Lake formule i veliki brojevi

Projekat „Beograd na vodi“ je prvi put pomenut u predizbornoj kampanji za gradonačelnika Beograda 2012. godine. Tada je Aleksandar Vučić rekao da je to najveći razvojni projekat od velikog značaja za Srbiju: „To ne znači samo lepši Beograd i lepšu Srbiju, već mnogo više zaposlenih, mnogo više investicija i mnogo više novca.“ Kako je najavio, projekat može biti završen za manje od dva mandata.

Po osvajanju vlasti, kao prvi potpredsednik Vlade (PPV), Vučić se sastao sa tadašnjim gradonačelnikom Draganom Đilasom, a tema susreta je bila – „Beograd na vodi“. Đilas je nakon sastanka najavio da će do kraja meseca biti poznati tačni rokovi kada se i šta radi. Međutim, 16. avgusta 2013, Đilas je smenjen, a 24. septembra na čelo grada dolazi Privremeni organ grada Beograda koji vodi Siniša Mali.

U intervjuu za „Vreme“ (13. mart 2014) Đilas je rekao da je na sastanku sa Vučićem jasno rečeno da u ceo projekat Beograd i Srbija neće uložiti ništa, da sve rade stranci i da se tek kasnije ispostavilo da će Srbija ipak morati da uloži milijardu evra samo da bi se pripremio teren za gradnju.

O tome krajem 2013. piše „Politika“: navedeno je da samo za podizanje tržnog centra, „zamajca projekta ‘Beograd na vodi’“, Srbija treba da uloži 66 miliona evra u raščišćavanje i pripremu terena. Aleksandar Karlovčan, jedan od koordinatora projekta i član Glavnog odbora SNS-a, precizirao je da će taj novac biti izdvojen iz republičkog budžeta za 2014. i to preko Ministarstva saobraćaja.

PPV Aleksandar Vučić je 13. septembra 2013. za „Informer“ izjavio da će Srbija od Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) dobiti kredit od „dve do tri milijarde dolara po najnižoj kamatnoj stopi na period od 20 do 30 godina“. Tada je najavio i promene Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o gradu, do kojih je i došlo tokom 2014.

RAST LENDMARKA: Pre objavljivanja ikakvih detaljnih planova projekta, „Večernje novosti“ su 13. oktobra 2013. pisale da će „Beograd na vodi“ imati oko dva miliona poslovnih i stambenih kvadrata, da će se graditi u šest faza, da sve može da bude završeno u roku od šest do osam godina, te da će čitava vrednost gotovog projekta biti više od osam milijardi evra.

U decembru 2013. je organizovan sastanak u Beogradu na kome su prisustvovali prestolonaslednik Abu Dabija šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, tadašnji premijer Ivica Dačića i PPV Vučić; razgovarano je o mogućnosti da UAE ulože u „osam milijardi evra vredan projekat u srpskoj prestonici“. Mediji su tada podsetili da je u martu u Abu Dabiju potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu (400 miliona dolara), da su u aprilu potpisana i dva memoranduma o saradnji s kompanijom „Al Dahra“, kao i da je kompanija „Mubadala“ najavila velika investiranja.

U januaru 2014. Nikola Nikodijević, član Privremenog organa, rekao je da će se projekat graditi u četiri faze, da je prva spremna i da u septembru 2014. može da krene realizacija.

Siniša Mali je koji dan kasnije izjavio je da će do kraja januara biti jasnija dinamika i veličina projekta, da bi do kraja godine moglo da počne sa gradnjom, kao i da je tender za Prokop objavljen i da bi do aprila 2015. mogli da se „stvore uslovi za izmeštanje dela pruge i početak radova“. O datumu otpočinjanja radova pričali su i Aleksandar Antić, tadašnji ministar saobraćaja, i Goran Vesić, sekretar Privremenog organa.

U emisiji „Teška reč“ na „Pinku“ Vučić je rekao da je čitav posao vredan 2,8 milijardi evra, da će biti urađen u tri faze i kompletno završen do 2019. „Do 2017. godine biće gotov toranj od 50 spratova, najviši u ovom delu Evrope, koji će biti novi ‘lendmark’ (zaštitni znak) Beograda. Tamo gde je sada pruga biće „beogradski Šanzelize“, tu će biti šoping-molova, apartmana koje će kupovati najbogatiji ljudi na svetu“, rekao je Vučić. Siniša Mali je za „Informer“ rekao da će se do kraja 2014. obezbediti građevinske dozvole i da će se početi sa „izgradnjom prve četiri zgrade, uključujući i najveći tržni centar na Balkanu, kao i poznati toranj“. Mali je naveo i da će finansijski detalji biti poznati do kraja marta 2014: „Osnove su poznate, država će u zajedničku firmu uneti zemljište, a arapski partner će obezbediti finansiranje celokupnog projekta.“

