Kompanija Roche je jedna od retkih koja se može pohvaliti 116 godina dugom porodičnom tradicijom koja je rezultirala globalnim liderstvom u brizi o zdravlju. Prošle godine kompanija je obeležila 20 godina kontinuiranog prisustva u Srbiji
„Napredak u medicini je moguć samo uz inovacije zbog čega je Roche više od jednog veka posvećen istraživanjima. Kako biotehnologija igra ključnu ulogu u medicini i farmaciji, molekularno rasvetljavanje uzroka bolesti, razvoj novih dijagnostičkih metoda i razvoj ciljane terapije jeste put kojim idemo sa ciljem postizanja preciznijeg, bezbednijeg i uspešnijeg lečenja“, kaže Dragana Nikolić, menadžer korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Roche u Srbiji.
„Proučavanjem molekularnih uzroka bolesti dolazi se do saznanja šta je ‘meta’ za lečenje i na koji način i kojim lekovima se može suzbiti bolest. Zato su dijagnostika i lečenje isprepletani. To je ujedno od velikog značaja za bolesti koje nemaju jasne kliničke znake i simptome, ali kod kojih je precizna dijagnostika moguća na osnovu molekularnih informacija. Polazeći od saznanja da uspešnost lečenja u velikoj meri zavisi od mogućnosti precizne dijagnoze, u kompaniji Roche se ‘pod istim krovom’ nalaze dve divizije – lekovi i dijagnostika, što nas čini bližim dobrim ishodima u lečenju“, objašnjava Dragana Nikolić.
„Važnije je znati kakav je čovek koji je oboleo nego kakva je bolest od koje je oboleo“, rekao je još Hipokrat. Vodeća strategija kompanije Roche je zasnovana na razvoju personalizovane medicine, odnosno na prilagođavanju lečenja različitim grupama pacijenata. Pojedinci su različiti, pa je cilj personalizovanog pristupa obezbeđivanje ciljane terapije razvijene prema nasleđenim ili stečenim faktorima. Osnove za ovaj novi, veoma osetljiv pristup su rezultati savremenih istraživanja na molekularnom nivou.
Da bi se lek primenio u terapijske svrhe, procenjena potrebna ulaganja iznose oko 1,5 milijardi dolara. U stvaranju jednog novog leka za koji se kandiduje oko 10.000 različitih molekula učestvuju timovi od preko 400 naučnika koji u proseku urade više od 6500 eksperimenata i utroše preko sedam miliona sati rada, stvarajući novi terapijski pristup. Kao lider u oblasti inovativne terapije, švajcarska kompanija Roche u ovakva istraživanja i razvoj godišnje uloži oko 8 milijardi švajcarskih franaka.
„Možda u budućnosti lekari neće više govoriti o karcinomu kože ili pluća. Umesto toga, fokus će biti na odgovarajućim molekularnim putevima i tumorima sa specifičnim mutacijama, bez obzira na deo organizma koji je zahvaćen bolešću. To je razlog što danas rak dojke lečimo različitim lekovima u zavisnosti od receptora koji se nalaze na tumoru ili što isti lek pomaže i u lečenju limfoma i u terapiji reumatoidnog artritisa“, objašnjava Nikolićeva i dodaje da se Roche oslanja na znanje koje pruža molekularna biologija. „Zato smo danas u mogućnosti da identifikujemo podgrupu pacijenata za koje se tradicionalno smatra da svi imaju istu bolest jer imaju slične simptome, ali zbog različitog genetskog profila bolesti potrebni su im različiti lekovi. Takođe, molekularna saznanja nam pomažu u praćenju uspeha terapije (na primer, kod lečenja hepatitisa ili osteoporoze), potrebne dužine trajanja lečenja, pa čak i davanja leka u tačno određeno vreme. Personalizovani pristup lečenju svakako nije jednostavan, ali je dragocen za samog pacijenta i veoma važan za lekare i donosioce odluka, jer se optimizuje odnos rizik–korist, kao i trošak–korist lečenja“, ističe Nikolićeva.
Poslednjih 50 godina su bile naročito bitne za borbu protiv malignih bolesti. Nauka i istraživanje doprineli su razvoju lekova koji su znatno uticali na ishod lečenja malignih bolesti. Prvi lek koji je izašao iz Roche laboratorije je i danas, nakon 50 godina, sastavni deo mnogih terapijskih protokola, kaže Nikolićeva. Ona objašnjava da su se u međuvremenu pojavili i mnogi drugi lekovi, a da je najveći doprinos lečenju pružila biološka terapija. Prvo monoklonsko antitelo koje je primenjeno u terapijske svrhe takođe je plod Roche grupacije. Ishodi lečenja obolelih od karcinoma su znatno unapređeni i po efikasnosti i po kvalitetu života.
