Krivična, pa tek onda moralna odgovornost

Kada se 2018. godine urušio most “Morandi” u Đenovi i tom prilikom poginule 43 osobe, tužilaštvu je trebalo dve godine da podigne optužnicu. Na optuženičkoj klupi našlo se 59 osoba, a prvi među njima bio je direktor preduzeća koje je bilo nadležno za održavanje mosta, jer je istraga utvrdila da most godinama nije održavan. U slučaju urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu za sada je jedino ministar Goran Vesić podneo ostavku i, sudeći po kampanji koja se vodi u režimskim medijima, Vučić je spreman da žrtvuje i bivšeg ministra saobraćaja i aktuelnog ministra trgovine Tomislava Momirovića.

Javnost se uglavnom bavi uzrocima pada nadstrešnice a da skoro niko ne govori o tome da nadstrešnica nije održavana, iako je to zakonska obaveza upravljača železničkom infrastrukturom, odnosno javnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije. Na čelu ovog preduzeća nalazi se Jelena Tanasković, kadar koji je prema izvorima “Vremena” iz vladajuće stranke blizak ministru finansija Siniši Malom.

VAŽNO JE POZNAVATI PRAVOG NAPREDNJAKA

Jelena Tanasković je na početku vladavine naprednjaka bila predmet krivičnog postupka koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu. Slovenačka NLB banka optužila ju je da je kao direktor kuće za faktoring zajedno sa nekoliko srpskih biznismena proneverila više od 50 miliona evra.

Navodno, Tanasković tada upoznaje Sinišu Malog, najuticajnijeg naprednjaka posle Vučića, i njen život kreće drugim tokom. U vreme njegovog mandata na čelu Beograda od 2014. do 2018. godine, ona je prvo bila nadležna za dečiju zaštitu u Beogradu, da bi potom postala gradska sekretarka za finansije.

Po odlasku Malog u Vladu Srbije Tanasković kreće za njim i postaje državna sekretarka u Ministarstvu finansija, da bi potom postala državna sekretarka u Ministarstvu životne sredine, što je deo upućene javnosti prepoznao kao pokušaj prvog potpredsednika Vlade da kontroliše ministarku Irenu Vujović.

Na iznenađenje mnogih u Srpskoj naprednoj stranci, Tanasković je u oktobru 2022. godine postala ministarka poljoprivrede. Otkud ona na tom mestu postalo je jasno kada se u narednih godinu dana budžet Ministarstva poljoprivede uvećao čak tri puta u odnosu na vreme kada je ministar bio njen prethodnik Branislav Nedimović. No, Tanasković ni sa takvim budžetom nije uspešno vodila ovaj resor, budući da su njen mandat obeležili brojni protesti poljoprivrednika. Način na koji se ona obračunavala sa poljoprivrednicima najbolje ilustruje slučaj iz Bavaništa, kada su lokalni naprednjaci jednom od nezadovoljnih poljoprivrednika blokirali kućni prag, čime su ga onemogućavali da bolesno dete odvede kod lekara.

Prilikom izbora nove Vlade u maju 2024. godine Tanasković ostaje bez funkcije ministarke poljoprivrede. Da je taj gubitak funkcije posledica unutarstranačkih borbi u SNS-u, potvrđuje izjava aktuelnog ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića, izrečena pre nekoliko meseci u debati u Narodnoj skupštini. Odgovarajući poslaniku Miroslavu Aleksiću ministar Martinović je optužio Tanasković da je produžila rok za prijavu za subvencije za poljoprivredne mašine kako bi Aleksić navodno dobio podsticaj za traktor.

U aktuelnim sukobima naprednjaka Tanasković svrstavaju u grupu Bratislava Gašića, kome se kanda sprema sudbina Nebojše Stefanovića. Da li je to tačno pokazaće vreme, a do tada je Jeleni Tanasković ministar Mali namenio utešno mesto na funkciji direktora Infrastrukture železnice Srbije. U naprednjačkoj, skoro pa feudalnoj hijerarhiji, smatra se da mesto direktora ovog preduzeća pripada Malom, čiji je kadar bio i Nebojša Šurlan, dugogodišnji direktor koji je otišao sa čela preduzeća jer su u javnost procureli snimljeni telefonski razgovori koje je vodio sa Malim i drugim državnim funkcionerima.

Infrastruktura železnice Srbije upravljala je železničkom stanicom u Novom Sadu. U toj stanici su sedeli šef stanice, otpravnici vozova, kao i zaposleni koji su je čistili i održavali i prodavali karte putnicima. Inače, Infrastruktura železnice Srbije upravlja sa oko 650 železničkih stanica i mnoge od njih, poput stanice Prokop, nemaju upotrebnu dozvolu.

