Kuća Velikog premijera

Naprednjaci na punoletne ljude koji žive u Srbiji gledaju isključivo kao na gledaoce prikovane uz TV – Njega da vide i birače koji čekaju u nedeljnim redovima – za Njega da glasaju. Skoro da čovek zažali za vremenima kad smo bili narod, a neki smo se i bunili što nas tako zovu! A tek ono posle građani, pa javnost! Pa su nas i rodno-ravnopravno osvestili: građani i građanke! Onda smo se preko noći pretvorili u birače. I mada smo i sami to naslutili, nije baš najprijatnije kad vam to i zvanično saopšte. A to je prošle nedelje vrlo spontano učinila potpredsednica naprednjaka Marija Obradović, koja je dva puta za samo par minuta izgovorila „birači“ potpuno van konteksta misleći na građane i građanke, ili narod ili šta god tome slično što bi bilo u najmanju ruku primerenije od „birača“. Opravdavajući na TV N1 najkraći mogući rok koji je opozicija dobila od vladajućih da se spremi za skupštinsku raspravu o budžetu i pripremi amandmane, kazala je: „Ispada da je dobro što su imali (poslanici opozicije, prim. Z.D.) malo vremena pa su mogli da se bave samo suštinom i onim što suštinski treba popraviti, a ne da zamajavaju i ministre i ostatak poslanika, a bogami i gledaoce koji prate tu celu priču, odnosno birače.“ I ovo: „Moje je zaduženje bilo da detaljnije ispratim budžet za vojsku i policiju jer kao predsednica Odbora koji kontroliše rad vojske i policije trebalo bi da znam malo više detalja, odnosno da javnost i birače upoznam sa tim“ (kurziv, Z.D.).

KUĆA VELIKOG PREMIJERA: Na stranu što s izjednačavanjem javnosti sa „gledaocima“ i „biračima“ koincidira i onaj nedavni ispad premijera Vučića da Srbija nikada neće biti civilno društvo, kao i novo premijerovo poigravanje najavljivanjem još jednih prevremenih parlamentarnih izbora u paketu s predsedničkim. I dalje se teško razumeva zašto kao birači, a ne kao građani i građanke treba da slušamo skupštinsku raspravu o budžetu? Sem ukoliko i nismo samo to – one ovce iz karikature Dušana Petričića koje sateruje na još jedne opšte izbore pastir Aleksandar Vučić: „Ajde, ajde, šta ste se ulenjili, od aprila niste birali“ (NIN, 8. decembar).

Razume se, biračka pozicija – koju nam je i zvanično dodelila potpredsednica SNS-a – bila bi smešna da nije vrlo neprijatnog ukusa. U ovom trenutku, tri meseca pred izvesne predsedničke i neizvesne vanredne parlamentarne izbore, čiju mogućnost Aleksandar Vučić ne isključuje nego je dobrano gura u grlo opoziciji ne bi li je konačno udavio s njom, pojma nemamo ko će biti kandidati. Sve što znamo je da će se i na ovim kao i na izborima pre osam meseci glasati za i protiv Aleksandra Vučića, svejedno da li će biti održani samo predsednički ili će se ići i na parlamentarne i beogradske izbore. I takvu je atmosferu razume se kreirao niko drugi do Aleksandar Vučić jer jedino šta on ume u životu jeste da organizuje nove izbore i pobeđuje na njima (malo li je?), a u međuvremenu, koje je sve kraće od izbora do izbora, sa sve više besa, nekontrolisanih uvreda i mora se reći uličarskih komentara na račun svojih političkih oponenata, ovaj je čovek političku scenu (pre svega Skupštinu i konferencije za novinare) pretvorio u najgledaniji rijaliti šou u Srbiji pored kojeg nijedna Farma, Parovi i ostali nemaju šanse. To je tipično američki trend političke borbe, tzv. cirkus politika sa svojim vrhuncem u nedavnim izborima na kojima je pobedio Donald Tramp. Iz te američke i perspektive avangardnog radikalskog skupštinskog aktivizma devedesetih i dvehiljaditih današnja opozicija u Srbiji sem možda dva izuzetka – Dosta je bilo i Dveri – potpuno je démodé. Dveri i DJB kao nove opozicione stranke odmah su razumele jedini mogući način političke borbe u rijaliti društvenom uređenju i nisu gadljive na performanse zato što znaju da u blokadi medija još jedino mogu da se nadaju da će biti viđeni u Skupštini, u kojoj ta ista vladajuća koalicija s premijerom na čelu blokira svaku vrstu dijaloga, kritičkog razmenjivanja mišljenja o bilo čemu, o budžetu, zakonu o stanovanju ili transportu opasne robe. U najboljoj radikalskoj tradiciji naprednjaci su, usavršeni činjenicom da su na vlasti, napravili od Skupštine – Kuću Velikog premijera u kojoj On odlučuje o tome koga će izbaciti a ko će preživeti od skupštinskih ukućana. Razume se, kao i u kući Velikog brata i u kući Velikog premijera, ta se odluka donosi na osnovu glasova gledalaca – birača, upravo onih o kojima govori potpredsednica SNS-a Marija Obradović u citatima na početku ovog teksta. Samo je još trebalo da izgovori: „Linije za glasanje su otvorene!“, poput voditeljki čuvenog TV rijalitija.

