dođe do nelegalnog uticaja na one koji o tim interesima odlučuju. Zakon o lobiranju neophodan je ne samo zato što moramo da se usklađujemo sa evropskim zakonodavstvom već bi njegovo precizno definisanje znatno olakšalo saradnju ljudi iz državne uprave sa poslovnom zajednicom. Tanja Miščević to jednostavno objašnjava: „Bili bi opušteniji u uspostavljanju odnosa kada bi znali šta je dozvoljeno, a šta nije.“

KRHKO ZNANJE: Kada je fer izveštavanje o biznisu u pitanju, mediji bi trebalo da imaju bar tri uloge: da istražuju i obaveštavaju o neetičnom poslovanju, da ističu dobre primere i da u svom radu i sami budu moralni. U nekom idealnom svetu novinari ne bi bili izloženi pritiscima, pa bi pristojno živeli od poštenog rada. Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika „Vreme“, smatra da su problemi u novinarstvu duboko povezani sa krizom, tranzicijom i opštim društvenim stanjem. Mediji se bore za opstanak jer je komercijalnih oglašivača koji reklamiraju svoje proizvode i usluge sve manje. On je objasnio da zbog nedostatka zdravog privrednog tržišta mediji sve više moraju da prodaju oglasni prostor različitim paradržavnim institucijama i javnim preduzećima. Odatle proizlazi i ogromna moć države da utiče na uređivačke politike redakcija. S druge strane, preko 50 odsto informacija koje svakodnevno zatrpavaju redakcije – plasirano je preko PR agencija. Žarković smatra da se mediji ne snalaze baš najbolje u tom ubrzanju informatičke galaksije. Zato izlaz vidi u formuli koju preporučuju savremeni teoretičari novinarstva: pored odgovora na šest pitanja (ko, šta, kad, gde, kako i zašto) novinari koji teže da budu svedoci relevantne javnosti moraće da odgovore i na sedmo pitanje – u čijem je to interesu. Glavni urednik „Vremena“ smatra da možda najveći uzrok nemoralnosti srpskih medija leži u neznanju onih koji se tom profesijom bave. Zato mogu lako da budu zavedeni nečim što se političkim kampanjama plasira kao afera i skandal. Kao predavač istraživačkog novinarstva na Fakultetu političkih nauka, Žarković se uverio da mladi ljudi, koji rade za male pare, nisu stimulisani da uče i da se specijalizuju – pogotovo ne za ekonomiju. Zato postaju lak plen PR agencija i političkih partija. On je predložio i da kompanije koje teže da budu društveno odgovorne počnu da ulažu u etičko obrazovanje na univerzitetima – za sve profesije.

POTREBAN ZAKON: Delta Holding je pre deset godina integrisao principe društveno odgovornog poslovanja u svoj svakodnevni rad. To je prepoznato od organizacija CSR Europe i Global Compact EU, čiji su član. Jelena Krstović, direktorka korporativnih komunikacija Delta Holdinga predstavila je šta etičnost poslovanja znači u praksi. Ona je naglasila da danas nema smisla polemisati da li je sticanje profita moralno – to se za kompaniju podrazumeva. „Važno je da se pored poštovanja zakona teritorije na kojoj posluje, kompanija rukovodi i nepisanim etičkim principima. Uspešnom preduzeću više nije dovoljno samo da ima rast prihoda i kapitala, već je neophodan i pozitivan imidž. To postiže unapređenjem dobrobiti svojih zaposlenih, životne sredine i lokalne zajednice“, kazala je. Naglasila je i da bi država napravila moralan čin kada bi što pre usvojila zakon koji oslobađa od poreza donatore i zadužbinare. To bi, po njenim rečima, bila lagana matematika. U krizno vreme, kada se nužno donatorski budžeti smanjuju, takve olakšice bile bi veliki podsticaj i za kompanije koje se do sada nisu bavile dobrotvornim radom. Kada je poslovna etika Delta Holdinga u pitanju, Jelena Krstović kaže da je 25.000 zaposlenih u ovoj kompaniji motivisano da je poštuje. „Pre više godina usvojen je etički kodeks, ali ne postoji prinuda u njegovoj primeni. Savestan rad proizlazi iz duha korporativne kulture koju svi zajedno delimo. Jednake šanse za napredovanje i velika perspektiva dovoljan su motiv da se svi ujedinimo oko istog principa“, objasnila je. Istakla je i da će ove godine Delta Holding, pored osnovnih aktivnosti, dosta pažnje posvetiti realizaciji projekata zaštite životne sredine i ugroženih grupa.

KLJUČ U PARTNERSTVU: O etičnosti preduzeća u svetu se uglavnom govori kroz termine društveno odgovornog poslovanja (CSR) i korporativne filantropije. Suzan Mekfi, ekonomski ataše Ambasade SAD, nije analizirala uzroke krize američke privrede. Ona je iznela više definicija korporativne odgovornosti. Bez obzira na to koji od tih koncepata da se usvoji, nijedan nije suprotan osnovnoj težnji kompanije da svoj kapital uveća. Zato je važno razumeti da u osnovi odgovornog poslovanja leži princip partnerstva – između korporacije, lokalne zajednice, medija i državne uprave. „U javnom mnjenju u Srbiji imidž velikih kompanija nije tako dobar, a tu lošu sliku često stvaraju mediji. Neophodno je rehabilitovati ove veze kako bi javnost shvatila da je preduzećima stalo do dobrobiti zajednice. Da bi stekle to poverenje, i kompanije moraju da budu aktivne i primenjuju etičke principe u svom poslovanju“, primetila je Suzan Mekfi. Ona je rekla da svoju etičnost privrednici mogu da pokažu i tako što će biti mentori talentovanim studentima koji će sutra možda voditi njihove kompanije.

Dobra vest je da se za sedam meseci boravka u Srbiji Suzan Mekfi uverila da ovde domaće kompanije, isto kao i strane, čine velike napore da budu odgovorne. Ona je poručila srpskim privrednicima da je period krize najbolji tajming da rade na poverenju sa lokalnom zajednicom, potrošačima i svojim dobavljačima. To treba da rade i iz ličnog interesa, jer je odgovorno poslovanje najbolji biznis. Kad kriza prođe, doći će strani investitori i pooštriće se konkurencija. I ona je citirala Stivena Džordana: „CSR znači praviti novac etički i izgrađivati poverenje. Raditi uspešno i činiti dobro mogu ići ruku pod ruku – ali to mora da se radi inteligentno.“

KVALIFIKOVANA PUBLIKA: Miroslav Mišković i drugi poslovni ljudi