Kraj agonije i bruke za Srbiju

Na premijernom nastupu na Evropskom prvenstvu reprezentacija samostalne Srbije dospela je u istu situaciju kao i na svim prethodnim velikim takmičenjima na kojima je učestvovala, a to su tri svetska prvenstva – u poslednjoj utakmici u grupi neophodna joj je bila pobeda da bi se plasirala u drugi krug – u Južnoj Africi 2010. (poraz 2:1 od Australije), Rusiji 2018. (poraz 2:0 od Brazila) i Kataru 2022. (poraz 3:2 od Švajcarske). Čak i u odnosu na Mundijal odigran pre nešto više od godinu i po, reprezentacija Srbije se pokazala slabijom, a ni tamo nije blistala. Povrh toga, poslednjeg rivala u grupi, selekciju Danske, Srbija nije nikada porazila i sve je govorilo da će se tužni scenario ponoviti.

Tako je i bilo, mada prvi put u poslednjem kolu Srbija nije poražena, ali nerešen rezultat bez golova nije bio dovoljan za prolaz među 16 najboljih ekipa.

DOSADNI I BEZIDEJNI

Slaba igra reprezentacije Srbije na premijeri u Gelzenkirhenu pokušala se, po običaju, zataškati zaključcima da su izabranici Dragana Stojkovića držali duže loptu u drugom delu, naterali favorizovanu Englesku da se brani i izborili nekoliko poluprilika, ali sve se to u većem delu utakmice sa Slovenijom pokazalo kao već mnogo puta ranije viđeno samozavaranje i zamagljivanje problema. Nije naša reprezentacija funkcionisala besprekorno pod vođstvom Piksija ni u vreme najvećih uspeha krunisanih pobedom nad Porugalijom u Lisabonu. I tada se videlo i znalo da ekipa svoje mane, posebno u zadnjoj i srednjoj liniji, nadoknađuje borbenošću, složnošću i hrabrošću, a i igra na gol više i bez mnogo kalkulisanja, što je, uz dobre rezultate, zadovoljavalo navijače. Nakon bledih igara u kvalifikacijama u prilično slaboj grupi, a posebno posle dve utakmice u Nemačkoj, pokazalo se da smo ponovo dospeli među reprezentacije koje igraju bezidejni i dosadni fudbal.

A poraz od Engleske se uklopio u logičan niz loših utakmica i rezultata od ispadanja u prvoj rundi na Mundijalu u Kataru, te je dodatno obeshrabrio (uplašio) i selektora i igrače. Uprkos junačenju i zaklinjanju da nema predaje, ekipa Srbije je u utakmicu sa Slovenijom ušla sa još defanzivnijom postavkom i samo zahvaljujući tom bedemu ispred gola, a i nepreciznosti slovenačkih napadača, nije primila gol u prvom poluvremenu. U nastavku su Stojkovićevi izabranici konačno zaličili na tim, ali samo na momente, pa su zato Slovenci polovinom poluvremena krunisali golom svoju bolju igru. Nakon nekoliko izmena, ekipa Srbije je krenula na sve ili ništa i ispostavilo se da joj se posrećilo, jer je Luka Jović u poslednjim trenucima nadoknade uspeo da izjednači i produži nadu za plasman u drugi krug.

Pokazalo se ponovo da smo ubedljivo najsporija ekipa u tranziciji i da većina igrača nakon pasa ne nastavlja kretnju ka golu protivnika, a još manje neko želi da uđe u dribling. I pored sporog prelaza u napad i dugog kruženja lopte oko odbrane Slovenije, srpska reprezentacija je stvorila nekoliko izglednih šansi, ali i sve promašila. Živost su pred kraj uneli Lazar Samardžić (24) i Veljko Birmančević (26) ne plašeći se da probiju slovenačku odbranu, i ta njihova upornost i požrtvovanost najviše je doprinela da se Slovenija potisne u finišu i na kraju poklekne.