POTENCIJALNI KANDIDATI ZA RIJALITI: Nema ni trunke sumnje da je premijerova partijsko-medijska mašinerija omogućila potpuno nakaradnu atmosferu u kojoj svaki potencijalni kandidat za predsednika Srbije koji nije ni Vučić ni Vučićev treba ozbiljno da razmisli da li mu se isplati da ga vezuju konjima za repove pa čereče po tabloidima samo dva ili sva tri meseca. Ili da „u frku ne ulazi kad je slabiji“, jer svi unapred znaju da pobednik bilo kojih izbora u Srbiji može biti samo jedan – Aleksandar Vučić, jer tako kažu rejtinzi. A da li je baš tako?

Neizjašnjavanje potencijalnih kandidata (pre svega ombudsmana Saše Jankovića i Vuka Jeremića) donekle je razumljivo, mnogi misle i opravdano. Prošli su prvu turu čerečenja, u „Informeru“, na Pinku i iz usta samog premijera Vučića – ali uvek može i gore i jače. U stvari, Saša Janković je, podsetimo, preživeo više tura medijskog iživljavanja i doslovne harange kada mu je prišiveno ubistvo prijatelja 1993. godine. Pre neki dan je dobro prošao jer se premijer sa desetog sprata građevine „Beograda na vodi“ samo očešao o njega komentarišući ombudsmanovu ocenu da je saslušanje Vuka Jeremića o pogibiji dvojice gardista u Topčideru 2004. politizacija: „Kad sam ja govorio pre godinu i po dana da je reč o političaru i politikantu, mnogi sa Zapada su mi govorili da nije tako. E sad i oni kažu da sam bio upravu.“

Vučić ne voli ni ideju da bi još neko u Srbiji mogao imati podršku Zapada sem njega, poučen iskustvom da se u Srbiji promene događaju spolja a ne iznutra, i – razumljivo, kod birača, budući da je u predizbornoj kampanji, iz koje ne izlazi od 2012, osujećuje i najmanju pomisao da bi Saša Janković mogao biti taj – s podrškom. Zato se setio „vrhovnog autoriteta“ Zapada kojem je on govorio „još pre godinu i po“ ko je Janković, pa se Zapad evo sad baš – prizvao pameti u vezi s ombudsmanom.

Oduzimanje prvenstva u spoljašnjoj podršci Vučić, vidi se, doživljava kao najžešći udarac i u slučaju Vuka Jeremića, kod koga ga očigledno žulja činjenica da je dosta dugo bio u fokusu medija u Srbiji zbog svoje kandidature za generalnog sekretara UN, kada je izgubio od Portugalca Antonija Gutereša. Zato mu je verni „Informer“ priskočio u pomoć diskvalifikujući Jeremića kao „NATO kandidata“, a on je, besno ispaljujući bujicu osuda i diskvalifikacija na račun bivšeg ministra spoljnih poslova u vladi Mirka Cvetkovića, rekao kako je Jeremić „sebe zamišljao“ da bude „predsednik sveta“: „Iako smo znali da od toga nema ništa jer ga niko od velikih sila nije hteo zbog prevrtljive politike.“ Možda, ko će ga znati, ali kad to kaže kralj prevrtljive politike u Srbiji, to je vrhunac besmisla.