foto: m. milenković

ARAPSKI PRIJATELJI: Za 12. januar 2014. godine najavljen je dolazak budućeg investitora Mohameda el Abara, vlasnika firme „Eagle Hills“ i čelnika akcionarskog društva „Emaar Properties“. Vučić je tada rekao da će „El Abar preuzeti kompletan projekat izgradnje i obezbediti 3,1 milijardu dolara, a jedini zadatak Srbije će biti raščišćavanje terena“.

Projekat je konačno predstavljen u Beogradu 20. januara. Kako je „Informer“ napisao, „biznismen“ El Abar je objasnio da će centralno mesto zauzimati soliter visok 180 metara, a projekat će Beogradu doneti 200.000 radnih mesta. U projekat će biti uloženo oko 2,8 milijardi evra, a izgradiće se 1,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. „Oko 90 odsto projekta smo završili. Dolazimo u interesantno vreme u životu i budućnosti zemlje i zaista je neverovatna veličina prostora na kom možemo da napravimo grad koji će odisati modernim izgledom“, rekao je El Abar.

Projekat je prezentovan početkom marta i u Dubaiju. Utvrđeno je da će master plan čitavog projekta uraditi arhitekte investitora, a projekte za svaku pojedinačnu zgradu arhitekte iz Srbije. Građevinske poslove će raditi isključivo domaće firme. Prve konkretne aktivnosti će biti raščišćavanje pruge i prebacivanje vlasništva nad zemljištem na preduzeće „Beograd na vodi“, koje tek treba da se formira.

PPV Vučić je 3. marta na „Hepi“ televiziji 3. marta izjavio da će „dve, tri hiljade apartmana“ u kompleksu „Beograd na vodi“ biti prodato unapred, a 2000 – „prvog dana“.

Gostujući u emisiji „Kažiprst“ 7. marta, Mali je najavio početak raščišćavanja terena koje bi trebalo da traje od šest do osam meseci. Taj posao će da košta 2,5 miliona evra, što je predviđeno godišnjim republičkim budžetom. Mali je rekao i da su delimični detalji ugovora već poznati. Postojaće dva investitora – prvi je Republika koja obezbeđuje zemljište, a arapski partner ideju, finansiranje i prodaju objekata. Profit će se deliti u odgovarajućem procentu. Mali je procenio da će čišćenje čitavog Savskog amfiteatra koštati „desetine miliona evra“, ali da će se to „Srbiji vratiti višestruko“. Dodao je i da sa investitorima iz Abu Dabija postoji Sporazum o razumevanju, koji je dovoljan za pokretanje aktivnosti.

Istog dana, RTS je javio da je „ugovor usaglašen“ i da se čeka formiranje preduzeća „Beograd na vodi“ koje će biti u vlasništvu države, a formiraće ga nova vlada po okončanju izbora.

POČETAK RADOVA: Kao što je i najavljeno, uklanjanje pruge u Železničkoj stanici Beograd počelo je 8. marta. Srđan Ruper, koga su „Večernje novosti“ potpisale kao „vođu tima i budućeg direktora preduzeća ‘Beograd na vodi’“, rekao je da je kompletno izmeštanje Železničke stanice moguće do sredine 2015, kada će se završiti stanica u Prokopu. Takođe, do kraja godine biće gotov i most u Vinči za transport opasnih materija. „Cilj preduzeća ‘Beograd na vodi’ je i ‘Rakovica na vodi’ i sve bi trebalo da bude urađeno u skladu sa planskim dokumentima grada koji su na snazi“, rekao je Ruper.

Privremeno veće 18. aprila donosi Odluku o prestanku važenja Studije visokih objekata. Ta odluka će biti izglasana u Skupštini grada 18. septembra, na istoj sednici kada je izmenjen i Generalni plan Beograd 2021.

Ruper je za „Večernje novosti“ 6. marta otkrio da su u toku pripreme za renoviranje fasade zgrade „Beogradske zadruge“ prema projektima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Rekonstrukcija je počela 10. marta. Vesić je rekao da je za rekonstrukciju dobijeno dva miliona evra od investitora. U rekonstrukciji je učestvovalo 12 domaćih preduzeća: „Minel Schreder“, „LCD“, „Eurolux“, „AS Commerce – Stan“, „Exing“, „Gras Garden“, „Millennium Team“, „Koto“, „Vladex“, „Šiping“, „Viacom VS“ i „AGS“.

