foto: mup / tanjug
Najčešće se količina zaplenjene droge, kao i broj otkrivenih krivičnih dela, podignutih optužnica i donetih presuda koriste kao argument koliko su institucije uspešne u borbi protiv droga. Međutim, represivni odgovor je samo deo složene slagalice te borbe jer je potrebno smanjiti ponudu i potražnju, ali i unaprediti sisteme za rano upozoravanje i servise testiranja droga, kao i smanjiti i ublažiti štetne posledice upotrebe, koje ne moraju nužno da budu povezane sa problemom zavisnosti
Više desetina devojaka je na društvenim mrežama krajem decembra 2021. godine svedočilo kako im je u noćnim klubovima u piće sipana tzv. droga za silovanje, dok su pojedini mediji izvestili kako je Splićanin Matej Periš, pre nestanka u Beogradu, zajedno sa društvom mešao alkohol i drogu. Kao i uvek posle ovakvih potresnih događaja, u javnosti se pokreće polemika – koliko ljudi u Srbiji konzumira drogu, koje grupe su pod najvećim rizikom, koje droge se najčešće koriste, kakve su posledice po zdravlje, koliko košta droga i kako se smanjuje šteta. U ovom tekstu su predočeni odgovori na ova pitanja, koja mogu da posluže i za novu strategiju o drogama. Stara je prestala da važi 2021. godine.
KORIŠĆENJE DROGA
U Srbiji se najviše konzumira kanabis. Upotreba sintetičkih droga i kokaina raste, dok uživanje heroina opada. Jedan deo zamenskih supstanci koje se prepisuju osobama koje koriste droge – metadon, buprenorfin i prateći lekovi (flormidal, rivotril, bensedin, lorazepam i bromazepam), preprodaje se na ulici za kupovinu ilegalnih droga. Tinejdžeri koriste drogu više nego odrasli. Muškarci se više drogiraju od žena, ali razlika nije velika kao u prošlosti. Kokain više vole muškarci nego žene, koje više koriste psihodelične droge. Uglavnom se droge konzumiraju u urbanim mestima poput Beograda, Novog Sada i Niša. Ipak, još uvek ne postoji dubinsko istraživanje o upotrebi droga u ruralnim mestima.
Više od četiri odsto građana Srbije starijih od 15 godina probalo je drogu barem jednom u životu, otkrivaju rezultati poslednjeg istraživanja Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” o zdravlju stanovništva Srbije iz 2019. godine, dok 20.500 ljudi u Srbiji injektira drogu, prema globalnom izveštaju o smanjenju štete vodeće međunarodne nevladine organizacije posvećene smanjenju negativnih zdravstvenih, društvenih i pravnih uticaja upotrebe droga (Harm Reduction International). Skoro devet odsto mladih od 15 do 16 godina starosti probalo je drogu, prema evropskom istraživanju o upotrebi alkohola i droga iz 2019. godine, više u urbanim nego ruralnim sredinama.
Da su mladi i Beograd posebno rizični, pokazuje i nedavno istraživanje među srednjoškolcima (15–19 godina) u glavnom gradu na reprezentativnom uzorku od 1.287 ispitanika, koje je sprovela Ivana Radovanović sa Kriminalističko-policijskog univerziteta. Skoro 18 odsto srednjoškolaca je izjavilo da koristi drogu. Devojčice više koriste drogu nego dečaci, ali i prve prestaju sa konzumiranjem. Kanabis je najpopularnija droga među beogradskim srednjoškolcima (55 odsto), a zatim idu kokain (13 odsto), spid i ekstazi (8 odsto) i heroin (7 odsto).
ČISTOĆA, CENE I POSLEDICE UPOTREBE DROGA
U Srbiji je teško proceniti čistoću droga ako ste izvan policijskih struktura. To ne znači da nije moguće. Postoje testovi koje koriste organizacije civilnog društva u regionu i svetu na muzičkim festivalima i u klubovima kako bi utvrdile sastav droga i smanjile štetu po zdravlje učesnika. Ipak, takvo testiranje u Srbiji je krivično delo, pa inicijative civilnog društva da se ovi servisi dozvole ostaju bez odgovora. Utisci ljudi koji koriste drogu su izvori informacija, jer policija u Srbiji ne objavljuje podatke o sastavu zaplenjene droge (već o količini i vrsti), koja je često namenjena stranom tržištu. Štaviše, evidencije policije ne sadrže takve podatke, kako kažu u odgovoru iz novembra 2021. godine, iako se ponekad u saopštenjima istakne da je zaplenjena droga visoke čistoće.
Utisci kažu da je kvalitet kanabisa opao u poslednje vreme. Štaviše, izazovno je nabaviti kanabis koji se uzgaja na otvorenom prostoru jer tržište mahom nudi kanabis proizveden u improvizovanim laboratorijama. Na primer, policija je nedavno u stanu u jednoj stambenoj zgradi u Zemunu pronašla 343 saksije u kojima su se nalazile stabljike kanabisa. Cena kanabisa uzgajanog na otvorenom je veća jer postoji samo jedna berba godišnje, dok ih u veštačkim uslovima ima od četiri do osam. Čistoća kokaina zavisi od cene – ako je cena viša, onda se veruje da je čistiji. Utisak o niskoj čistoći heroina u Srbiji važi već dugo među korisnicima.
