Godinama najavljivan kao događaj od presudnog značaja za domaće medije, konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija prerastao je, za samo nekoliko dana u skandal u kome se potežu sva oružja i u kome učestvuje ko god hoće – od političara do "običnih" građana. Glavne vedete za sada su Milomir Marić, Dragan Kojadinović i "nenarodni režim Nenada Cekića", a pominju se medijske harange, Titovo doba, Slobino vreme, rimski papa i kardinalski koncil. U međuvremenu, gubitnici najavljuju žalbe, a pobednici uglavnom mudro ćute...
Jednog pretprazničnog popodneva, okupilo se osmoro ljudi. Svako je uzeo po jedan papirić i, bez reči, sa spiska od ponuđenih 13 izabrao pet imena. Onda su uzeli još jedan papirić i sa spiska od, ovaj put ponuđenih devet imena, odabrali takođe pet. Ne znajući ko je koga izabrao, sabrali su glasove i svoju odluku 20. aprila 2006. saopštili vaskolikoj javnosti.
Ovaj scenario, koji na prvi pogled liči na nekakvo pijano kafansko glasanje ili loše organizovan izbor za predsednika odeljenske zajednice, primenjen je u slučaju privremenog ustupanja nacionalnog dobra – upravo na taj način, članovi Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) podelili su nacionalne TV i radio frekvencije. Istovremeno, ono što je možda najvažnije, ali i najstrašnije: scenario koji liči na to na šta liči, takođe je scenario koji je uglavnom realizovan u skladu za Zakonom o radiodifuziji.
VAISTINU, SKANDAL: Dozvolu za emitovanje TV programa dobili su TV Avala, TV Košava-Hepi, TV B92, TV Pink i TV Foks. Istovremeno, nacionalnu frekvenciju na nacionalnom nivou dobili su radio B92, radio Indeks, radio S, radio Fokus i radio Roudstar. Svi oni imaju pravo da u narednih osam godina nesmetano emituju program na prostoru čitave Srbije, a kandidati koji nisu prošli imaju pravo na žalbu u roku od osam dana (iako Zakon o radiodifuziji predviđa 15). Vest je prvi objavio jedan beogradski tabloid u izdanju od 20. aprila, da bi zvanična potvrda stigla istog popodneva. Odluka je, dakle, doneta samo par dana pošto su završeni razgovori s potencijalnim kandidatima, baš u pretpraznično vreme – trenutak kad je Srbija poslovično lenja da se buni protiv bilo čega. No, tokom produženog prazničnog vikenda desilo se sve sem tišine.
Najglasniji u protestima bio je BK TV – inače potpuno neočekivani gubitnik u trci za nacionalnu frekvenciju. Veći deo programa ove televizije posvećen je žestokoj kampanji protiv Saveta i njegovih odluka. Osim gostovanja i izjava eksperata, tu je i vox populi, tu je podsećanje na slavne dane i emisije, tu su prilično patetični džinglovi tipa „Plašite li se mraka“, tu je internet forum koji svakim danom postaje sve zanimljivije i skandaloznije štivo. Drugi veliki gubitnik, RTL televizija, reagovao je znatno smirenije: oni su najavili da će se na odluku žaliti i da će postupati u skladu sa onim što im zakon dozvoljava. Niški TV 5, takođe gubitnik, osvrnuo se pre svega na činjenicu da je RRA „dodelila dozvole ignorišući sopstvene kriterijume prema kojima nacionalnu dozvolu treba da dobije jedna televizija sa sedištem van Beograda“.
Što se tiče pobednika, uglavnom su svi bili na visini zadatka. U prevodu: uz čestitke drugim pobednicima i kratke najave svojih budućih aktivnosti, nisu se previše osvrtali na rad Saveta RRA. Tako su postupili svi, osim Ruperta Mardoka, čelnika Njus korporejšn kao (manjinskog) vlasnika Foks televizije. „Tender za nacionalne TV dozvole u Srbiji je od početka do kraja profesionalno sproveden. Ovo je bio jedan od najstručnije vođenih međunarodnih tendera za nacionalne TV dozvole na kojima je Njus korporejšn ikada učestvovao. Republička radiodifuzna agencija zaslužuje pohvalu za fer i transparentan proces“, reče Mardok. I, što bi se reklo, ostade živ.
