"Mnoge kampanje koje su osvojile ‘Lavove’, a posvećene su dobrotvornim delatnostima, uzrocima problema i podizanju svesti o problemima, dokazuju da marketing nije industrija zla"
Između 21. i 27. juna, francuski grad Kan će još jednom, po 62. put, postati centar sveta za sve one koji se bave kreativnim komuniciranjem, reklamiranjem i oglašavanjem, medijima, marketingom, dizajnom, inovacijama i zabavom. Najbolji radovi na temu komuniciranja brendova boriće se za „Lavove“, najprestižnije nagrade, koje mnogi smatraju najvećim priznanjem u industriji marketinga, a o novinama koje donosi novi Cannes Lions festival kreativnosti, za „Vreme“ govori Filip Tomas, izvršni direktor Festivala.
„VREME„: Kako biste vi objasnili kreativnost? Može li se kreativnost naučiti?
FILIP TOMAS„: Mislim da ne postoji utvrđena formula za kreativnost – to je nešto što može da dođe iz bilo kog aspekta života, bilo koje industrije, i od bilo kog pojedinca. Kreativnost je ono što naše sudije traže među 40.000 radova koje pogledaju tokom festivalske nedelje – oni traže onaj magičan trenutak, kada vas nešto zaustavi i kada pomislite „voleo bih da sam se ja setio ovoga“. Cannes Lions stavlja u prvi plan najbolje kreativne ideje sveta, i pomaže da se ljudi obrazuju i inspirišu, kako bi radili bolji posao.
Izvršni ste direktor Cannes Lions Međunarodnog festivala kreativnosti skoro jednu deceniju. Koliko se Festival promenio tokom svih tih godina, a koliko industrija marketinga?
To je jedna te ista stvar. Festival je tokom ovog perioda znatno evoluirao, ali zbog toga što je isto učinila i industrija. Ne može se ignorisati činjenica da se svet kreativnih komunikacija kretao i još se kreće brzinom svetlosti, a naš posao je da osiguramo da i mi odražavamo ove promene, i da obezbedimo najrelevantniju platformu za naše delegate. Značajne promene uključuju uvođenje novih kategorija, poput Mobile, Branded Content i PR, a još veće poteze smo videli u lansiranju „Lavova zdravlja“ (Lions Health), koji su posvećeni kreativnoj izuzetnosti u zdravstvenoj zaštiti, kao i novih „Lavova inovacija“ (Lions Innovation), koji se fokusiraju na podatke, tehnologiju i ideje.
Koje su novine ovogodišnjeg festivala?
Ima nekoliko novih inicijativa koje su se krčkale neko vreme, a koje će se ostvariti ove godine. Najvažnija je „Lavovi inovacije“, potpuno novi dvodnevni festival posvećen istraživanju uloge podataka i tehnologije u kreativnosti, uključujući novog Creative Data „Lava“. Oduvek smo bili poznati kao globalno mesto okupljanja za industriju, a stvaranje kontakata u Kanu više nije stvar sreće ili slučajnosti, već ozbiljan posao – ove godine smo uveli umrežene propusnice (Networking Pass), za ljude koji dolaze na Festival primarno da bi stvorili nove kontakte, i napravili smo plažu „Kanski lavovi“ – mesto predviđeno za sastanke, neformalna okupljanja i zabavu za sve delegate tokom cele nedelje trajanja Festivala. Takođe, naša obrazovna ponuda je obogaćena u obliku „Majstora kreativnosti“ (Masters of Creativity) – reč je o novoj, petodnevnoj kvalifikaciji koja će pomoći lansiranju nadolazećih zvezda industrije u menadžerske uloge.
Kako imidž marketinga (u Srbiji, prilično loš) utiče na njegov uspeh i kvalitet? Kao neko ko je radio kao novinar na početku svoje karijere, šta biste vi uradili da promenite taj imidž?
Osnovni princip Cannes Lions festivala jeste da kreativnost može biti pokretačka snaga – ne samo za poslovanje, već zauvek. Mi verujemo, i videli smo, da kreativnost može da ima pozitivni uticaj na svet, i ohrabriću svakoga ko jednostrano posmatra marketing kao negativni uticaj, da pogleda radove koji izlaze sa Festivala svake godine. Postoje mnoge kampanje koje su osvojile „Lavove“, a posvećene su dobrotvornim delatnostima, uzrocima problema i podizanju svesti o problemima – one dokazuju da ovo nije industrija zla. Ali, mi takođe verujemo da treba da igramo ulogu u kanalisanju kreativnosti za promene, zbog čega imamo brojne inicijative koje se aktivno bore sa problemima. Prošle godine smo predstavili „Vidi, postani“ program (See It Be It) da pomognemo ubrzanju karijere kreativnih žena koje su nedovoljno predstavljene u industriji, a ove godine smo pokrenuli „Staklenog lava“ (The Glass Lion), koji prepoznaje rad koji se probija kroz rodne predrasude i razara stereotipno portretisanje muškaraca i žena.
Prvog „Zlatnog lava“ na ovom području osvojila je 2009. godine agencija McCann Skoplje za pro bono kampanju „Proveri ih“. Dve godine kasnije, 2011. godine, agencija McCann Beograd osvojila je „Bronzanog lava“ za kampanju „Niste sami“. Agencija New Moment New Ideas Company Skoplje dobila je „Titanijumskog lava“ 2013. godine za rad pod nazivom „Zajednička molitva“. Poslednjeg Kanskog lava sa ovog područja i to Bronzanog osvojila je 2014. godine agencija Saatchi & Saatchi za kampanju „Hronike pretnji“ realizovanoj u saradnji sa Komisijom za istraživanje ubistava novinara i OEBS-om.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
