U Beogradu se vodosnabdevanje rešava kombinovano – oko 3427 litara vode koja se koristi svake sekunde je podzemna voda, dok 3460 litara dolazi iz reka. Ovako izbalansiran odnos nije prisutan u ostatku Srbije gde je čak 18900 litara poteklo od podzemnih izvora, 3065 dolazi iz akumulacija, a 4880 iz rečnih tokova. To znači da se više od 70 odsto vodosnabdevanja oslanja na podzemne vode. Otkako se pitanje kvaliteta podzemnih voda bolje i detaljnije nadzire, došlo je do pomaka u njihovom kvalitetu u Evropskoj uniji. U Srbiji je, nažalost, situacija drugačija
Da li je Srbija zaista bogata vodom? U većini zemalja na svetu, osim onih kojima su istorija i geografija zlosrećno na teritoriji podarile neku manju ili veću pustinju i kakvu drugu sasvim suvu zonu, stanovnici mahom odgovaraju da je njihova zemlja vodom bogata, pa tako i u Srbiji. Pitanje vode je često važna politička tema ili deo neke veće i dramatičnije teme o zagađenju u preradi rude, kao što je u Srbiji slučaj poslednjih meseci, ali je teško zamisliv sukob između opcije koja tvrdi da vode nemamo i one koja je zadovoljna vodnim resursima – sukob je uvek oko toga da li će izvesni postupci uništiti resurse koji se u javnom prostoru gotovo nikad ne dovode u pitanje. Kod vode, svi se slažu da smo bogati, ali ratuju kako se tim bogatstvom gazduje. A gazduje se, mahom, vrlo loše, u Srbiji i izvan nje, dok je drugo pitanje koliko je samo imanje.
Vodno blago, naime, većina ljudi uzima zdravo za gotovo jer ako niste nekoliko dana u karavanu hodali do prve oaze, neizbežno ste primetili kako je voda svuda – u morima, rekama, ispod tla i gore, u oblacima. Međutim, samo oko 0,5 odsto vode na planeti je iskoristivo za ljudske potrebe i ona je, kako to biva, neravnomerno raspoređena, mahom ispod tla, često nedostupna, prirodno zagađena ili pak, što je danak našem dobu, zatrovana pesticidima, plastikom ili antibioticima.
Obično se govori i piše kako je čoveku neophodno minimum 50 litara vode dnevno, što ne znači da tu svu vodu popije (već kod desetog litra bi nastupila smrt jer je i blagotvorna supstanca kao voda opasna kad se uzme u preteranoj količini). Naime, svu tu vodu dnevno čovek koristi za pranje, kupanje, čišćenje, ali i ne samo to – veći deo ove vode potroši industrija koja je koristi da pripremi sve one sasvim suve proizvode u prodavnicama. Ekolozi podsećaju kako milijardu ljudi na svetu nema taj minimum, a novije procene govore i o 2,5 milijardi ljudi koji teže dođu do nužnih 50 litara dnevno.
Sasvim je jasno da više ljudi zahteva više vode i da izuzetno veliki porast broja stanovnika na svetu ovome ne pogoduje. Zato nas, uz klimatske promene, čeka neka vrsta neizvesnosti sa vodom u budućnosti. Do sredine veka, odnosno 2050. godine, čak 87 od 180 zemalja na svetu imaće na raspolaganu samo 1700 kubnih metara vode godišnje, navodi se u studiji “Freshwater availability status across countries for human and ecosystem needs”, koju je prestižni “Elsevier” objavio 2021. godine, što je granica koja predstavlja zabrinjavajuću prognozu.
“Predviđa se da će rast populacije izazvati oštar pad dostupnosti vode u mnogim zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima, dok će ekonomski razvoj povećati potrošnju vode, dodatno komplikujući i otežavajući rešavanje jaza u snabdevanju vodom”, navodi autor Guilherme Baggio sa saradnicima, objašnjavajući da se, nakon regiona Bliskog Istoka i Severne Afrike, očekuje da će podsaharska Afrika postati sledeće žarište nestašice vode, zajedno sa nekoliko azijskih zemalja.
Mada bismo to mogli očekivati na osnovu opšteg narativa da smo “bogati vodama”, Republika Srbija svakako nije među zemljama koje su suve, ali daleko je od toga da je među onih par, poput Islanda, Papue Nove Gvineje, Konga ili Kanade koje zbog toga ne moraju da brinu. Na više sasvim raznolikih listi zemalja po bogatstvu sveže vode, Srbija se plasira, kao i mnogo čemu drugom – na sredini. I uz to, sasvim različito.