Od bezbroj ocena odluke Saveta RRA u poslednjih nekoliko dana, najveću „težinu“ ipak ima izjava ministra kulture Dragana Kojadinovića. Osvrćući se na spisak dobitnika, ministar je 21. aprila istakao da su rezultati konkursa „u najmanju ruku čudni, mada ih mnogi ocenjuju i skandaloznim“ i da zbog toga „ovo ne može ovako da opstane i sada treba da se povuku neke mere i da se oglase oni koji su postavili i izabrali članove RRA“. I inače poznat kao čovek „kratkog fitilja“, predsednik Saveta Nenad Cekić reagovao je izuzetno brzo i isto veče se obratio javnosti pisanom izjavom u kojoj ocenjuje da je Kojadinovićevo mešanje u proces izdavanja dozvola „potpuno neprihvatljivo i skandalozno“. Najavljujući da će se Savet obratiti Skupštini i Vladi radi zaštite ako „neovlašćeni i protivzakoniti napadi ne prestanu“, kao i da neće popustiti pred „medijskom harangom koju u ime BK“ vodi Kojadinović, Cekić je čitavu stvar završio jednim vickastim detaljem: „Ministar kulture u procesu izdavanja dozvola ima ovlašćenja koliko i ministar policije. Dakle, nikakva.“
Ali, tu nikako nije bio i kraj Cekićevoj kontraofanzivi. U popodnevnim satima 24. aprila Savet RRA pozvao je Milomira Marića, glavnog i odgovornog urednika BK televizije, na razgovor „kako bi se izjasnio o nalazu stručne službe koja je kod BK televizije konstatovala brojna kršenja Zakona o radiodifuziji i drugih propisa“. Iako je Savet pre nepunih mesec dana prihvatio kandidaturu BK TV-a i tada nije imao nikakve primedbe na vlasničku strukturu te televizije, ovaj put pronađeno je da su „većinski vlasnici BK Telekoma… firme koje su u procesu likvidacije“. Takođe, iako su se pre svega dve sedmice, na razgovoru s kandidatima, siti ispričali s Milomirom Marićem ne pitajući ga za njegov status, članovi Saveta su naprasno otkrili da se „do praznika kao direktor u nadležnom registru vodila Bojana Lekić“ i da „nije sasvim jasno ko je i kada Marića postavio na mesto direktora i glavnog i odgovornog urednika BK TV-a“.
U utorak, 25. aprila u 15 časova, Milomir Marić odazvao se pozivu Saveta RRA, ali tamo ni reči nije bilo o vlasnicima i ostalim problemima. Sastanak se uglavnom bazirao na optužbama i kontraoptužbama: s jedne strane, članovi Saveta optuživali su BK TV da svojom kampanjom krši Zakon, Marić im je s druge strane odgovarao da je sve to medijska sloboda i da mu nije preostalo ništa drugo nego da se brani, a Nenad Cekić je navodno više puta besno lupao šakom po stolu. Konačno, izašavši sa sastanka, Marić je zablistao konstacijom da „u vreme Slobodana Miloševića nijedna knjiga nije zabranjena, da nijedan medij nije nestao“, nego da su čak „nastajali novi mediji, baš oni koji su se protivili Miloševiću“.
Paralelno s bitkom na liniji Marić–Cekić, akciju je nastavio i ministar Kojadinović. „Ako Cekić misli da je izabran za papu, i da članovi Saveta misle da su koncil kardinala, da njihove odluke ne mogu da se komentarišu, onda su se oni stavili i iznad predsednika ove zemlje, i iznad premijera i Vlade“, objasnio je Kojadinović reagujući na sve što se događalo u poslednjih nekoliko dana.