foto: ap

LOGIČAN KRAJ

Brojne opravdane kritike nakon srećno izvučenog boda protiv Slovenije naterali su selektora Stojkovića da u poslednjem susretu u grupi pokuša sa timom koji nikada do tada nije nastupio zajedno. Iz prve postave su ispali dotad krajnje neubedljivi Sergej Milenković Savić, kao i neprimetni Dušan Vlahović, te je ponovo na klupu morao i kapiten Dušan Tadić, a šansu su dobili pomenuti Samardžić, te iskusni Srđan Mijailović, a i Gudelj se vratio u početni sastav. Opet se selektor opredelio za defanzivu iako nas je samo pobeda vodila u drugi krug, pa se u prvom poluvremenu srpska selekcija samo uspešno branila i istovremeno uputila tek jedan šut ka golu danskog golmana Kaspera Šmajhela. Na poluvremenu je Stojković izvršio izmene i izveo malo ofanzivniju postavu koja je konačno došla do protivničkog gola, ali i dalje su danski igrači bili dominantniji i ofanzivniji. Tek u poslednjih dvadesetak minuta Srbija je bila ravnopravni rival i ozbiljnije je pripretila u nekoliko navrata, ali to nije bilo dovoljno da se dođe do neophodne pobede.

I tako smo nakon Mundijala u Južnoj Africi, Rusiji i Kataru, i na Evropskom prvenstvu završili takmičenje u prvom krugu, ponovo kao u Kataru bez pobede, ali sada uz još bezličniju i bezopasniju igru. Selektor Stojković je pred put u Nemačku produžio ugovor sa Fudbalskim savezom Srbije na još dve godine i predviđen je da pokuša da odvede reprezentaciju i na Svetsko prvenstvo u SAD 2026. godine, ali moguće je da nakon još jednog lošeg izdanja ekipe na velikoj sceni i velikog broja propusta i brljotina koje je od Katara na ovamo napravio – dobije otkaz, naravno, uz pozamašnu finansijsku odštetu koju je zasigurno obezbedio u ugovoru.

POVRATAK ŠPANIJE

Osim većeg početnog dela, ostatak teksta je zaključen u utorak popodne kada se znao rasplet samo u grupama A i B, i otud se možda opažanja za neke reprezentacije pokažu pogrešnim, ako se u poslednjem kolu pokažu u drugačijem svetlu i naprave iznenađenja. Sve u svemu, EURO u Nemačkoj za sada je doneo dosta dobrih utakmica i veoma uzbudljivih završnica i preokreta u poslednjim minutima, kao i nekoliko iznenađenja, a sve se odigrava pred prepunim tribinama i uglavnom dobro raspoloženim i raspevanim navijačima (osim navijača iz triju balkanskih zemalja, ali o tome u posebnom tekstu).

Timovi Francuske i Engleske koji su pre prvenstva slovili za glavne favorite, a i dalje im se daju velike šanse – nisu pokazali ni blizu od svojih mogućnosti, posebno “Gordi Albion”, ali su i jedni i drugi sa pola snage došli do četiri boda i već obezbedili prolaz u drugi krug. Nemačka je na svom terenu blistala u prvom susretu sa Škotskom (5:1), potom bila sigurna u duelu sa Mađarskom (2:0), i kada su joj šanse za titulu izjednačene sa favorizovanim Francuzima i Englezima, usledio je remi u derbiju grupe sa Švajcarskom, izboren u nadokandi vremena, što je ponovo podstaklo sumnje u mogućnosti “pancera” da se nakon skoro tri decenije nađu na evropskom tronu. A za sada je najviše pokazala Španija, četvrti favorit po kladinioničarskom rangu i po vrednosti ekipe – da se sa maksimalnih devet bodova plasira u osminu finala i kod mnogih stručnjaka i komentatora stekla status glavnog favorita. Pun učinak, ali u dve utakmice, imaju i Portugalci, već su obezbedili prvu poziciju u svojoj grupi i takođe su s pravom i dalje u najjužem krugu ozbiljnih pretendenata za završnicu.