Prema listi koja je napravljena kroz platformu AQUASTAT Svetske organizacije za hranu (FAO), Srbija je po količini sveže, obnovljive vode po glavi stanovnika od 180 zemalja tek na 122. mestu sa 1200 kubnih metara vode godišnje po glavi stanovnika. Druga lista, koju je FAO pripremao sa Svetskom bankom, smešta Srbiju daleko bolje, na 22. mesto, dok dr Ana Milanović Pešić sa Geografskog instituta “Jovan Cvijić” navodi kako je Srbija na 47. mestu od 180 država. Sve ove liste se, naravno, razlikuju po načinu na koji resurse mere, ali ukazuju na dve stvari – da nema sasvim konzistentnih podataka o Srbiji i da se naša zemlja ipak ne nalazi na samom vrhu po vodnom bogatstvu. A to je uverenje koje iz nekog razloga deli znatan deo građana Srbije.
PODZEMNO BLAGO
“Još uvek postoje prostori na kojima nije obezbeđeno odgovarajuće snabdevanje stanovništva vodom za piće (po kvantitetu i kvalitetu) iako ovo pitanje predstavlja prioritet nad svim ostalim oblicima korišćenja vode”, navodi se u studiji “Potencijalnost Republike Srbije sa aspekta podzemnih voda i geotermalnih resursa” koju je Geološki zavod Srbije pripremio 2021. godine, što je uslovljeno malom gustinom naseljenosti i siromaštvom, ali i raspoloživim kapacitetima izvorišta i drugim problemima. Stanovnici pojedinih gradova bez upotrebljive vode (Zrenjanin), kao i sela u udaljenim područjima bez vodovodne mreže, svakako dobro znaju šta su sve mogući uzroci, ali i kakva je muka u 21. veku nemati vodovod i pijaću vodu iz česme.
Kroz Srbiju protiče mnogo vode i zemlja ima raskošne slivove Južne i Zapadne Morave, Drine, Timoka, Kolubare, Save i naravno, Dunava, u koji otekne sva ova nadzemna voda. Ona nije u najzdravijem stanju i mahom se koristi za plovidbu, dobijanje električne energije i navodnjavanje, dok se samo manji deo koristi za ljudske potrebe. U Beogradu se, tako, vodosnabdevanje rešava kombinovano – oko 3427 litara vode koja se u Beogradu koristi svake sekunde je podzemna voda, dok 3460 litara dolazi iz reka. Ovako izbalansiran odnos nije prisutan u ostatku Srbije gde je čak 18900 litara poteklo od podzemnih izvora, 3065 dolazi iz akumulacija, a 4880 iz rečnih tokova. To znači da se više od 70 odsto vodosnabdevanja oslanja na podzemne vode.
Širom Evrope, u mnogim zemljama, ove vode su zagađene zbog poljoprivrede, metalurgije i odlaganja komunalnog otpada koji je zagadio niže slojeve tla. Otkako se pitanje kvaliteta podzemnih voda bolje i detaljnije nadzire, došlo je do pomaka u njihovom kvalitetu u Evropskoj uniji. U Srbiji je, nažalost, situacija drugačija.
Kad se priča o podzemnim vodama, misli se na one koje prirodno ispunjavanju pukotine u stenama pod zemljom, a koje se inače nazivaju izdani (što je reč koju bi trebalo, ako ništa drugo, da usvojimo sa ovim tekstom). Ako se pitate koliko izdana u Srbiji ima i kakav im je kvalitet, zapravo to je pitanje kakve su same stene pod našim nogama (hidrolozi će reći “kakva stena – takva voda”). Od stena zavisi filtracija i samim tim sadržaj minerala u vodi. U nekim delovima Srbije, gde ima arsena i drugih pogubnih materija, geološki sastav tla je takav da je voda u podzemnim bazenima neupotrebljiva.
KARST U BUNARU
Naša zemlja poseduje od svega pomalo i ništa posebno, smatraju geolozi u Srbiji. Eksperti za vodu uglavnom ukazuju da je voda u Srbiji najdostupnija u takozvanim freatskih izdanima – reč je o vodi na dubini od par do 10 metara ispod tla, do koje se dolazi kopanjem plitkih bunara. Ona je, logično, kao najplića, najpodložnija zagađenju. Nažalost, presporo širenje kanalizacione mreže učinilo je da su naši ljudi, ne razmišljajući dublje (i bukvalno i metaforično), mnoge bunarske izdane pretvorili u septičke jame. U Srbiji su manje zastupljene takozvane arteške vode i subarteški izdani, koji su dublji i daleko kvalitetniji.
Najmanje ima takozvanih karstnih izdana koji su najkvalitetnije i koje nastaju na kraškim terenima. Karst je, inače, sa pravom deo nacionalnog blaga na Balkanu i istorijski se vezuje za istraživanja Jovana Cvijića. Međutim, nevolja je što ga je Srbija izgubila tokom razdvajanja od drugih republika nekadašnje države. Krečnjački tereni u Srbiji zauzimaju samo oko 30 odsto teritorije.
To ima veze sa tim da veći deo države čini pitomo, plodno područje – ravnice, doline velikih reka, župe i blaga pobrđa, dok karških oblasti ima vrlo malo. Ali, sa njima ima i manje vrlo kvalitetne vode kakva stanuje u krečnjačkim stenama. Većina prirodnih rezervoara podzemnih voda visokog kvaliteta nalazi se u oblasti karsta, a poređenja radi, oko 70 odsto teritorije Crne Gore čine takva područja.