KRITERIJUMI, TUMAČENJA, OBEĆANJA: Uprkos tome što su se i ministar kulture i ostali učesnici u javnoj debati o odlukama Saveta RRA pozivali na tezu da nije poznato po kojim su kriterijumima odabrani dobitnici nacionalnih frekvencija, činjenica je da zvanični kriterijumi i te kako postoje. Ne samo da postoje, da su doneti u potpunosti u skladu sa Zakonom, već su i javni – mogu se pročitati na sajtu Republičke radiodifuzne agencije. Na prvom mestu, ti kriterijumi podrazumevaju poslovni uspeh i ekonomsku samoodrživost (medijskih kuća koje već emituju program), odnosno „adekvatnu i uverljivu garanciju“ budućeg poslovnog uspeha (onih koje još ne rade). Radio i TV stanice koje već emituju program moraju da ispune i kriterijum koji se tiče gledanosti i slušanosti njihovog programa, ali i da dokažu „iskustvo u oblasti radiodifuzije i sličnim oblastima“. Osim toga, kandidati su morali da prikažu „pretežnu delatnost pravnog lica“, odnosno da dokažu da će se vlasnik ovog ili onog medija pre svega baviti proizvodnjom radio ili televizijskog programa, a ne drugim delatnostima. Na spisku kriterijuma sledi „stimulacija domaće radiodifuzije“, garancija stanice „doprinosu većem kvalitetu i raznovrsnosti programa“, kao i ponašanje stanice u prethodnom periodu. Osim toga, RRA navodi da je važan kriterijum i transparentnost vlasničke strukture i porekla kapitala – stavka o kojoj se do sada i najviše pričalo. Deveti na listi kriterijuma jeste i onaj koji govori o sprečavanju nametanja preovlađujućeg uticaja na javno mnjenje, tj. sprečavanju monopolskog ponašanja u oblasti radiodifuzije. Konačno, kao poslednji kriterijum, navedeno je i „ponašanje podnosioca prijave tokom konkursne procedure“.
Kao što se moglo i pretpostaviti, u obrazloženju Saveta RRA objavljenom u utorak 25. aprila, akcenat je pre svega stavljen na transparentnost kapitala (RTL, BK TV, TV5), na ponašanje u prethodnom periodu (BK TV), pretežnu delatnost pravnog lica („ne može se utvrditi kojim se sve delatnostima bavi BK Telekom s obzirom da se pojavljuje kao član tzv. BK Grupe…“), ali i na ekonomsku samoodrživost, tj. pružene garancije za poslovni uspeh.
Ono što je, međutim, znatno misterioznije jesu kriterijumi na osnovu kojih su izabrani pobednici – pre svega čudesna simbioza TV Košave i Hepi televizije, kao i nepostojeće TV Avale. U prvom slučaju, vrlo je problematično i ponašanje u prethodnom periodu, i poreklo kapitala, i sposobnost tih televizija da naprave kvalitetan celodnevni program. (Svesna da samostalno ne ispunjava kriterijume za konkurs, TV Košava je izgleda unapred bila spremna na različite dogovore – direktorka niškog TV-a 5 Slavica Čorbić za „Vreme“ kaže da je i njenoj kući ranije nuđena „tajm-šer“ varijanta s Košavom.) Što se tiče TV Avale, nije zapravo jasno ništa – ni kapital, ni ekonomska samoodrživost, ni sposobnosti, ni tehnika, ni „pretežna delatnost“. Čelnici te kuće su tokom razgovora s predstavnicima RRA najavili da će doneti tehniku kakva „nije viđena“ na ovim prostorima, a ovih dana nastavili su s uopštenim i ničim potkrepljenim tezama. Tako je Danko Đunić, jedan od vlasnika, objasnio da će se ova televizija „u informativnim sadržajima baviti pre svega ekonomsko-političkim temama“, ne objašnjavajući ni šta to zapravo znači, ni ko će te teme obrađivati, ni s kojih pozicija,… Još uopštenija jeste Đunićeva najava da će u TV Avalu do kraja 2007. biti uloženo sedam miliona evra, a „u narednih nekoliko godina“ 22 miliona. Opet ni reči o tome kako, s kojim početnim kapitalom, uz čiju pomoć,… Sudeći po obrazloženju Saveta, reklo bi se da su članovi tog tela jednostavno poverovali onome što im je obećano. Navodi se, na primer, da su „pojedinačno najveća ulaganja“ najavile upravo stanice koje su pobedile – u tom smislu, zanimljivo je da se ističe kako je TV Avala najavila ulaganje od 21,8 miliona evra, dok se među gubitnicima, od kojih je „većina najavila manja ulaganja od stanica koje su dobile dozvole za emitovanje programa“, navodi i RTL sa najavljenih 21,3 miliona evra (vidi okvir „RTL-ovi gresi“). Što se tiče Košave i TV Hepi, čak se naglašava kako zajedničko korišćenje mreže „može uticati na smanjenje troškova poslovanja i efikasnije korišćenje resursa“.