Prema izvorima “Vremena” iz jednog od sindikata zaposlenih, ovo železničko preduzeće preuzimalo je zapisnikom svaku novu fazu završenih radova na Železničkoj stanici Novi Sad, a ista procedura je sprovedena i na Prokopu. Osim što je investitor neuspešne rekonstrukcije stanice u Novom Sadu, Infrastruktura železnice Srbije je kao upravljač bila u obavezi da proverava stanje objekta. Da to nisu radili govore izjave građana medijima posle tragedije, izjave u kojima su tvrdili da su prijavljivali da parčići betona padaju sa nadstrešnice. Niko iz Infrastrukture nije reagovao.

GROMOGLASNA TIŠINA

Deset dana nakon tragedije direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković nije se nijednom obratila medijima, niti je izjavila saučešće porodicama nastradalih. Na sajtu ovog preduzeća poslednja vest je saopštenje izdato na dan tragedije, u kojem se tvrdi da na stanici koja je otvorena pre pet meseci nije izvršena rekonstrukcija nadstrešnice.

Prema ugovoru o rekonstrukciji i modernizaciji brze pruge Beograd–Subotica, koja je uključivala i rekonstrukciju Železničke stanice Novi Sad, investitor u ovom projektu bila je Infrastruktura železnice Srbije. Preduzeće je još 2015. godine radilo na dva projektna rešenja za brzine vozova od 160 i 200 km na sat, a 2017. godine dalo je projektni zadatak Saobraćajnom institutu CIP da uradi idejni projekat rekonstrukcije Železničke stanice Novi Sad. U tom projektnom zadatku nije bila predviđena konstruktivna rekonstrukcija nadstrešnice.

Potom je Infrastruktura železnice Srbije vodila projekat u ime države, kao investitor. Prema saznanjima “Vremena”, ovo preduzeće je imalo obavezu da 2021. godine uradi tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu koji je radio konzorcijum kineskih kompanija CRIC – CCCC. Tehničku kontrolu je radila kompanija “Cestra”, a njihove usluge nije platila Infrastruktura već konzorcijum kineskih kompanija! Tako je ispalo da su oni koju su projektovali sami sebe kontrolisali.

Deset dana nakon tragedije istraga stoji u mestu. A kako i ne bi kada je supruga bivšeg direktora Infrastrukture Nebojše Šurlana, Tijana Šurlan, ugledan član SNS-a i sudija Ustavnog suda, kada je Jelena Tanasković osoba od poverenja Siniše Malog, kada je kompanija “Starting”, koja je radila na rekonstrukciji krova Železničke stanice u Novom Sadu, jedan od najvećih izvođača u projektu Beograd na vodi, koji se takođe vezuje za Malog.

Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu “Starting” i ukazao da je stanje betona posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor da zaustavi radove na osnovu Đajićevog dopisa.

Prema informacijama do kojih je došao nedeljnik “Vreme”, nadzor je na istom ovom projektu, a posle upozorenja izvođača, zaustavio radove na rekonstrukciji Železničke stanice Bačka Topola, jer se pokazalo da je krov u mnogo lošijem stanju nego što se smatralo pre početka radova. Zašto isto to nije urađeno i u Novom Sadu? Pored kompanije “Starting”, domaći podizvođači na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu bili su kompanije “Deko”, “Drina-coop”, “Tim-cop”, “Izomont”, “Otis”, “Roming” i “Elebing”.

PROZIVKA IZ KINE

Odlazak predsednika srpske Vlade Miloša Vučevića u Kinu, i to na dan tragedije koja se dogodila u gradu čiji je bio gradonačelnik, ne potpada pod krivičnu odgovornost, ali pokazuje nedostatak bilo kakve empatije prema stradalima. Bilo je mučno gledati kako premijer, Novosađanin, koji je otpuštao i pretio da će svi odgovorni morati da podnesu ostavke, deli lekcije – iz Kine! Dan posle Vesićeve ostavke Vučević je dao rok od 24 sata partijskim kolegama – pretpostavlja se Momiroviću i Jeleni Tanasković – da podnesu ostavke. Svoju ostavku, koja je osnovni zahtev protesta građana u Novom Sadu i Beogradu, nije ni pomenuo.

Izgleda da Momirovića nema ko da zaštiti. Inače, frakcije u SNS već su počele borbu za Vesićevo mesto. Najmoćniji ministar u Vladi Siniša Mali već priprema svog kandidata, a to su, kako nezvanično saznajemo, Dušan Borovčanin, sadašnji direktor preduzeća EXPO, ili Boris Bjelica, direktor Građevinske direkcije Srbije. Na isto mesto pretenduju gradski urbanista Marko Stojčić i sekretar za urbanizam Marko Kulić, kao kandidati druge struje u stranci.

Za naprednjake, tragedija u Novom Sadu je gotova priča. To je moglo da se vidi po osmesima članova stranke koji su prošle nedelje došli na sednicu Glavnog odbora. Kao u stihu iz odjavne špice kultne serije Pozorište u kući, “još jedan prođe dan”, a oni i njihove privilegije ostaju netaknuti.