Jaka reprezentacija Belgije je nakon neprijatne premijere sa Slovačkom (poraz 1:0) popravila utisak u duelu sa kvalitetnom i srčanom ekipom Rumunije (2:0), a aktuelni evropski šampioni Italijani su uz mnogo sreće došli do drugog mesta u grupi (na mišiće pobedili Albaniju, protiv Španije bili nadigrani u svakom smislu, a do boda u duelu sa Hrvatskom došli u nadoknadi), ali tako su se “azuri” često provlačili kroz grupnu fazu i na kraju dolazili do finala. Ni Holanđani nisu blistali, ali su pobedom nad Poljskom i remijem sa Francuskom skoro izvesno obezbedili prolaz u osminu finala.

Pozitivne ocene zaslužuju u prvom redu i ekipe Švajcarske i Austrije. Pod vođstvom trenera Murata Jakina, švajcarska reprezentacija deluje moćno i njoj sa pravom pripada status “black horse” favorita, nekoga ko može daleko da dogura i iznenadi favorizovane ekipe, kao što je do poslednjeg minuta nadoknade vodila protiv domaće Nemačke. Takođe se i Austrija, predvođena selektorom Ralfom Rangnikom, pokazala kao odlično ukomponovana i istrajna ekipa: izgubila je auto-golom od Francuske i potom rutinski pobedila Poljsku, te je i ona uvrštena u krug potencijalnih iznenađenja turnira.

Od bolje kotiranih reprezentacija najviše je podbacila Hrvatska, koja je prvo ubedljivo poražena od Španije, pa se potom namučila sa Albanijom i izvukla tek bod (2:2), i na kraju remizirala i sa Italijom (1:1), te sa samo dva osvojena boda ima male šanse da kao trećeplasirana prođe u osminu-finala. Doduše, nisu “kockasti” imali sreće jer su i Albanci i Italijani do izjednačenja došli u nadoknadi vremena, ali uz samo jedno dobro odigrano poluvremene – drugo u susretu sa “azurima” – i nisu zaslužili više.

BORBENI AUTSAJDERI

Od onih koji su uvršteni u autsajdere pred prvenstvo, najbolje se pokazala reprezentacija Slovenije izborivši nerešene rezultate u utakmicama sa Danskom i Srbijom, s tim što su je od pobede u drugom susretu delile sekunde. Ni Albanci nisu razočarali bez obzira što su ispali, jer su bili u veoma jakoj grupi i izborili su časne poraze u duelima sa Italijom i Španijom i izvukli bod u utakmnici sa Hrvatskom.

Rumunija je bila ubedljiva protiv Ukrajine, pa je potom poklekla pred moćnom Belgijom, ali i zadržala dobre šanse za plasman u drugi krug. Slovačka je zablistala protiv Belgije, ali potom izgubila od Ukrajine i u grupi E sve ekipe pred poslednje kolo imaju tri boda. Mađarska je bila borbena i imala svoje šanse u porazima od Švajcarske i Nemačke, a onda je u desetom minutu nadoknade došla do pobede protiv Škotske i tri boda koja joj najverovatnije otvaraju vrata drugog kruga i daju šansu da poprave utisak.

Uz Portugaliju iz grupe F svako može da izbori prolaz dalje, a najveće šanse ima Turska. U toj grupi je selekcija Gruzije igrom i zalaganjem skrenula pažnju – poražena je od Turske mada je mogla i do boda, a bila je u potpunosti ravnopravna, ako ne i bolja, u duelu sa Češkom.

A češka reprezentacija je jedna od onih koje su najmanje pokazale na Evropskom prvenstvu, a tu su još i reprezentacije Škotske i Poljske, kao i naša, barem po igri u prva dva kola.