Nego, o Jankoviću i Jeremiću kao mogućim kandidatima na predsedničkim izborima ne govori se danas i juče, njih dvojica su već izvesno vreme u nekakvim javnim promišljanjima ne samo zbog izmerene popularnosti, a i ugleda koji uživaju u različitim delovima različitih demokratskih javnosti, nego i kao ljudi na koje Aleksandar Vučić u najmanju ruku – vrlo nervozno reaguje. Posle apela 100 javnih ličnosti, krajem novembra, da se Saša Janković kandiduje za predsednika, ombudsman je na sajtu Zaštitnika napisao: „Ne nalazim dovoljne reči zahvalnosti za takvu vrstu podrške mom dosadašnjem radu, za osećanje koje pristojan čovek ima kada postane svestan imena koja su apel potpisala i za vrstu obaveze koju to predstavlja do kraja života. Nastaviću da radim svoj posao onako kako sam to, sa saradnicima, svih ovih godina i činio, dok ne bude vreme za nove odluke.“

Kurtoazno i korektno, ali kad će biti to vreme za nove odluke kad ima još tri meseca do izbora? Ili to ne zavisi od njega nego od opozicije, demokratski i proevropski orijentisane, razume se, koja sada vaga rezultate istraživanja javnog mnjenja po kojima Vuk Jeremić bolje stoji od Saše Jankovića? A dok opozicija misli Vuk ili Saša, ili neko treći, Jeremić posle „toplog zeca“ koji je prošao povodom poziva na saslušanje zbog smrti dvojice gardista u Topčideru 2004. godine, kaže da intenzivno razmišlja o kandidaturi za predsednika Srbije, da razgovara s umnim ljudima o tome, da podršku za to nije tražio od Aleksandra Vučića, ni posredno ni neposredno, i da će, ukoliko odluči da se kandiduje to biti najvažnija odluka u njegovom životu (12. decembar, TV N1) .

GUSKE U MAGLI: Očigledno, Janković ili Jeremić, koji bi možda dobrom kampanjom imali nekakve šanse u drugom krugu predsedničkih izbora (ukoliko kandidat za predsednika ne bude sam Vučić), ne mogu sada da objave svoje kandidature jer, uistinu, nikakav dogovor ne postoji. Mada se tvrdi da svi razgovaraju sa svima. Zasad veće šanse i znatno bolji rejting ima Jeremić od Jankovića, ali treba sačekati, jer je tabloidni linč Vuka Jeremića tek počeo a i opozicija je podeljena oko dvojice kandidata baš kao i javnost okupljena oko proevropski orijentisane opozicije. Jedni su za Jeremića, drugi za Jankovića, treći nisu ni za koga jer bi želeli i sami da se kandiduju. Ukratko, opozicija je tamo gde je bila pred izbore 2016. Ne postoji nikakav dogovor o zajedničkoj saradnji na predsedničkim, ali ni na republičkim i beogradskim izborima ako ih i kada bude. I, čini se, sve su dalje od dogovora o zajedničkom kandidatu, bar kad je reč o predsedničkim izborima koji će biti održani na proleće iduće godine.

LDP, na primer, ne želi da podrži Vuka Jeremića za predsedničkog kandidata. „Ukoliko nema dogovora o zajedničkom kandidatu građanskih snaga u zemlji, a ja ga iz sveg srca želim… Ukoliko neko misli da pojava Vuka Jeremića torpeduje Sašu Jankovića, kandidovaću se, kakve god šanse mi drugi davali“, rekao je Čedomir Jovanović. Tadićev SDS žali što se u ovom trenutku pojavljuju glasovi poput Jovanovićevog: „U ovom trenutku, kada pokušavamo da napravimo dogovor svih koje vidimo na toj strani, mislim da ovo nije trenutak za tu vrstu isključivosti“, kaže Marko Đurišić iz SDS-a. Pritom, u SDS-u kažu da im je drago što „Vuk Jeremić intenzivno razmišlja“.

U DS-u nisu bili tako konkretni. Insistiraju na politici, mada ne preciziraju kakvoj, a ne na imenima. Šutanovac je rekao da je Saša Janković kvalitetan kandidat, ali da je važna politika, a ne ličnost, i da će se u okviru stranke o tome tek razgovarati, dok u članstvu DS-a ne kriju da bi voleli da vide Šutanovca kao svog kandidata.

Saša Radulović (DJB) ubeđen je da Vučiću ne treba davati municiju jer on ne zna šta će opozicija uraditi. Ipak, novinarima u Skupštini je rekao da je potrebno napraviti „paket“ za predsedničke, ali i za parlamentarne i gradske izbore koji će verovatno biti održani na proleće sledeće godine: „Ako ne uspemo da napravimo paket koji će se odupreti Vučiću i načinu na koji vlada Srbijom, imaćemo četiri godine mraka. Moramo da sprečimo četiri godine mraka“, rekao je Radulović, ponavljajući da se razgovara sa svim „kredibilnim kandidatima“ i da su potrebni kandidati koji će se okupiti oko tog zajedničkog plana. Nekoliko dana ranije, Dušan Pavlović, narodni poslanik DJB-a, progovorio je nešto više o planu. To je predlog sličan onom pred izbore 2016: „Sve opozicione stranke od levice do desnice koje će imati svog jednog kandidata na predsedničkim a drugog na beogradskim izborima, trebalo bi da se okupe oko zajedničkog cilja, rušenja Vučićeve vlasti. Široka koalicija na parlamentarnim izborima bila bi slična onoj iz 2000. godine kada je srušen Milošević.