SLAVIMO BEOGRAD: „Politika“ 17. juna 2014. piše da raspisivanje međunarodnog konkursa za uređenje Savskog amfiteatra neće biti obaveza ukoliko Vlada Srbije ovoj lokaciji dodeli status „od značaja za Republiku“. „Nacrt izmena Generalnog plana Beograda koje to predviđaju završen je i izložen na javni uvid do 9. jula. Ovakvim potezom gradskih vlasti sada je i zvanično potvrđeno ono zbog čega mnogobrojni arhitekti mesecima negoduju, a to je ukidanje međunarodnog urbanističkog konkursa za tako važnu teritoriju.“

Master plan projekta „Beograd na vodi“ prvi put je srpskoj javnosti predstavljen 27. juna u renoviranoj zgradi „Beogradske zadruge“. Predstavljanju su prisustvovali premijer Srbije Aleksandar Vučić, gradonačelnik Beograda Siniša Mali i vlasnik kompanije „Eagle Hills“, Mohamed el Abar. U okviru najave predstavljanja projekta organizovana je velika marketinška kampanja. Ispred Železničke stanice postavljen je ogroman pano (dužine 30 i visine 12 metara) sa natpisom „Slavimo Beograd“. Iste slike su osvanule po bilbordima širom Srbije.

Na predstavljanju projekta Vučić je rekao da će izgradnja prve faze projekta koju čine četiri velika objekta krenuti najkasnije 1. marta 2015, kao i da će pre kraja 2016. Beograđani „moći da se dive kuli i prostoru oko nje“. Rekao je i da je formirano preduzeće „Beograd na vodi“ i da predstoji „osnivanje zajedničkog preduzeća Srbije sa arapskim prijateljima“.

Mali je dodao da je projektom predviđeno uređenje oko 100 hektara zemljišta vrednosti oko 3,1 milijardu dolara, kao i izgradnja između 1,8 i dva miliona kvadrata stambenog, poslovnog, komercijalnog i prostora za kulturno-umetničku namenu.

El Abar je rekao da je investicija vredna oko četiri milijarde evra. U intervjuu „Politici“, a na konstataciju novinara da je početak radova, ranije najavljivan za jesen 2014, pomeren za proleće 2015, rekao da „za to nije znao“. O procentu podele profita, El Abar je rekao: „Spominjalo se da će to biti 65 prema 35 odsto u vašu korist. Pregovori nisu još stigli do procenata. Odredićemo ih po međunarodnoj praksi, to su lake formule.“

Inače, master plan projekta je 12. marta predstavljen na sajmu MIPIM u Kanu gde je, kako su domaći zvaničnici kasnije prepričavali – bio zvezda.

NETRANSPARENTNOST: Na vanrednoj konferenciji za novinare, 11. avgusta 2014, u odgovoru na zahtev Demokratske stranke da ugovori postanu transparentni, Mali je izjavio da „ne postoje nikakvi tajni ugovori u vezi sa projektom“ i da postoje samo ugovor o donaciji od investitora iz UAE „na 2,7 miliona evra“, čime je plaćena rekonstrukcija „Beogradske zadruge“ i da grad i Republika u to nisu investirali nijedan dinar.

Zbog netransparentnosti podataka, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je 30. septembra zatražio od Gradske uprave da u roku od pet dana dostavi dokument iz kog se može saznati broj i ishod rešenih predmeta koji se odnose na lokacije koje obuhvata područje projekta. Siniša Mali je tim povodom rekao da će sva dokumentacija biti dostavljena u predviđenom roku i da je jedini problem u komunikaciji, jer se „neke izjave daju pre nego što su rešenja ili zahtevi poslati“.

Krajem novembra 2014. glavni urbanista Beograda Milutin Folić oduzeo je diktafon i audio-snimke sa sednice Komisije za sprovođenje postupka javnog uvida koja je imala za zadatak da izradi odgovore na primedbe upućene na Nacrt Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područja priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ (PPPPN).

Ambasador UAE u Beogradu Džuma Rašid al Daheri izjavio je 1. decembra Tanjugu da se realizacija projekta odvija po planu i da će za dve godine Srbija „imati nešto neverovatno“. Rekao je i da je, s obzirom na kompleksnost projekta, moguće da će biti investitora i van UAE.

Januara ove godine, Mali je rekao da se početak radova očekuje za maj ili jun 2015.