Kanabis iz laboratorija se prska sintetičkim opijatima i stimulansima, dok se kokain najčešće meša sa kreatinom, efedrinom, anabolicima (steroidima), lekovima protiv bolova, lidokainom, prokainom i benzokainom. Heroinu se dodaju lekovi protiv bolova, laktoza, prah, paracetamol, a nekada čak kreč ili gips. Cilj je povećati uticaj droga na konzumente (što je nekada opasno po zdravlje u zavisnosti sa čime se meša) ili njihovu količinu, čime se smanjuje i čistoća narkotika koja se prodaje u maloprodaji. Nezvanično, čistoća zaplenjenog kokaina veća je od 20 odsto, heroina od 10 do 15 odsto, a nivo THC-a u kanabisu je 15 odsto ili manje.
Cene narkotika u maloprodaji u Srbiji su različite. Najjeftiniji je kanabis, a zatim sintetičke droge. U sredini je heroin, dok je kokain najskuplji i još uvek važi za drogu bogatih. Cena po gramu se smanjuje ako se kupuje na veliko, tako da “bomba” (4–5 grama heroina) košta oko četiri do pet hiljada dinara u Beogradu. Lako je nabaviti drogu, pod uslovom da se pojedinac kreće u krugovima gde se ona konzumira ili da zna nekoga ko se u tim krugovima kreće. Droge u Srbiji se najčešće nabavljaju telefonskim pozivom ili slanjem poruka preko aplikacija kao što su Messenger, WhatsApp ili Viber. Korišćenje društvenih mreža, komunikacijskih grupa ili darkneta je retko, ali postoje sporadični slučajevi.
Ne postoje pravila u učestalosti konzumacije droga, već to zavisi od društvenih i ekonomskih faktora, odnosno u kakvom društvu se pojedinac kreće i koliko ima novca. Kanabis i heroin se najčešće koriste svakodnevno, a kokain i sintetičke droge jednom sedmično, uglavnom vikendom. U Srbiji je moguće pronaći domaći kanabis i sintetičke droge (spid i ekstazi), dok kokain iz Latinske Amerike ulazi u Srbiju najčešće iz Crne Gore, Hrvatske i Mađarske, a heroin iz Avganistana preko Irana, Turske i Bugarske. Takođe, sintetičke droge stižu u Srbiju iz Zapadne Evrope (Holandija i Češka), a kanabis iz Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije.
Predoziranje sa smrtonosnim ishodom, hepatitis C, mentalni poremećaji i psihičke bolesti glavne su posledice problema vezanih za drogu. Od 2008. do 2019. godine, od posledica upotrebe droga umrlo je 735 osoba, najviše 2008. godine (117) i 2009. (119), pokazalo je istraživanje Mreže za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi. Od 2017. do 2019. godine došlo je do blagog porasta smrtnih slučajeva izazvanih drogom. Međutim, postoji dilema da li zvanični podaci pokazuju tačne procene smrtnih slučajeva izazvanih drogom jer se ne ide dublje u ispitivanje, na primer, zašto mladi ljudi umiru od srčanih bolesti. Posledica je registrovana, ali ne i uzrok.
Upotreba kokaina uglavnom je povezana sa srčanim problemima, dok su bolesti jetre i hepatitis C povezani sa opijatima. Korisnici heroina u Srbiji najčešće imaju apscese i tromboflebitis, dok je hepatitis C široko rasprostranjen. Mentalno zdravlje i upotreba droga su u korelaciji. Depresija je povezana sa zloupotrebom svih droga, dok je psihoza povezana sa stimulansima. U poslednje vreme, postoje primeri gde roditelji zovu pružaoce usluga iz civilnog društva da kažu kako njihova deca koriste kanabis kao jak sedativ, zbog čega mladi ne mogu fizički da funkcionišu i spavaju bez kanabisa, posebno uveče.
BORBA PROTIV DROGA
Najčešće se količina zaplenjene droge, kao i broj otkrivenih krivičnih dela, podignutih optužnica i donetih presuda koriste kao argument koliko su institucije uspešne u borbi protiv droga. Međutim, represivni odgovor je samo deo složene slagalice te borbe jer je potrebno smanjiti ponudu i potražnju, ali i unaprediti sisteme za rano upozoravanje i servise testiranja droga, kao i smanjiti i ublažiti štetne posledice upotrebe, koje ne moraju nužno da budu povezane sa problemom zavisnosti.
Policija u Srbiji iz godine u godinu povećava i obara rekorde zaplene droga, dok se broj otkrivenih krivičnih dela u vezi sa drogom ne menja mnogo – u proseku, oko 10.000 od 2018. do 2020. godine. Na sastanku Direkcije policije u novembru prošle godine, istaknuto je da je policija u deset meseci 2021. zaplenila skoro osam tona droge, što je rekord u poslednjih deset godina. Takav podatak upućuje da je sve više droge na ulicama Srbije ili da policija radi svoj posao bolje. Kanabis je droga koju srpska policija najviše pleni, dok kokain nalazi najmanje.