Ovakva koalicija bi posle prevremenih izbora napravila vladu čiji bi rad bio oročen na godinu dana, tokom kojih bi njen posao bio uvođenje reda u državna preduzeća, transparentnost, vraćanje penzija ali i priprema sledećih izbora koji bi bili održani u fer atmosferi“, objasnio je Pavlović. Deo plana je i da se sve razlike između levice i desnice zasad „zamrznu“, tj. sve one teme oko kojih među njima nema saglasnosti: evrointegracije, NATO, Rusija, gej parada, porodična politika. Ukratko, da opozicione stranke dok ne sruše Vučića, prestanu da se bave politikom. Lider Nove stranke Zoran Živković nije imao problem s imenima. Rekao je da bi Saša Janković trebalo da bude kandidat opozicije za predsednika, a da se DS i DJB dogovore oko kandidata za premijera i gradonačelnika Beograda.

U BLATO? U BLATO: Istraživanja javnog mnjenja Ipsos Stratedžik marketinga i Faktora plus su, razumljivo, razmatrala dva scenarija. U prvom je kandidat vladajuće koalicije na predsedničkim izborima Aleksandar Vučić, a u drugom scenariju – Tomislav Nikolić. Vučić bi u oba istraživanja pobedio u prvom krugu izbora s natpolovičnom većinom (52–53 odsto). Tomislav Nikolić bi po ovim istraživanjima osvojio 32 odsto (Faktor plus) odnosno 36 odsto (ISM).

Po Faktoru plus, u slučaju drugog scenarija (kandidat vladajuće koalicije T. Nikolić), drugoplasirani bi bio Vuk Jeremić sa 19 odsto glasova, a trećeplasirani Vojislav Šešelj sa 17 odsto. Saša Janković bi imao 7 odsto glasova. Zanimljivo je čuti još neke rejtinge potencijalnih kandidata: Dragan Šutanovac bi imao osam odsto glasova, Boško Obradović sedam odsto kao i Janković… Stratedžik marketing je bio nešto izdašniji prema kandidatima opozicije bar kad je reč o Jankoviću i Jeremiću. Pa je tako u slučaju da Nikolić bude Vučićev kandidat, rejting Vuka Jeremića na 20 odsto, a Saše Jankovića 9 odsto. Primetno je da je rejting Dragana Šutanovca duplo manji nego u istraživanju Faktora plus – samo 4 odsto. Ali je zato Nenad Čanak na 8 odsto a Boško Obradović – na 6 odsto. U istraživanju Nove srpske političke misli, koje je objavljeno nekoliko nedelja pre ova dva istraživanja, rezultati su znatno drugačiji. U slučaju da se sam Vučić kandiduje, Vuk Jeremić bi bio drugoplasirani (Vučić – 43,9; Jeremić 18 odsto), dok u slučaju da Vučićev kandidat bude Tomislav Nikolić, a domaći geostratezi tvrde da to nije nemoguće posle posete Sergeja Lavrova Beogradu, Vuk Jeremić bi bio prvoplasirani sa 25,6 odsto glasova, a Nikolić 19,7. Saša Janković u istraživanju NSPM-a lošije prolazi nego u istraživanjima Faktora plus i ISM-a – ima rejting 4,8 odnosno 4,9 odsto.

U ovom trenutku opozicija ne deluje da je odmakla dalje od pregovora u kojima je bila pred izbore 2016. Mada se činilo da će 25. aprila ujutru imati dogovor o svemu, ne samo u prebrojavanju glasova gde su pokazali jedino i kratkotrajno jedinstvo, nego i o predsedničkom kandidatu i o čuvenom „paketu“ za obračun s Aleksandrom Vučićem. U ovom trenutku oni izgledaju kao ljudi koji ne razumeju da se ovde glasa za one koji su na televiziji i da građani ne čuju zašto je „još rano“ tri meseca pred izbore izaći s imenom ili imenima kandidata. Ili si pretendent ili nisi pretendent. U blato? U blato. Ovo je rijaliti Srbija.