I ŠTA SAD: Prema slovu Zakona, u danima koji slede, a posle objavljivanja obrazloženja odluke o dodeli frekvencija, trebalo bi očekivati žalbe „gubitnika“. Savet je na te žalbe dužan da odgovori u roku od 30 dana, a protiv te odluke može se pokrenuti upravni spor (član 54 Zakona o radiodifuziji). Naravno, imajući u vidu izjave Dragana Kojadinovića i najavu Nenada Cekića da će se obratiti Skupštini i Vladi, moglo bi se pretpostaviti da se stvar neće završiti samo pred sudovima. No, sve to tako deluje samo na prvi pogled. Već na drugi, jasno je da ima vrlo malo nade da odluka Saveta RRA na ovaj ili onaj način bude osporena. Za početak, upravni spor podrazumeva jedino utvrđivanje da li je određena institucija (u ovom slučaju RRA) postupila po zakonu – na osnovu svega do sada viđenog, vrlo je verovatno da bi se to završilo zaključkom da se ništa protivzakonito nije dogodilo. Jedino gde bi odluka RRA mogla da „padne“ jeste ona famozna transparentnost kapitala: tokom konkursa za dodelu frekvencija bilo je jasno da se Zakon u slučaju nekih kandidata primenjuje suviše široko, neodređeno i po ličnom nahođenju (isputuje se pozadina kapitala osnivačevog osnivača i pominju omiljene političke floskule o „egzotičnim ostrvima“, o čemu je „Vreme“ već detaljno pisalo), dok se istovremeno previđaju bitni detalji u vezi s drugim kandidatima. Međutim, kako je na sve slične primedbe RRA i do sada odgovarala tumačenjima koji su išli u prilog njenim odlukama, sva je prilika da bi se isto desilo i tokom upravnog spora.
Ono što je možda još opasnije jeste mogućnost da se problem odluke Saveta RRA nađe pred Skupštinom, odnosno da neko predloži da se sadašnji Savet jednostavno raspusti zbog skandaloznih odluka. Tek tada bi se, naime, videlo kolika su ovlašćenja pružena njegovim članovima, koliko je Skupština nemoćna pred tim ljudima i koliko je Kojadinović zapravo bio u pravu kad je uporedio Nenada Cekića s rimskim papom. Naime, iako član 29 Zakona o radiodifuziji predviđa mogućnost da Skupština (na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika) razreši ovog ili onog člana Saveta, praktično je taj član nemoguće realizovati u ovoj situaciji. Zakon navodi četiri mogućnosti kada poslanici imaju pravo da razreše člana Saveta. Prva je bolest – situacija u kojoj se „na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove“ utvrdi da je član Saveta „nesposoban za obavljanje dužnosti… u periodu dužem od šest meseci“. Druga mogućnost je „ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili propustio da navede podatke o okolnostima iz člana 25 (koji se tiče eventualnog političkog agnažmana člana Saveta ili njegove povezanosti s vlasnicima neke medijske kuće). Treći stav člana 29 opet kaže da član Saveta može biti razrešen „ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata… nastupila neka od okolnosti iz člana 25“, dok tačka 4 dozvoljava mogućnost smene u slučaju da član Saveta „propusti ili odbije da obavlja dužnost… u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost“. I to je to. Ni reči nema o neobjektivnosti, nesavesnom delovanju i sličnim optužbama koje se ovih dana pominju u vezi sa Savetom. Kad se sve to sabere i oduzme, ispada da Skupština zapravo neće moći da uradi ništa po pitanju konačne odluke o dodeli nacionalnih frekvencija – da je apsolutno nemoćna.
