Na konferenciji za medije nakon sastanka predsednika Vlade Bavarske Markusa Zedera i predsednika Srbije Aleksandra Vučića međusobne pohvale i hvalospevi, a gostu je dodeljen i Orden Republike Srbije na lenti
„Ekspo 2027 je ogromna šansa za Srbiju i mi ćemo to podržati tako što ćemo organizovati učešće bavarskih preduzeća koja su spremna da ulažu u Srbiju“, izjavio je predsednik Vlade Bavarske Markus Zeder.
On je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem istakao da je Srbija veoma ekonomski unapređena, po nekim pokazateljima čak malo bolje nego što je to trenutno u Nemačkoj, i to je interesantno tržište za Bavarsku koja ima najjači izvoz u Nemačkoj, i čak u Evropi.
Dodao je i da je pristup Srbije u EU.
„Zalažemo se da Srbija pristupi Evropskoj uniji (EU) i bila bi šteta za Evropu i Srbiju kada Srbija ne bi išla tim putem“, rekao je Zeder.
On je istakao da „svako mora da uradi svoj domaći zadatak“, ali je bitno da EU ne bude zajednica u kojoj svi moraju da govore i misle isto, već da svako svoje znanje može da unese u EU, kako bi Evropa postala stabilnija.
Potrebni su nam stabilni partneri u vreme ratova i zato se i u saveznoj nemačkoj vladi, ali i u EU zalažemo da Srbija postane deo EU, jer je Evropi nužno potrebna Srbija, rekao je Zeder.
Vučić: Zeder među najvažnijima
Predsednik Srbije je uzvratio da je Zeder „jedan od najsnažnijih i najvažnijih lidera Evrope sa nedvosmislenim stavovima“.
On je istakao da bavarske kompanije u Srbiji zapošljavaju 25.000 ljudi.
Vučić rekao je da je Markusu Zederu predložio sedam važnih stvari u kojima mogu da sarađuju i da je Zeder odmah prihvatio jedan deo.
Prva stvar je rad Mešovite srpsko-bavarske komisije, za koju je rekao da će sa srpske strane biti predložena na ministarskom nivou.
Kao drugu, izdvojio je saradnju sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu, koji se smatra „krovom Evrope“ po rezultatima i uspesima.
Kako je rekao, to je preduzetnički univerzitet u kome se nalaži sve najvažnije u Evropi u toj oblasti.
„Rekao sam da smo spremni da platimo za otvaranje kampusa tog univerziteta u Beogradu. Bili bismo srećni da postoji kampus“, rekao je Vučić.
Kao treću stvar, Vučić je izdvojio saradnju istraživačkih zajednica i naglasio da ta zajednica u Bavarskoj ima ogromne uspehe i istraživačke kapacitete i da se u te stvari ulaže 5,5 miliona evra.
„Samo Bavarska ima više departmana za istraživanje veštačke inteligencije nego Španija i Italija zajedno. Zato je važno da učimo od Bavarske, od veštačke inteligencije, robotike, super kompjuteringu…“, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, četvrta stvar je saradnja sa industrijom i poslovnom zajednicom.
„I u Istočnoj Evropi su operativni Fraunhofer, koji ima platformu za primenjenu veštačku inteligenciju za materijale i proizvodnju na Tehničkom univerzitetima u Češkoj i Poljskoj. Mi bismo voleli da se slično prisustvo ostvari i u nekoj od istraživačkih institucija u Republici Srbiji“, rekao je Vučić.
Kao petu važnu stvar, Vučić je izdvojio da bavarsko državno ministarstvo za ekonomiju upravlja mrežom predstavništava u 30 država sveta, kao i da je zamolio Zedera da jedno takvo predstavništvo bude otvoreno i u Beogradu.
„Šesta tačka, Bavarska poseduje vrhunsku ekspertizu na planu internacionalizacije poslovanja malih i srednjih preduzeća kao i digitalizacije njihovih poslovanja i oni će 10. aprila održati konferenciju posvećenu Albaniji. Za nas je svaka vrsta razmene mišljenja i bližeg upoznavanja sa bavarskim iskustvima u vezi sa internacionalizacijom poslovanja malih i srednjih preduzeća od suštinskog značaja“, rekao je Vučić.
Kao sedmu tačku, Vučić je izdvojio praktičnu obuku radne snage i istakao da bi to bilo zanimljivo za Srbiju u oblasti autoindustrije, industrijske mehanike i elektronike i obrade metala.
Dodao je i da je svaka vrsta saradnje u IT sektoru takođe dobrodošla.
„Više od svega, mi izuzetno cenimo načine na koje se predsednik vlade Bavarske obraća Srbiji i njenim građanima. To je čovek koji izuzetno dobro poznaje istoriju, ali i čovek koji ume, bez obzira na ogromnu snagu Bavarske, a Bavarska ima deset puta veći BDP nego što ga ima Srbija, i da pokaže poštovanje i da pokaže da u nama vidi partnere i prijatelje. Ja sam mu na tome beskrajno zahvalan. Za mene je ovo dan od izuzetnog značaja“, zaključio je Vučić.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kojeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
