Kriminalci, osumnjičeni za razna dela, prebačeni u Beograd, javnost se pita kako je moguće da kriminalac ima firmu za obezbeđenje, a valjevska policija još bez načelnika
OBEZBEĐIVAO I REKETIRAO: Milan Lazarević
Lično Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala, krajem prošle nedelje, preuzeo je u valjevskom Okružnom sudu predmet kojim se Milan Lazarević, zvani Laza Bombaš, tereti kao vođa grupe koja je 3. aprila u Valjevu likvidirala Željka Đedovića. Tako će ova organizovana kriminalna grupa, u daljem postupku, biti procesuirana u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu. Preuzimajući predmet, specijalni tužilac Radisavljević je rekao, na osnovu uvida u spise i razgovora sa kolegama, da je reč o ozbiljnoj kriminalnoj grupi koja je duže vreme terorisala građane Valjeva.
SVEDOK SARADNIK: Ali da pođemo redom i takoreći iz početka. U petak 3. aprila, sat pre ponoći, u Valjevu je, pred Šah klubom, ubijen Željko Đedović, za koga se ispostavilo da je mesec dana pre ubistva, na osnovu odluke Vrhovnog suda, a zbog procesnih manjkavosti, pušten na slobodu sa izdržavanja kazne od 5,5 godina, gde se, zbog podstrekavanja na ubistvo „biznismena“ Milana Lazarevića, nalazio od novembra 2006. Slučaj je hteo da nakon ubistva, u blizini Lajkovca, pripadnik Brigade beogradske policije Milan Milijanović doživi saobraćajnu nesreću, te da on kolegama prizna da je biznismenu Lazareviću pozajmio svoju uniformu sa značkom. U toku noći u Valjevo su stigli pripadnici Kriminalističke policije iz Beograda, koja je uz asistenciju žandarmerije uhapsila devet osoba. Lično je direktor policije Milorad Veljović saopštio da je za ubistvo osumnjičena organizovana kriminalna grupa, na čelu sa Lazarevićem, koji je odležao u Zabeli sedam godina zbog dela bacanja bombe na policajce u Pionirskom parku u Beogradu, te da isti ima firmu Polito za obezbeđenje objekata koja je paravan za reketiranje i druge kriminalne radnje.
Nakon istrage utvrđeno je da je Đedovića, po nalogu Lazarevića, u policijskoj uniformi policajca Milijanovića, ubio Zoran Jeličić iz Padinske Skele. U pritvoru su, pored Lazarevića i Jeličića, zadržani i Milan Milinković, Nebojša Goloskoković i Aleksandar Pavlović, svi iz Valjeva. Oni su, zajedno sa Markom Miličkovićem Crnogorcem, takođe iz Valjeva, sa optužnicom za zločinačko udruživanje, ubistva, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih sredstava, iznudu i nanošenje teških i lakih povreda, prebačeni u Beograd. Na istoj adresi je i policajac Milan Milijanović, koji se, kako „Vreme“ saznaje, ponudio da bude svedok saradnik.
SVE KO PRAVA POLICIJA: Već duže vreme Valjevo se suočava sa kriminalom koji mu nije bio svojstven. Pored paljevine lokala, više pljački, uterivanja buldožera u ugostiteljske objekte, pucanja u advokata Duška Đukanovića, branioca Željka Đedovića, a što se sve dešavalo poslednjih godina, u ovoj godini su zaređala i ubistva. Pre Đedovića ubijeni su Miodrag Šakić, za koga se govorilo da daje devize pod kamatu, te Dragoslav Labović, za koga vele da je bio biznismen slične sorte. Sad se porast kriminala dovodi u vezu sa Lazarevićem, koji je po izdržavanju kazne u Zabeli došao u Valjevo i postao biznismen – tri lokala, vlasništvo nad firmama Termovod i Mašinoservis. Lazarević osniva i firmu za obezbeđenje Polito, za koju je, kako su objavili mediji, dobio podsticajna sredstva od Nacionalne agencije za zapošljavanje. Polito je imao ime koje je asociralo na policiju, zaposlene koji su imali uniforme slične policiji, korišćeni su beli pežoi, pljunuti policijski. Sedište firme je bilo u centru grada, baš naspram Okružnog suda, u kome, kao što se zna, sede tužioci i sudije, preko celog čela zgrade pisalo je POLITO. Firma je tako „uspešno“ radila da je na svoj način obezbeđivala sve u gradu, čak i Narodni muzej, a vele da su bili u pregovorima da preuzmu i obezbeđenje zgrade Opštine. Čak su, kako je „Vreme“ saznalo, podneli zahtev za nabavljanje 47 dugih cevi, što nije realizovano zbog protivljenja nekih načelnika službi u Valjevskoj policiji, koji su zbog toga imali otvorene pretnje od „biznismena“ Lazarevića.
Neko će reći, kako je sve to moguće, da čovek koji je bio u zatvoru zbog teškog ranjavanja policajca, registruje firmu za obezbeđenje, da ime firme, uniforme, automobili liče na policijske, da se dešavaju kriminalne radnje čiji tragovi ne mogu govoriti drugo do da se radi o ucenama i reketiranju, a da policija i tužilaštvo ne reaguju na adekvatan način. To se pita i valjevska javnost, na veb-portalu www.ugradu.info je niz komentara građana koji se pitaju da li je bilo potrebno da neko bude ubijen da bi kriminalci završili u zatvoru.
Pored navedenog zanimljivo je da je Valjevska policija od početka godine, kada je Milenko Krstić penzionisan, bez načelnika. Nije samo prvi valjevski policajac u VD stanju, u tom statusu su i načelnici najvažnijih odeljenja, pa i šef kriminalističke policije. Iako je Gradska uprava Valjeva nekoliko puta, i javno, tražila da se imenuje načelnik policije, a tokom razotkrivanja kriminalne grupe sa Lazarevićem na čelu, i direktor policije Veljović poručio da će biti promena u lokalnoj policiji, od toga nije bilo ništa, i dalje je sve u VD stanju. Naime, kako se saznaje, ministar policije Dačić još nije presekao, direktor policije Veljović je za Milana Simića, koji je VD načelnika, dok Valjevski socijalisti guraju svog kandidata, policajca Gorana Krstajića, koji je bio telohranitelj druga Bakija Anđelkovića.
Na sve ovo ispostavilo se da Valjevska kriminalna grupa ima veze i sa ubistvom saobraćajnog policajca Vladimira Grandića, koje se desilo kod Novog Sada, u subotu 11. aprila. Ministar Dačić izjavio je da prvi rezultati istrage kazuju da pištolj, kojim je policajac ubijen, pripada tzv. Valjevskoj grupi. Policajca Grandića je ubio Danijel Tomić sa Uba, koji je nakon pljačke zlatare u Zrenjaninu – koju je izvršio sa Nenadom Matićem i Aleksandrom Majmunovićem iz Beograda, te Zoranom Jovanovićem iz Valjeva – bežao pred policijom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!