Trebalo bi jasno da se utvrdi, šta su ciljevi za godinu dana, pet godina i deset godina u poljoprivredi. Poljoprivreda već dugi niz godina beleži suficit, i za vreme Miloševića i posle njega, do danas. Prošle godine suficit koji je poljoprivreda ostvarila bio je milijardu i po dolara. Ipak, Ministarstvo poljoprivrede u poslednjih deset vlada služi za potkusurivanje
Prvi cilj svake korporacije je da pravi novac, a glavno pravilo svake vlade jeste da odlomi veliko parče tog novca i podeli ga ostalima, rekao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu Leri Elison, osnivač i direktor softverskog giganta „Orakl“. Drugi Amerikanac Pi Džej O’Rurk, pisac, satiričar i novinar, reče pak da je dati novac i moć vladi isto što i pubertetlijama dati viski i ključeve od auta. Zato je, valjda, jednu od poslednjih svojih knjiga naslovio Ne glasaj – To samo ohrabruje kopilad.
Ipak, u Srbiji će se glasati i nova vlada će se već nekako – sračunati. Šta je to što bi trebalo da bude najpreči posao za Nemanjinu, bez obzira na to ko će tamo sedeti? „Vreme“ nije htelo da traži odgovor na ovo pitanje među političarima, analitičarima i svima onima za koje bismo mogli posumnjati da promovišu neku od ponuđenih političkih opcija. Opredelili smo se, ovog puta, da pitamo one ljude koji poseduju ozbiljan intelektualni i profesionalni kredibilitet i nisu lično zainteresovani za bilo kakvu korist od predizbornog javnog nastupa.
Da bih mogao da govorim šta nova vlada treba da učini, prvo moram da kažem šta nova vlada nije učinila. Nedosledna agrarna politika je obeležila svaku vladu dosad, svaka nova vlada je imala neke svoje ciljeve u poljoprivredi, a sa svakim novim ministrom (čak i za vreme iste vlade) menjali su se i prioriteti.
U novoj vladi bi, za početak, ministar poljoprivrede morao da bude profesionalac a, ne političar. Čak bismo ga mogli dovesti iz inostranstva, kao selektora fudbalske reprezentacije. Da ne bude ni zvezdaš ni partizanovac, da ne navija za „Vojvodinu“. Nego pravi, pravcati – profesionalac. Ne mora da bude doktor nauka, ne mora da bude paor, važno je da mu je poljoprivreda profesija i da zna da okupi tim stručnjaka koji će da rade.
Dalje, trebalo bi jasno da se utvrdi, šta su ciljevi za godinu dana, pet godina i deset godina u poljoprivredi. Činjenica je da je Srbija poljoprivredna zemlja. Bar jedna trećina stanovništva živi od poljoprivrede. Poljoprivreda već dugi niz godina beleži suficit, i za vreme Miloševića i posle njega, do danas. Prošle godine suficit koji je poljoprivreda ostvarila bio je milijardu i po dolara. Ipak, Ministarstvo poljoprivrede u poslednjih deset vlada služi za potkusurivanje. Najvažnija su ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, vojske… a sve ostalo je dam-daš, ja tebi – ti meni. I s Ministarstvom poljoprivrede je tako.
Agrarni budžet je, recimo, 230 miliona evra, neko kaže mnogo je, neko kaže malo je, a ja pitam kolike su bile subvencije prošle godine za nova radna mesta koje su davane stranim firmama? Koliko se ljudi zaposlilo?
Dalje, smatram da ne treba da budemo veliki izvoznici kukuruza i pšenice i da se time još i hvalimo. Prvi je dakle cilj da ne izvozimo svoje zlato – kukuruz. Treba da budemo veliki izvoznici mesa i mesnih prerađevina. Mi smo jedan od najvećih izvoznika kukuruza, a jedna Španija uvozi 95 odsto kukuruza. S druge strane, Španija je jedan od pet proizvođača svinjskog mesa u EU. A mi radimo obrnuto, što je greška – izvozimo rudu, a uvozimo proizvod. Naši supermarketi su prepuni proizvoda, mesnih prerađevina iz Austrije, Slovenije, Mađarske, Hrvatske… Da li je to cilj? To pritom ne znači da bi poljoprivredniku koji je proizveo kukuruz trebalo da se ubije cena, trebalo bi da ga uzmu fabrike stočne hrane, prerade ga, stočari ga upotrebe kao stočnu hranu, a onda se meso preradi u mesnoj industriji, a meso i mesne prerađevine izvoze. I to nije ništa novo, mi smo osamdesetih godina izvozili mesne prerađevine na američko tržište.
Dalje, kad se kaže stočarstvo, ovde se misli isključivo na govedarstvo. Ako je tako, to treba i da se kaže. Nek se kaže nemojte da gajite svinje, nemojte da gajite ovce, nemojte da gajite živinu. Ili je stočarstvo – i govedarstvo i svinjarstvo i ovčarstvo i živinarstvo? Kad smo kod živinarstva, ne znam da li postoji neka prerađivačka firma u Srbiji koja nije u rukama stranaca.
Nama se priča o pretpristupnim fondovima, o parama koje treba da dobijemo, stalno neka socijala, neka davanja, godine nam prolaze u uljuljkivanju da će neko nešto da nam da. Ne. Mi treba da proizvedemo i tom nekom ko ima novac da prodamo. Mi proizvodimo kvalitetno meso, kvalitetne maline, kupine, jagode, ako hoćeš, izvoli, kupi. Naš proizvod treba da bude ekskluziva i mi za to uslove imamo. Ne da se takmičimo da proizvedemo hiljade tona pršute, nego da ta pršuta bude ekskluziva, delikates. Da ne prodajemo vino po evro i po, nego da proizvodimo ekskluzivno vino. Ni Slovenci ne mogu da se takmiče u proizvodnji sa Evropom kvantitativno. Ali onda se proizvodi brend. Ajvar, pekmez od šljiva, sok od cvekle.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