Najznačajnija izvorišta podzemnih voda u Srbiji nalaze se krečnjačkim masivima kod Suve planine, Beljanice, Kučaja i Tare, a najveće vodno blago se nalazi u Južnoj i Istočnoj Srbiji gde u krečnjačkim masivima nemaju termalne karakteristike. Budući da je tako lokalizovana, u Srbiji se koristi i voda u dolini Save, Morave i priobalju Dunava. Kako navodi Geološki zavod Srbije, širom Srbije evidentirano je više od 200 mineralnih i termomineralnih izvora, ali njihov hemijski sastav i fizičke karakteristike znatno variraju u zavisnosti od geološkog okruženja, pa je Mačva karakteristična po vodama povišene temperature, dok druge vode imaju neke druge karakteristike. No, za razliku od karstnih, ove vode nisu najvišeg kvaliteta.
Situacija u Vojvodini vrlo je specifična – kvalitet vode ovde je ugrožen zbog prisustva arsena i organskim materija u izdanima. Mada nije sasvim jasno kako veliki gradovi opstaju bez vode decenijama, sam kvalitet vode nije rezultat površinskog zagađenja, već prirodnog sastava podzemnih voda Panonskog basena. Da bi se takva voda koristila, neophodan je odgovarajući tehnološki tretman vode, koji zahteva veća ulaganja, a kako stvari stoje u Srbiji, to nije smatrano ni na lokalu, ni na državnom nivou kao posebno važno pitanje.
NADZOR
Koliko vode imamo? Prema podacima Geološkog zavoda Srbije, “ukupne raspoložive rezerve vode u okviru svih 13 potencijalnih izvorišta podzemnih voda od regionalnog značaja iznose oko 32,33 kubna metara u sekundi i njome se može alternativno vodosnabdevati čak oko 11 miliona stanovnika”. Žedni posmatrač može da zaključi da nije previše, neće preteći mnogo, ali je dovoljno, kao i mnogo čega u Srbiji. No, isti posmatrač, osim što može da zaključi kako voda nije neka, ali nije ni tako loša, može da zapazi i da je ključ tog i takvog vodosnabdevanja u budućnosti u nadzoru nad izdanima i praćenju kvaliteta vode u njima.
Praćenje kvaliteta podzemne vode, nažalost, jedan je od onih hobija koji pojedinac i pojedine institucije smatraju životno bitnim, ali koje nisu stekle više poklonika, kao što su šah, planinski biciklizam ili lov na vampire. Režim podzemnih voda, naime, sistematski se osmatra još od Drugog svetskog rata, isprva na 40-ak osmatračkih mesta, da bi šezdesetih godina dostigao brojku od 279 osmatračkih pijezometara. Međutim, devedesetih dolazi do gašenja nekih stanica i tek u naše doba ova vrsta redovnog praćenja postaje važnije pitanje i sada imamo oko 400 pijezometara, što je strašan, žargonski naziv za obični osmatrački bunar. Kako god, pokazuje se da je njihov broj daleko od dovoljnog.
“Imajući u vidu činjenicu da se trenutno vrši osmatranje vodostaja i merenje proticaja površinskih tokova na 211 vodomernih profila, možemo reći da je više od 55 odsto vodnih tela nepokriveno hidrološkom stanicom uz pomoć koje bi se mogao pratiti kvantitativni i kvalitativni status vodotoka od interesa. Što se tiče osmatračke mreže koja bi trebala da prati režim podzemnih voda jednog vodnog tela (kvantitativni status ovog vodnog resursa), ovde je situacija znatno gora. Razlog je taj što je trenutno na svega 41 od ukupno izdvojena 153 vodna tela (nešto više od 25%) uspostavljena odgovarajuća osmatračka mreža”, navodi hidrološkinja Vesna Ristić Vakanjac sa Rudarsko-geološkog fakulteta u članku “Monitoring površinskih i podzemnih voda” iz 2021. godine.
Upravljanje vodama u nadležnosti je Vlade Republike Srbije, što se u praksi ostvaruje kroz pojedina ministarstva, pokrajinu, lokalne samouprave i javna vodoprivredna preduzeća. Sistem je vrlo složen i uključuje Republičku direkciju za vode, a istovremeno i članstvo zemlje u međunarodnim organizacijama kao što je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Sve to dovodi do vrlo zanimljivih studija (deo smo videli ovde) o kvalitetu vode, dobrih zakonodavnih rešenja, pravilnika i pojedinih projekata, ali za sada ne povećava broj pijezometara.
Uz sve nevolje, nema sumnje da u Srbiji postoji ogromna ekspertiza u pogledu voda, upravljanje je rešeno, ali stvari ne funkcionišu najbolje. Možda je reč o tome da dete koje smatramo vunderkindom, najboljom i najzdravijom vodom, nije baš tako talentovano i da mu treba malo bolji i malo skuplji tretman. Svakako mu treba malo više pažnje.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