Krivce za ovu situaciju trebalo bi pre svega tražiti u onima koji su pisali i usvojili Zakon o radiodifuziji, kao i među onima koji su izabrali prilično problematične aktuelne članove Saveta RRA iako su znali da upravo od njih zavisi sudbina srpskog etra u sledećoj deceniji. Što se tiče zakonopisaca i onih koji su glasali za Zakon o radiodifuziji, njihova je krivica ipak daleko najveća – prema rečima sagovornika „Vremena“ upućenog u evropsku medijsku regulativu, naš zakon je verna kopija sličnih dokumenata drugde u Evropi „što je bila greška, jer kod nas ne važe ista pravila ponašanja kao u Evropi“. Ističući da se za članove Saveta RRA biraju ljudi iz reda „uglednih stručnjaka“, zakonopisci i vredni narodni poslanici jednostavno su zaboravili na činjenicu da na živopisnom mestu kakvo je Srbija ugled automatski ne podrazumeva poštenje/političku nezavisnost/objektivnost. (Čast izuzecima, ali među onima koji se ovde definišu kao „ugledne ličnosti“ većinu čine oni koji su kilometrima daleko od ugleda u evropskom smislu te reči.) Kako bilo, tim i takvim „uglednim“ ličnostima data je mogućnost da zvanično potpuno legalno, a zapravo potpuno na svoju ruku predaju nacionalno dobro (frekvencije) kandidatima koji im se najviše sviđaju i da protiv te odluke najverovatnije niko ništa ne može da uradi.
Međutim, pošto se u Srbiji čuda redovno događaju, možda ipak ne bi trebalo isključiti mogućnost da se i po pitanju dodele nacionalnih radio i TV frekvencija dogodi nešto nepredviđeno i neočekivano. U suprotnom, imaćemo priliku da u godinama koje slede uživamo u onome što su tajnim glasanjem i na osnovu sopstvene procene izabrali članovi Saveta RRA.
„Oduzimanje dozvole nema nikakve veze sa dodelom nacionalnih frekvencija“
Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) odlučio je u utorak kasno uveče da BK televiziji privremeno oduzme dozvolu za emitovanje programa na 30 dana zbog kršenja propisa o radiodifuziji.
Predsednik Saveta Nenad Cekić rekao je da je Savet tom odlukom izrekao kaznenu meru „za emitovanje programa kao i za pojedinačne predajnike“ i na tu odluku BKTV nema pravo žalbe. Članovi Saveta RRA su istakli da je BK bila „interno i javno upozoravana“ tokom kampanje za vreme predsedničkih izbora 2004. godine na kršenje propisa o radiodifuziji ali da su i nakon toga nastavili da ih krše.
Oni su objasnili da to oduzimanje dozvole nema nikakve veze sa dodelom nacionalnih frekvencija, jer BK u toj proceduri ima pravo da uloži prigovor. Predstavnici Saveta RRA razgovarali su u utorak sa glavnim i odgovornim urednikom BKTV Milomirom Marićem o kršenju propisa o radiodifuziji u informativnom programu koji ta kuća emituje poslednjih pet dana, navodeći da je u pitanju kampanja usmerena protiv RRA.
NAJAVA I UPAD: Oni su istakli da je ta televizija „vršila pritiske na regulatorno nezavisno telo i narušila proceduru dodele nacionalnih frekvencija“.
Nekoliko minuta posle ponoći 26. aprila, policija je upala u redakciju BKTV i prekinula emitovanje programa. Voditelj ponoćnog Telefakta je izjavio da je u redakciju ušlo desetoro policajaca koji su rekli da imaju nalog RRA za prekid programa.
Nekoliko minuta slike nije bilo, da bi se potom pojavio loš signal – na slici su se, uglavnom bez tona (upućeni tvrde da je kamera bila direktno povezana s miksetom), videle jake policijske snage s kojima je u jednom trenutku pregovarao i Dragomir Karić.
