Problemi vezani za veliki broj kockarnica i kladionica, te manjak drugih društvenih aktivnosti za mlade, nešto su sa čim se suočavaju mnoga mesta i gradovi u Srbiji. Aleksinac je jedan od njih. Zašto su mladi ljudi podložniji da upadnu u taj začarani krug? Da li je rešenje samo izmestiti kladionicu malo dalje od škole?
“Zaposlio sam se sa 18 godina, odmah nakon srednje škole. Bio je to prvi malo veći novac koji je bio samo moj. Čekao sam platu kako bih mogao da odem u kockarnicu. Aparati, tiketi, nije bilo bitno, znao sam da trošim i više od pet hiljada dinara za jedno veče”, priča mladi Aleksinčanin, koji je želeo da ostane anoniman, o svom problemu sa kockom.
Aleksinac je grad koji se ističe po velikom broju kockarnica u odnosu na svoju površinu i broj stanovnika. Tako se doskora u pešačkoj zoni glavne ulice, koja se pruža na oko 400 metara, nalazilo čak sedam različitih objekata koji pružaju usluge kockanja i igara na sreću.
Kao i na drugim mestima, i ovde šljašte reklame, svetle neonski znakovi, iskrsavaju veliki bilbordi i dinamični LED displeji. A te su reklame i bilbordi postavljeni na najprometnijim lokacijama u gradu, naročito u pomenutoj pešačkoj zoni, da budu vidljivi svima koji polako prolaze.
Pored vizuelnih efekata, kockarnice često koriste atraktivne promotivne ponude, kao što su besplatne igre, bonusi za nove igrače i specijalni događaji. Karakteristične su i promocije koje uključuju jeftino ili čak besplatno piće za igrače.
HORIZONT NORMALNOG I POŽELJNOG
Doktorantkinja psihologije Anja Špegar kaže da su mladi povodljivi kada je u pitanju kocka: “Mladi ljudi, još uvek u procesu isprobavanja različitih modela ponašanja u službi ‘pronalaženja’ sebe (definisanja identiteta), pojačano su osetljivi na uticaj porodice i vršnjaka, kao i šire društvene sredine, što se očitava i u povodljivosti u odnosu na marketinške kampanje koje neretko iskrivljuju i pozitivno prikazuju prirodu i ishode kockanja”.
Izražena posećenost kockarnica, kao i povećanje popularnosti igara na sreću posledice su svakako i nedostatka adekvatnog društvenog sadržaja u Aleksincu. To znači da mladi nemaju dovoljno prilika da se uključe u aktivnosti koje bi mogle pozitivno uticati na njihov razvoj i socijalizaciju. Stoga često traže alternativne načine zabave, koji mogu uključivati rizične aktivnosti poput kockanja.
“Jedan od socijalnih činilaca koji najpouzdanije predviđaju problematično/ patološko kockanje je broj prijatelja i članova porodice koji se redovno kockaju, kao i zastupljenost pozitivnih stavova prema kockanju u neposrednoj društvenoj sredini”, objašnjava Anja Špegar.
A kockarnice su svuda prisutne, kockanje je normalizovano kao društveno prihvatljiva aktivnost. Mladi ljudi, posmatrajući starije kako redovno posećuju ovakva mesta te govore o kockanju kao nečem zabavnom i normalnom, razvijaju pozitivne stavove prema kockanju. Takva percepcija može biti posebno štetna jer umanjuje svest o rizicima i negativnim posledicama.
Problem predstavlja i medijska reprezentacija i marketing kockarnica. Reklame su sveprisutne u medijima, a sponzorstva najrazličitijih lokalnih događaja dodatno im povećava vidljivost.
CENTRI DRUŠTVENOG ŽIVOTA
Svi mladi sa kojima smo razgovarali, starosti od 18 do 30 godina, tvrde kako Aleksinac nema gotovo nikakvih uslova za organizovan društveni život i da je sve usmereno ka posećivanju kockarnica. Ovo se, u nekoj meri, može tumačiti i kao refleksija globalnog trenda. Jer kockarnice ne samo da pružaju “laku” zabavu i priliku za potencijalnu dobit, već su postale i značajan deo društvenog tkiva zajednice. One preuzimaju ulogu neformalnih društvenih centara, gde se okupljaju ljudi različitih starosnih grupa i društvenih slojeva.
“Nije iznenađujuće što se kockanje u adolescenciji često pokazuje kao motivisano društvenim ili takmičarskim razlozima, a ređe mogućnošću ostvarivanja finansijske dobiti”, zaključuje Anja Špegar.
A KOCKARNICA – DVE ULICE DALJE
Iako su dve kladionice tokom leta izmeštene iz centra Aleksinca zbog nepropisne blizine Osnovnoj muzičkoj školi, ostaje pitanje da li ovakav potez može predstavljati bilo kakvu dugoročnu promenu. Uprkos činjenici da odluka o udaljavanju ima podršku javnosti, činjenica je da kladionice i dalje nastavljaju da utiču na mlade, samo sa izmenjene lokacije koja je – dve ulice dalje.
Preseljenje je rešavanje problema na mikroplanu, dok se šira dostupnost i privlačnost ne smanjuju, naročito u zajednicama gde je igranje na sreću gotovo dostiglo nivo svakodnevice.
Iako je sa pravnog aspekta maloletnicima zabranjeno direktno učestvovanje u igrama na sreću, u praksi su sve češći slučajevi posrednog učestvovanja, bilo preko punoletne osobe koja im uplati tiket ili zbog nedostatka adekvatnog nadzora i prevencije.
