Srpska kompanija napravila je veliki korak napred da bi u snažnoj internoj konkurenciji osvojila status fabrike u kojoj se prave novi proizvodi iz globalnog portfolija Actavis Grupe
Kao lider u svetskoj generičkoj farmaceutici, islandska multinacionalka Actavis poverila je svojoj kompaniji u Leskovcu da jedino ona proizvodi nekoliko molekula. O tome za „Vreme“ govori Miomir Nikolić, direktor Zdravlje Aktavisa.
MIOMIR NIKOLIĆ: Kada se uzme u obzir činjenica da je Actavis danas četvrta generička kompanija na svetu, koja sa 10.000 zaposlenih posluje u više od 40 zemalja širom sveta i da samo na evropskom kontinentu ima desetak vrhunski sertifikovanih fabrika, jasno je da je Zdravlje Actavis napravio veliki korak napred da bi u snažnoj internoj konkurenciji osvojio status fabrike u kojoj se pravi nekoliko novih proizvoda iz globalnog portfolija Actavis Grupe. Reč je o lekovima koji se koriste u terapiji kardiovaskularnih i gastrointestinalnih oboljenja, odnosno antipsihoticima i neurolepticima koje već izvozimo u Evropu. Pripremamo i proizvodnju još jednog najnovijeg preparata koji direktno iz Centra za istraživanje i razvoj sa Islanda ulazi u pogone Zdravlja. Da bismo sve to postigli, bio je neophodan ozbiljan razvojni put, od potpune rekonstrukcije i proširenja proizvodnih i skladišnih kapaciteta, instaliranja najsavremenijih laboratorija, pratećih sistema i stalnog unapređenja sistema kvaliteta, najviših zahteva dobre proizvođačke prakse, kao i standarda u oblasti zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu. Naravno, sve to ne bi bilo moguće bez kontinuiranog razvoja naših zaposlenih.
„VREME„: U kojoj meri je transfer tih molekula u Srbiju povećao rejting naše fabrike u sistemu Actavisa i gde ćete izvoziti lekove sačinjene od tih molekula?
Posmatrano iz ugla našeg poslovanja, povećanje rejtinga koje Zdravlje ima u sistemu Actavis Grupe može se precizno iskazati preko povećanja obima proizvodnje koji se nakon dobijanja EU GMP sertifikata i transfera novih proizvoda gotovo udvostručio. U odnosu na period sa početka privatizacije 2003. godine, kada je proizvodnja iznosila oko 17,5 miliona pakovanja lekova, već 2009. dostigli smo obim od preko 30 miliona pakovanja. I pored izazova koje je donela globalna ekonomska kriza, Zdravlje je upravo zahvaljujući novim proizvodima uspešno nastavilo pozitivan trend i u 2010. ostvarivši još bolje rezultate. Ove godine naši planovi dostižu obim od oko milijardu tableta, pri čemu će izvoz činiti oko 60 odsto ukupne proizvodnje. Zahvaljujući višestrukom povećanju kapaciteta, sa oko 650 miliona tableta koliko je u starim pogonima Zdravlje proizvodilo pre privatizacije, u narednom periodu planiramo iskorišćenost instaliranih proizvodnih kapaciteta od preko dve milijarde tableta, što će nam istovremeno obezbediti i nov rast izvoza i maksimalnu rentabilnost u poslovanju kompanije. Pored prodora na brojna tržišta zemalja Evropske unije, kao što su Danska, Velika Britanija, Španija, Portugalija, Nemačka, Francuska, Belgija, Italija, Poljska, Švajcarska i druge, koje su se na osnovu sopstvenih provera i obilazaka kompanije uverile u kvalitet naših proizvoda, u toku ove godine planiramo značajno povećanje izvoznih aktivnosti u Rusiji i Ukrajini.
Koji standardi kvaliteta i tehnologije su potrebni za proizvodnju tih lekova u leskovačkoj fabrici i da li je ona zbog toga jedinstvena u sistemu Actavisa?
Savremena farmaceutska industrija ne može se zamisliti bez primene vrhunske tehnologije, opreme i pratećih sistema, optimalne organizacije i maksimalne efikasnosti u svim procesima proizvodnje. U svim proizvodnim kompanijama Actavis Grupe glavni fokus stavlja se na kvalitet, bezbednost i efikasnost lekova u skladu sa najvišim svetskim standardima i važećom regulativom.
U prethodnih osam godina uspešno smo zaokružili veliki investicioni poduhvat vredan preko 35 miliona evra, kojim smo uz neophodan stepen integracije stekli status jedne od najsavremenijih fabrika u Actavisu. Dostizanje vrhunskih standarda najpre je potvrđeno zvaničnim evropskim sertifikatom Dobre proizvođačke prakse (EU GMP) Danske agencije za lekove, jedne od najrigoroznijih na tržištu EU, a zatim i GMP sertifikatom Ministarstva zdravlja Srbije, proverom Ukrajinske inspekcije, kao i brojnih klijenata iz evropskih zemalja u koje danas izvozimo naše proizvode. Poslovni okvir dobre proizvođačke prakse dodatno unapređujemo u procesu redovnih provera međunarodne kuće SGS po standardima sistema kvaliteta (ISO 9001:2008), zaštite životne sredine (ISO 14001), zdravlja i bezbednosti na radu (OHSAS 18001), koje uz HACCP i Obezbeđenje kontinuiteta poslovanja (BCM) našu kompaniju svrstavaju među lidere u pogledu usaglašavanja sistema obezbeđenja i kontrole kvaliteta sa svim zahtevima domaće regulative i standardima EU.
Po čemu je Zdravlje poznato na planeti kao jedini proizvođač i možete li iz portfolija prvoklasnih generičkih lekova nove generacije da navedete one koji imaju najbolji plasman na svetskom tržištu?
Zdravlje ima dugu tradiciju u proizvodnji, pre svega preparata protiv kardiovaskularnih i gastrointestinalnih oboljenja koji su stekli status prepoznatljivih brendova ne samo u Srbiji i zemljama u okruženju već i na mnogim tržištima centralnoistočne Evrope, Rusije, Ukrajine i članica Zajednice nezavisnih zemalja. Po obimu prodaje, u najprodavanije spadaju upravo novi proizvodi iz portfolija Actavisa koje plasiramo na tržišta sve većeg broja evropskih zemalja. Stalna povećanja zahteva za ovim proizvodima i interesovanja novih klijenata potvrda su vrhunskog kvaliteta proizvodnje koji se u našoj fabrici ugrađuje u svaki lek i preparat, bez obzira na njegovu količinu i tržište na kome će se plasirati.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