PO ZAKONU O NEČEMU: Na osnovu Zakona o informisanju, RRA ima ovlašćenje da u određenim slučajevima privremeno oduzme dozvolu za emitovanje. Član 63 Zakona o informisanju navodi da ukoliko emiter i pored izrečenog upozorenja „nastavi da ne izvršava odredbe ovog Zakona ili propisa donetih na osnovu njega ili ne poštuje uslove predviđene dozvolom za emitovanje programa, ili koji ne postupi po merama za otklanjanje učinjenih povreda koje je Savet utvrdio u izrečenom upozorenju, Savet izriče privremeno oduzimanje dozvole za emitovanje programa u trajanju od 30 dana“. Ovaj član takođe navodi: „Emiteru koji ne izvršava svoje obaveze, a kome je prethodno najmanje tri puta bila izrečena mera privremenog oduzimanja dozvole za emitovanje, izriče se trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa“.
Miodrag Popov, jedan od urednika BKTV, obratio se javnosti u sredu oko jedan posle ponoći, objašnjavajući da su u zgradu BKTV ušli predstavnici „nenarodnog režima Nenada Cekića“ koji nemaju „nikakav dokument koji ih ovlašćuje da prekinu program“. Posle toga, pred kamerama je pocepao papire RRA. „Ovo je najsramniji čin u istoriji srpskog novinarstva“, ocenio je Popov, pozivajući građane da dođu u BKTV gde će svi prisutni „svojim telima“ braniti tu televiziju.
Jedna od glavnih tema posle objavljivanja rezultata konkursa za dodelu nacionalnih frekvencija bila je – prenos Svetskog prvenstva u fudbalu za koji je BK TV kupio ekskluzivno pravo.
Na pitanje „Vremena“ kako misli da prenosi utakmice ukoliko nema program, Marić najavljuje ulične akcije: „Na trgove i ulice stavićemo ekrane, one plazme, pa neka ljudi gledaju. Prenosićemo sigurno, kako znamo i umemo.“ Ipak, čini se da u ove najave malo ko veruje. PR televizije Pink Tanja Vojtehovski izjavila je za „Blic“ da je sudbina licence za prenos „neizvesna“ i da treba sačekati da „vidimo u kom formatu će se ona pojaviti na tržištu“. Tačnije, za koliko para će TV Pink eventualno moći da je kupi. S druge strane, oglasio se i VD direktora RTS-a Aleksandar Tijanić: „Pokušaćemo da dobijemo prava, a budući da je nekoliko naših televizija zainteresovano, pobediće onaj ko ponudi najviše para.“
Kad se sve to ima u vidu, zvuči zaista logično Marićeva ocena da je scenario konkursa – sada i „gašenje“ BKTV – bar delimično namešten prema Svetskom prvenstvu.
Iako u komentarima na odluku Saveta RRA pre svega insistiraju na činjenici da nijedan lokalni medij nije dobio nacionalnu frekvenciju, predstavnici niškog TV-a 5 ipak ističu da njihova lokacija nije i njihov najbitniji kvalitet. „Mi ispunjavamo sve zakonom propisane kriterijume, ali nudimo i više od toga. U situaciji kad više kandidata ispunjava sve tražene uslove, prednost je trebalo dati onima koji imaju dodatne kvalitete. Valjda mi imamo neku prednost u odnosu na Avalu ili Košavu? Ako ništa drugo, ne sme se zaboraviti naš doprinos sređivanju medijskog haosa i borbi za nezavisno novinarstvo“, objašnjava za „Vreme“ direktorka TV 5 Slavica Čorbić. Po njenim rečima, TV-a 5 nudi programski koncept koji „popunjava prazninu“ između Beograda i ostatka Srbije. „Izvan Beograda živi 4,2 miliona gledalaca, a ta grupacija je potpuno zaboravljena. Ona se u TV programima pojavljuje samo u slučaju elementarnih nepogoda i kriminala. Kao da je sva pamet koncentrisana u Beogradu. Mi nudimo sve što i beogradske televizije, plus ravnopravnost gledalaca, plus priče iz Srbije“, kaže Čorbić. U razgovoru za „Vreme“ ona ističe da će tek videti šta će, ali da je „izgubila nadu“. Inače, u obrazloženju RRA navodi se da je u slučaju TV-a 5 problematično poreklo kapitala pošto je „identifikovan kapital“ Olivere Nedeljković (sestra Bogoljuba Karića), koja se „suočava s optužbama za privredni kriminal“.