Pravnica Nataša Veljković objašnjava da ograničavanje udaljenosti kockarnica od škola ima za cilj da smanji izloženost mladih kockarskim sadržajima i njihov potencijalni uticaj. Međutim, nastavlja ona, “delotvornost ovih mera zavisi od stroge primene propisa i kontrole, jer samo fizička udaljenost ne garantuje u potpunosti zaštitu, posebno uz dostupnost onlajn kockanja”. Ona dodaje da su ključne preventivne aktivnosti, kao što su edukacija i podrška mladima.
NOVI NACRT ZAKONA O OGLAŠAVANJU
Ipak, ima i nekih dobrih vesti. Novi nacrt Zakona o oglašavanju u Srbiji uvodi ograničenja u promociji igara na sreću. Prema predloženim izmenama, poznate ličnosti, uključujući glumce, pevače, sportiste i influensere, više neće smeti da reklamiraju kockarnice i kladionice. Cilj ove mere je zaštita dece i maloletnika od negativnih uticaja, s obzirom na to da istraživanja pokazuju kako mlade generacije više privlače igre na sreći kada ih promovišu javne ličnosti. Ipak, iz Zakona su izuzeti aktivni sportisti čije klubove sponzorišu priređivači igara na sreću.
Pored ovoga, Zakon dodatno reguliše vreme i mesta oglašavanja. Reklame su dozvoljene samo u periodu od 23 sata do 6 sati, tokom sportskih prenosa, te na internet stranicama priređivača i sportskih klubova koje sponzorišu. Ograničenja uključuju zabranu reklama na televizijama, bilbordima, školama i drugim javnim prostorima.
foto: pexels / myatezhny…
KOLIKO GOD DA DOBIJAŠ, GUBIŠ VIŠE
“Osobine koje mlade ljude čine još ranjivijim na probleme u vezi sa kockanjem dobrim delom su razvojnog kvaliteta. Adolescentni period prirodno je ispraćen kognitivnom nezrelošću. U ovom kontekstu, od posebnog je značaja nerazvijenost egzekutivnih funkcija, mentalnih veština koje nam omogućavaju da planiramo vlastito ponašanje. Osim toga, mladi ljudi često iskazuju slabo razumevanje statističke verovatnoće, kako usled intelektualne nezrelosti, tako i zbog nedovoljne informisanosti i iskustva”, objašnjava Anja Špegar ovaj problem.
Kockanje u Srbiji i konkretno u Aleksincu izaziva značajne finansijske gubitke za pojedince i zajednicu. U 2023. godini, ukupni gubici od kockanja u Srbiji su iznosili više od milijardu dinara. Suvišno je reći da ovi gubici negativno utiču na ekonomsku stabilnost čitavih porodica često dovodeći do zaduživanja, finansijske nesigurnosti i siromaštva iz kog se teško izlazi.
“Koliko god da sam dobijao, gubio sam mnogo više. Kada je sve to krenulo, nisam mogao da se zaustavim. Nisam mogao, u jednom trenutku, da zamislim dan a da se ne kockam. Drago mi je što sam na kraju uspeo da prekinem i shvatio koliki sam problem imao”, zaključuje naš sagovornik.
Gde se nalazi pomoć
Pomoć zavisnicima od kockanja u Srbiji može se dobiti kroz različite programe i organizacije koje nude podršku i savetovanje. Jedna od ključnih ustanova je Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Beogradu, koja pruža tretmane i terapiju za zavisnike od kockanja. Takođe, dostupne su linije za pomoć i savetovališta koja nude psihološku podršku i informacije o načinima prevazilaženja zavisnosti.
Anonimni kockari (GA) predstavljaju još jednu važnu mrežu podrške, s grupama za podršku širom Srbije. Ove grupe omogućavaju zavisnicima da dele svoja iskustva, dobiju savete i podršku od drugih koji prolaze kroz slične izazove. U ovim grupama, članovi se podstiču na izgradnju zdravih navika i odnosa, što je ključno za dugoročni oporavak.
Takođe, telefoni na koje se građani mogu javiti i zatražiti pomoć su: Udruženje građana za borbu protiv kockanja (telefon: +381 21 422 601) i SOS linija za patološke kockare (telefon: 0800 300 307).
Ovaj tekst je proizveo novinar omladinske zajednice, uz podršku YoCoJoin partnerstva, YoCoJoin je dobio sredstva EU od Kreativne Evrope.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nakon što se završio 15. mart, taj „dan D” posle kojeg su mnogi očekivali da će iznedriti neku posebnu ideju, pitanje za milion dolara i jedan dinar preko je - šta sad?
Iako „verzionisanje” nije potpuno razvijen koncept u društveno-humanističkim kontekstima, očigledno je nečija ideja bila da ubacivanjem dodatka 2.0 “modernizuje” narativ, koji eksternoj publici intuitivno sugeriše da se radi o nekoj ažuriranijoj i apdejtovanijoj praksi, tj. grupi, a ne o ćacima
U saopštenju SSP-a navodi se da vlast Aleksandra Vučića planira politički obračun sa opozicijom, koristeći optužbe za terorizam i rušenje ustavnog poretka
Nema nikakve sumnje da će skup biti izuzetno veliki, govori se o stotinama hiljada ljudi. Nije to nerealna prognoza, bez obzira na kampanju zastrašivanja koju režim vodi poslednjih dana i bez obzira na eventualnu blokadu puteva ka Beogradu koju, kako se tvrdi u delu javnosti, režim planira za subotu. Crta je saopštila da je tokom protekle nedelje u Srbiji održano najmanje 410 mitinga. Skoro da nema mesta, pa čak ni sela u kojem građani javno ne pokazuju, bar na neki način, snažan revolt. Ogromna energija će se sliti u glavni grad na protest koji je unapred proglašen za ključni event, posle kojeg ništa više neće biti isto. Sa ovim da posle 15. marta neće biti isto začudo se slažu i demonstranti-građani i Vučić
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