Jedna trećina zatvorenika u Srbiji osuđena je za krivična dela u vezi sa drogom, prema podacima Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Često se to povezuje sa imovinskim krivičnim delima, odnosno krađama i pljačkama koje počine uglavnom maloletnici. Zvanična statistika pokazuje da broj krivičnih dela lica mlađih od 18 godina stagnira. Ipak, zabrinjava porast počinilaca u grupi od 19 do 30 godina. Mladi koji koriste drogu najčešće se za pomoć obraćaju vršnjacima, a manje institucijama.
U Srbiji postoje programi lečenja zavisnika od droga, a dostupni su i programi smanjenja štete (najčešće zamene igala i špriceva) i podrške korisnicima. Najprepoznatljiviji su programi Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, poznate kao Drajzerova u Beogradu, kao i zamenski programi igala i špriceva koje nude organizacije civilnog društva kao što je Prevent iz Novog Sada, koji radi i u Beogradu. Podršku korisnicima droga nude organizacije kao što su Restart iz Novog Sada i Neostart iz Beograda. Regeneracija iz Beograda se zalaže za bezbednija noćna okruženja i smanjenja štete pri rekreativnoj upotrebi droge. Međutim, svi ovi programi nisu dovoljni da pokriju celu zemlju, uglavnom su fokusirani na korisnike opijata (heroina) i ne postoji adekvatno praćenje i evaluacija kvaliteta programa. Uglavnom je fokus na odvikavanju od fizičke zavisnosti koja, čak i ako je uspešna na početku, na duže staze proizvodi slabe rezultate bez psihološke pomoći.
Detoksikacija, supstituciona terapija, produžena psiho-socijalna podrška (više od dve nedelje) usluge su koje pružaju državne zdravstvene ustanove u Srbiji (centri primarne zdravstvene zaštite, opšte bolnice, klinički centri, specijalne i zatvorske bolnice). Individualno savetovanje i suportivna terapija su najzastupljeniji oblici proširene psiho-socijalne podrške u Srbiji. Ne postoje državne ustanove sa namenskim službama za pomoć́ ženama, obezbeđivanjem sterilne opreme za injekcije za intravenske korisnike droga i terenskih usluga za korisnike droga na ulici. Pored toga, postoje privatne klinike za lečenje zavisnosti kao što su Vorobjev i Lorijen, kao i verske grupe poput Reto centra, Duga centra ili Zemlje živih. Ne postoje sekularne grupe.
POGLED U BUDUĆNOST
Krajem 2021. godine prestala je da važi strategija o sprečavanju zloupotrebe droga. U toku je njena evaluacija. Novi plan u Srbiji trebalo bi da bude u skladu sa strategijom Evropske unije iz 2020. godine i da podjednako učestvuju svi relevantni akteri – od Kancelarije za borbu protiv droga, preko policije i civilnog društva, do zdravstvenih institucija. Kancelarija za prevenciju narkomanije u školama trebalo bi ponovo da se aktivira.
Javne politike prema drogama u Srbiji trebalo bi da se fokusiraju na mlade, da budu lokalno orijentisane (nije isto stanje u Beogradu i Bačkoj Palanci, na primer) i upodobljene u odnosu na pol i vrste droga. Podrška ženama je drugačija u odnosu na muškarce, dok su posledice na zdravlje drugačije ako pojedinac koristi heroin, odnosno sintetičke droge, a time i terapija i lečenje. Potrebno je otvoreno pričati o konzumiranju droga u noćnom životu. Važno je pokrenuti javnu raspravu o dekriminalizaciji držanja droge za sopstvene potrebe, što bi rasteretilo zatvorski sistem, ali i o legalizaciji kanabisa. Potrebno je pronaći rešenje o zloupotrebi buprenorfina i ostalih zamenskih supstanci.
Važno je podržati civilno društvo u programima i servisima koji se nude korisnicima droga i omogućiti da se testiraju droge, kao i poboljšati saradnju sa državnim institucijama, posebno zdravstvenim i policijskim. Rad državnih institucija trebalo bi da bude transparentniji. Kancelarija za borbu protiv droga trebalo bi da bude vidljivija i da joj se omoguće resursi i mehanizmi da bolje obavlja svoj posao. Na policijskom planu, ključno je da policijska saradnja na Balkanu bude bolja, dok policija u Srbiji treba da razmotri preusmeravanje resursa na zaplene narkotika štetnijih po zdravlje od kanabisa, a posebno sintetičkih droga i kokaina. Kampanje prevencije, pored klasičnih edukativnih kanala (škola, televizija i mediji), treba sprovoditi i putem aplikacija za razmenu poruka.
Usvajanje nove strategije o sprečavanju zloupotrebe droga je prava prilika da se stanje promeni i isprave stare greške.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