Iako ne privlači preveliku pažnju javnosti, izbor radio-stanica koje će imati nacionalnu pokrivenost možda je još čudniji jer se za bar tri pobednika mogu naći brojne zamerke. Radio S i radio Fokus, kao stanice iza kojih stoje čelnici SPS-a (i verovatno kapital te stranke), ne ispunjavaju većinu najbitnijih kriterijuma za izbor – ponašanje u prethodnom periodu više je nego skandalozno, transparentnost kapitala misteriozna, sposobnost „stimulacije domaće radiodifuzije“ stvar koju već godinama ne uspevaju da dokažu,… Ono što je ipak najšokantnije jeste izbor radija Indeks. Za početak, u pitanju je radio-stanica u kojoj su u ovoj ili onoj formi bila angažovana bar četvorica članova Saveta – Nenad Cekić kao dugogodišnji urednik i direktor, Aleksandar Vasić kao njegov najbliži saradnik (dok se nisu posvađali), Vladimir Cvetković (savetnik direktora Indexa d.o.o, ali i bitan faktor uređivačke politike u sezoni 2000-2001) i Svetozar Stojanović (predsednik preduzeća i u pomenutoj sezoni „siva eminencija“ radija). Uz taj argument, nekako u drugi plan padaju i ekonomska samoodrživost, i sposobnost pravljenja kvalitetnog programa i razvoj domaće radiodifuzije, a priča se opet vraća na način izbora članova Saveta RRA i zabranu njihove povezanosti s ovom ili onom medijskom kućom. Naravno, upitani o ovom segmentu priče, neki članovi Saveta pokazuju duhovitost po kojoj su inače poznati. „Ma, radio sam ja i na B92, a i oni su dobili dozvolu! Šta vam sad to znači“, odgovorio je Aleksandar Vasić novinaru „Presa“ i to, kako se navodi, „kroz smeh“.
Među ocenama kandidata gubitnika i onih koji su dobili frekvencije, posebno su zanimljive teze koje se odnose na RTL. Uz obilje mnogo mnogo puta ponovljenih ocena o navodno netransparentnom kapitalu TV RTL-a, Savet je objasnio kako je dobio kontradiktorna tumačenja nadležnih ministarstava i kako je zbog toga RTL ostao na listi kandidata da bi se izbegao spor „oko pravnih tehnikalija“.
Osim toga, ocenjeno je da predstavnici RTL-a nisu poštovali kriterijum o ponašanju podnosioca prijave tokom konkursne procedure – na dušu im se, naime, stavlja da su svojim izjavama prejudicirali rezultate konkursa. „Objašnjenje koje je pružio RTL, odnosno Maja Divac kao glavni i odgovorni urednik RTL-a na javnom razgovoru (7. april 2006) nije otklonilo sumnje članova Saveta u ovom pogledu. („Ja nisam rekla, ukoliko utakmica bude fer, mi sigurno dobijamo. Nisam rekla da mi sigurno dobijamo frekvenciju. Rekla sam sledeće: da ukoliko utakmica bude fer, RTL očekuje da u takvoj utakmici ne može ostati bez frekvencije.“)
Takođe, u obrazloženju se navodi i da je „ostalo nerazjašnjeno i to iz kojih je razloga RTL angažovao firmu specijalizovanu za lobiranje, kada Zakon članom 26 tu vrstu aktivnosti – zabranjuje“.
Član UO RTL-a Nenad Savić kaže za „Vreme“ da ta kuća odlučno odbacuje ovakvo obrazloženje i da je netačno sve što je o RTL-u tu navedeno. „Na primer, ne znam odakle im cifra od 21,3 miliona evra planiranih ulaganja, kad je na javnom razgovoru jasno rečeno i u poslovnom planu jasno navedeno da će u prve četiri godine biti uloženo 35 do 40 miliona evra, a tokom trajanja licence i do 80 miliona. Takođe, netačno je i da smo angažovali agenciju za lobiranje. RTL je angažovao PR agenciju Olaf&Mekatir, koja se ne bavi lobiranjem, već organizacijom konferencija za novinare što je posao koji i obavlja za nas“, kaže Nenad Savić.
Komentari: 1
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
