foto: željko naić
Lacija su od ostalih razlikovali duh, mirnoća koja je uspevala da pacijentima vrati volju i nadu u oporavak, sposobnost da vizionarski razvija nove metode koje unapređuju struku, ali i sposobnost da bude deo igre, pozorišta, partije karata, i onoga što diže buru koja stvara pravi život
Poslednjih dana januara napustio nas je prof. dr Laslo Švirtlih. Ove godine 12. juna proslavili bismo njegov 73. rođendan. Svet je ugledao u Zrenjaninu, u porodici koja mu je pružila podršku da postane džentlmen i slobodar, umetnik i vredni radnik, i oslonac za svoje okruženje. Njegovi gimnazijski izazovi su bili gluma i teatar, pa je uspešno položio prijemni ispit na Akademiji u Beogradu. No, povukla ga je druga strast i diplomirao je 1972. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godine 1976. položio je specijalistički ispit iz fizikalne medicine i rehabilitacije. To je bio početak veoma uspešne profesionalne karijere. Vrata za razvoj delovanja u obrazovanju otvorila mu je doktorska disertacija koju je odbranio na Medicinskom fakultetu 1986. proučavajući efekte operacije na hronični bol u donjem delu leđa. Četiri decenije rada, od 1975. godine, posvetio je Zavodu, tj. sada Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Beogradu. Postao je primarijus 1986. Laslo, ili onako kako smo ga zvali Laci, direktno je zaslužan sa organizaciju niza istraživačkih projekata u Klinici „Zotović“, kao i intenzivnu diseminaciju rezultata kroz predavanja, sastanke, studijske boravke i druge oblike komunikacije sa ustanovama u zemlji i svetu. Jedna slika ove uspešnosti su njegovi naučni radovi, a posebno broj citata tih radova. Prema bazi podataka „Gugl akademik“, Laslovi radovi su citirani više od 1000 puta, što ga svrstava u lidere u okvirima Klinike i oblasti rehabilitacije u Srbiji i okruženju. Laslo je bio i idejni i tehnički organizator većeg broja naučnih i stručnih sastanaka i omiljeni predavač na tim sastancima. U toku profesionalne karijere ostvario je intenzivnu saradnju sa Klinikom za rehabilitaciju u Budimpešti u Mađarskoj. Izabran je za člana Skupštine mađarske Akademije nauka 2001. god. Njegova saradnja sa klinikom Baylor, preciznije sa dr Milanom Dimitrijevićem i saradnicima, dovela je do uvođenja novih dijagnostičkih metoda u Klinici „Zotović“. Dr Švirtlih je bio esencijalni element saradnje sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu u procesu razvoja novih tehnologija u oblasti rehabilitacije, medicinske robotike i električne stimulacije koji su postigli svetsku poznatost. Bio je aktivan član Sekcije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Srpskog lekarskog društva, ali i važan predstavnik Srbije u Mediteranskom i Evropskom udruženju.
Izabran je za docenta u Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu 1989. godine. Od 1994. je nekoliko godina bio gostujući profesor na Medicinskom fakultetu u Majamiju, SAD, i vodio deo kliničkih istraživanja na projektu za lečenje paralize. Od 1997. do 2011. bio je vanredni, pa zatim redovni profesor na Defektološkom fakultetu u Beogradu da bi usled zakonom propisane starosne penzije prešao na Državni univerzitet Novi Pazar do 2014. godine. Autor je ili koautor nekoliko monografija i udžbenika iz oblasti rehabilitacije i kliničke neurofiziologije.
Za svoj istraživački rad je dobio prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda 1996. godine.
Sposobnost odličnog komuniciranja na nemačkom i engleskom, i naravno, elokventnost na maternjim srpskom i mađarskom jeziku bili su značajni u njegovom profesionalnom životu, ali i socijalizaciji koja je doprinela prisutnosti beogradske fizijatrije i neurorehabilitacije u Srbiji i u svetu.
Prethodno izlaganje je faktografsko pa ne daje pravu sliku našeg Lacija. Ono što je Lacija razlikovalo od ostalih jesu njegov umetnički duh, mirnoća koja je uspevala da pacijentima vrati volju i nadu u oporavak, sposobnost da vizionarski razvija nove metode koje unapređuju struku, neograničena energija da bude prijatelj i drug, ali i sposobnost da bude deo igre, pozorišta, muzike, partije karata, i onoga što diže buru koja stvara pravi život. Rezultat ovog uspešnog udruživanja profesionalizma i slobodarstva je i porodična zajednica i njegov centralni element kćer Marija, njegov filozofski partner.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
