Njihovo preduzeće objektivno ne postoji, već dve godine ne rade, ne primaju plate, niko im ne uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. To je sudbina još oko 200 preostalih radnika zaječarskog a. d. Kristala, koja se ne razlikuje od armije trudbenika propalih srpskih fabrika. Ono po čemu su specifični jeste što ne mogu na tržište rada, jer su formalno zaposleni. Ta „formalnost košta" kada im je potrebna lekarska intervencija, na primer
Dok je većina zaposlenih u Srbiji proteklih prazničnih dana obezbeđivala bogatu trpezu i poklone svojim najmilijim ispod novogodišnje jelke, bivši radnici nekadašnjeg najuspešnijeg zaječarskog preduzeća razmišljali su o nekim sasvim drugim stvarima. Zatekli smo ih u prostorijama Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata gde su, uoči Nove godine, sređivali dokumentaciju o povezivanju staža, jer to njihovog, takođe formalnog, direktora Benišu Pavlovića apsolutno ne zanima. A nekima od njih nedavno donet Zakon o povezivanju staža pomoći će da odu u penziju. Tako, na primer, posle tri decenije rada Slobodanka Rajić nazire nadu, ali je put do zaslužene penzije još neizvestan: „Ja se nadam da će ove tri godine (2001–2003) država da poveže, ali moraću onda da prodam stan pa da uplatim staž za 2004. i 2005. Nisam jedina, ljudi su bez ičega, nama čak nisu dali da uđemo u fabriku da uzmemo dokumentaciju koja je bukvalno bačena, samo je jedna koleginica imala pristup da sve to pokupi i da onda složimo.“
Kada je pre šest meseci oveća grupa radnika uprkos barikadama i natpisu „privatan posed“ uspela da uđe u nekadašnju fabriku, zatekla je pustoš. Valjda su i najveći optimisti među njima videli da im je prethodnih godina ulivana lažna nada da će nekadašnji gigant opet da radi. Mislili su da će osnivač i direktor Kristala u najuspešnijem periodu Milosav Todorović imati interesa da obnovi proizvodnju, kada je pretprošlog leta volšebno uspeo da postane vlasnik celokupne imovine fabrike na ime svog sadašnjeg beogradskog preduzeća Euro-kristal. Interes je iskazao, ali ne u Zaječaru, na licu mesta su se uverili nekadašnji radnici. Iz fabrike je otišlo sve ono što je preostalo iz devedesetih kada je fabrika loše radila i kada je iz nje pokradeno sve što je lakše od 300 kilograma. Todoroviću su preostale ogromne hale i teška oprema za staro gvožđe, ali i to se isplati jer se svega domogao za bagatelu na licitacijama i bez ikakve obaveze prema radnicima koji su za njega nekada radili i gradili kristalnog diva na, sada se vidi, lako lomljivim nogama. Za njih danas nema ni akcija, nisu im isplaćene plate, a time ni doprinosi za popriličan broj meseci i još mnogo toga, kaže za „Vreme“ Dimitrije Aranđelović, kome za penziju treba još četiri-pet godina. Šta on da proda za mirovinu i egzistenciju kada nam kaže da živi i hrani se kod brata i snaje koji plaćaju sve njegove obaveze. Donedavno su im zdravstvene knjižice overavane zahvaljujući gledanju kroz prste u filijali Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, ali od ove godine ni to neće moći, pa će troškove za svaki odlazak lekaru i kupovinu lekova morati sami da plaćaju.
Kad bi bilo lakše naći posao, oni ni to ne bi mogli jer su formalno u radnom odnosu. Još jedna radnica Kristala, Zorica Jelenković, svedoči o teškom životu bez stalnog izvora prihoda: „Pokušavala sam da radim na crno, sada sam prihvatila da čuvam jedno dete. Nije lako sa 53 godine života posle 28 godina neprekidnog rada u fabrici kristala. Muž mi je takođe bez posla, radio je u Porcelanu i uzeo je socijalni program, a u porodici su još moj sin i buduća snaja.“
Jedan od onih koji pokušava da ih odvuče od apatije i ubedi da samo jedinstveni mogu da se izbore za svoja radnička prava jeste Srđan Veselinović, bivši radnik Kristala, koji je, međutim, nešto ranije naslutio da Kristalu predstoji sunovrat, pa ga je napustio. Sada, kao poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u Zaječaru, kaže da je i ideja za povezivanje staža potekla od ovog sindikata, a na redu je sledeća inicijativa: „Budući da je zakonski predviđeno, zajedno sa Samostalnim i Nezavisnim sindikatom, vrlo brzo pokrenućemo inicijativu da A. D. Kristal ode u stečaj, da makar ljudi koji su još formalno zaposleni pređu na biro. Već smo razgovarali sa predsednikom Trgovinskog suda i predstavnicima tržišta rada i oni su voljni da se to završi u što kraćem roku, jer znamo koliko stečaj kod nas može da traje.“
I radnici koji sada „vape za otkazima“ i oni brojniji, koji su ih dobili tokom godina urušavanja Kristala, odlučni su u zahtevu da dobiju ono što im po zakonu pripada. S obzirom na to da se do sada ni država ni opština nisu potrudile da im odgovore na pitanje gde su njihove akcije, zaostale plate i doprinosi, ili da otkriju zamućenu istinu o propasti njihovog nekadašnjeg kolektiva, nema razloga za prevelik optimizam. „Istina ne leži u dolinama gde je tražimo, već na vrhovima planina gde je nalazimo“, kaže jedna književna metafora. Uz planinu se, međutim, gura i Sizifov kamen.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