„Nažalost, još uvek ima i mnogo indikacija za koje savremena farmacija i medicina nemaju rešenje, ali je ogroman napredak nesporan. Postoje oblasti kod kojih postoji velika potreba za novim lekovima, ali put do novih revolucionarnih lekova nije nimalo jednostavan, neophodni su znanje, vreme i sredstva. U međuvremenu, cilj nam je da učinimo svima dostupnim već postojeća terapijska rešenja, da ‘kupimo vreme’ do novih lekova, do nekog novog mehanizma dejstva“, pojašnjava Dragana Nikolić.
Dvadeset godina u Srbiji
Kompanija Roche je prošle godine obeležila 20 godina kontinuiranog prisustva u Srbiji. Dragana Nikolić kaže da tim kompanije sve to vreme nastoji da pomognu edukaciji ne samo zdravstvenih radnika, već i opšte populacije. Polazeći od stava da prevencija treba da bude prioritet, Roche godinama unazad podržava kampanje širenja svesti o pojedinim bolestima, o značaju ranog otkrivanja i adekvatnog lečenja.
Zaposleni u kompaniji Roche u Srbiji posebno su impresionirani inovativnošću studenata grafičkog dizajna Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Deo rešenja koja su ovi studenti ponudili na konkursu koji je kompanija Roche prošle godine raspisala za njih, upotrebljen je za korporativnu oglasnu kampanju, a odabrani radovi se mogu pogledati na sajtu kompanije www.rochesrbija.rs. Osim toga, svi radovi budućih srpskih dizajnera premijerno su prikazani na izložbi koju je kompanija upriličila u popularnoj gradskoj galeriji Ozon, a odmah potom i na Beogradskoj nedelji dizajna, manifestaciji koju ova kompanija takođe podržava.
„Mnoge internacionalne Roche projekte koji se bave prevencijom i značajem ranog otkrivanja sproveli smo i u Srbiji: ‘Njen prijatelj’ (rak dojke), ‘Oživi život’ (limfom), ‘Budi svoj’ (reumatoidni artritis), a neke smo lokalno podržali: ‘Srbija protiv raka’, ‘Tvoja pluća tvoja odluka’ (rak pluća), ‘Čvrsto sam rešila’ (osteoporoza) i brojne druge. Pored toga, veoma smo ponosni što redovno podržavamo rad centra za palijativno zbrinjavanje i palijativnu medicinu Belhospice i što smo podržali Trku zadovoljstva Beogradskog maratona i doprineli njenom humanitarnom karakteru kroz pružanje podrške NURDOR-u i Klinici za plućne bolesti KCS“, kaže Nikolićeva.
Globalno i lokalno
Ovog meseca Roche je dobio četvrti put zaredom značajno priznanje Indeksa održivosti (Dow Jones Sustainability Index – DJSI) koji procenjuje kompanijske performanse u odnosu na životnu sredinu, društvenu i ekonomsku odgovornost. Dragana Nikolić to komentariše na sledeći način:
„Zaista nam je stalo do zajednice u kojoj radimo, do pacijenata i vodimo brigu o javnom zdravlju. Doživljavamo sebe kao važnu kariku zdravstvenog sistema, jer iskreno verujemo da mnogo možemo da pomognemo. Pokrenuli smo inicijativu za povećanje dostupnosti inovativnih lekova na tržištima u razvoju kako bi što više bolesnih imalo koristi od naših lekova.“
O poslovanju kompanije u Srbiji, Nikolićeva kaže: „U potpunosti shvatamo težinu situacije u kojoj se trenutno nalazi zdravstveni sistem Srbije. U želji da zajedno prevaziđemo finansijske i probleme likvidnosti, sa lokalnim partnerima smo započeli strateške projekte kako bismo na što konkretniji način omogućili što bolje lečenje onima kojima je to potrebno. Kada imate ozbiljne namere, a mi ih imamo i višedecenijskim prisustvom smo to i dokazali, onda je partnerski odnos sa svim institucijama zdravstvenog sistema od ključnog značaja za unapređenje zdravlja.“
Dragana Nikolić objašnjava da je očigledno da se zdravstveni sistem mora menjati, da mora postati otvoreniji i pratiti promene u društvu. „Promene nikada ne idu glatko, uvek postoji otpor, ali važan je krajnji cilj. Kada je zdravlje u pitanju, ne smemo gubiti korak s vremenom, jer ponekad za bolesne to znači život. Napredak je moguć u mnogim segmentima, od registracije, preko dostupnosti lekova, integracije državnog i privatnog. Neophodno je direktnije uključivanje i konsultovanje pacijenata i udruženja pacijenata kada se donose sistemske odluke, jer u krajnjem slučaju zdravstveni sistem postoji zbog njih“, zaključuje Dragana Nikolić.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
