Kome će pripasti 11 džakova iz sefa 555

Jedanaest džakova više od četiri decenije čuva se u sefu broj 555 u Narodnoj banci Srbije. Sef je otvaran jednom, 2013. godine, pod velom tajne u javnosti, a za sadržaj u njemu zainteresovane su tri strane – država, naslednici Josipa Broza Tita i članovi kraljevske porodice Karađorđević. Reč je o predmetima koji su primljeni u Narodnu banku 14. maja 1982. godine, odnosno oni koje je Predsedništvo SFRJ popisalo i prikupilo u Belom dvoru na Dedinju nakon smrti nekadašnjeg predsednika države Josipa Broza. Među njima su poluge zlata, predmeti od zlata, zlatnici, odlikovanja, posuđe od srebra, medaljoni, značke, gotovina, ali postoje sumnje da je u međuvremenu dosta toga nestalo sa spiska, odnosno da je pokradeno. Porodica Broz i dalje čeka epilog ostavinskog postupka, porodica Karađorđević uzda se u restituciju, a država, izgleda, ne može lako da se odrekne sadržaja iz trezora banke.

Dok se svi postupci ne završe, država je zvanično vlasnik svih ovih predmeta koji se čuvaju pod ključem. U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju za “Vreme” da je pravni sledbenik, odnosno ostavodavac, Generalni sekretarijat predsednika Repubike koji jedini može dati nalog za otvaranje sefa, kao i za bilo koje druge radnje u vezi sa vrednostima koje se nalaze u njemu. U NBS podsećaju i da je po nalogu predsednika poslednji put ova ostava otvorena 18. februara 2013. godine kada je sačinjen zapisnik o sadržaju sefa.

“Na osnovu dopisa Generalnog sekretarijata predsednika Republike od 25. jula 2017. godine, utvrđeno je da podaci nastali u radu Narodne banke Srbije, a u vezi sa depoom broj 555 – Vrednosti primljene od predsedništva SFRJ, nakon protoka vremena – nisu više tajni podaci. Na osnovu svega navedenog, za uvid u sadržaj ostave potrebno je obratiti se ostavodavcu”, navodi se u odgovoru NBS.

U kabinetu predsednika, međutim, na pitanje “Vremena” šta se planira sa predmetima koji se čuvaju u sefu 555 odgovaraju da od 2013. godine ta tema više nikada nije pokrenuta i da nemaju nove informacije.

foto: foto-služba kabineta predsednika republike, muzej jugoslavije

NAJDUŽI OSTAVINSKI POSTUPAK U ISTORIJI

Ostavinsku raspravu o Titovoj zaostavštini koja se čuva u državnim trezorima pokrenuo je još 1983. sada pokojni sin Josipa Broza – Žarko. Naslednici predsednika nekadašnje Jugoslavije su sin Miša i unuci Josip (Joška), Zlatica, Svetlana i Edvard Broz, ali i naslednice Titove udovice, sestre Jovanke Broz.

Sud je 1989. godine doneo rešenje o podeli imovine, koje je Jovanka Broz tada osporavala, a proglašenjem neustavnim Zakona o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su imovina Josipa Broza 2002. godine otvorio se novi proces. Tada je počeo i novi postupak utvrđivanja šta su bile lične stvari predsednika bivše SFRJ.

Tek 2015. godine Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je kao neosnovan predlog naslednika Josipa Broza Tita za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja o raspodeli imovine jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi. Prema obrazloženju suda navedenom u rešenju, neophodan preduslov za donošenje dopunskog rešenja je da se radi o imovini za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, a što ovde nije slučaj, jer je ostavinski postupak za podelu Brozove imovine pravosnažno okončan još 1991. godine.

U obrazloženju Rešenja iz decembra 2015, koje je “Vreme” dobilo od Prvog osnovnog suda u Beogradu na osnovu slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, navodi se da je pravosnažnim rešenjima tadašnjeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu iz 1984. i 1991. godine raspravljena zaostavština Josipa Broza Tita. Prema prvom, kako se dodaje, deo koji se odnosi na autorska prava podeljen je na tri dela – Jovanki Broz i dvojici sinova, dok je drugim raspravljena zaostavština koju su činila novčana sredsva i lični odevni predmeti. U dokumentu piše da je reč o spiskovima iz 1982. u kojima se navode Titovi odevni predmeti koji pripadaju naslednicima pod rednim brojevima od 1. do 384. i predmetima koji se mogu smatrati ličnim stvarima Broza pod rednim brojevima od 1. do 485.

Na zahtev za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja, nakon što se ustanovilo da je Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su vezane za život i rad Josipa Broza Tita neustavan, sud je “imajući u vidu navode naslednih učesnika, stanje u spisima predmeta, priložene i pribavljene dokaze u koje je sud izvršio uvid, našao da predlog nije osnovan”.

Naime, u tom zakonu je, podsećaju, bilo propisano da poveljama, plaketama, diplomama, štafetnim palicama i drugim predmetima koji su kao znaci priznanja i počasti dodeljeni Josipu Brozu Titu, arhivskom građom koja se odnosi na njegov život i rad, stvarima koje je dobio na poklon u zemlji i inostranstvu, trofejima, zbirkama umetničkih dela i drugih predmeta i vrednosti i drugim stvarima kojima se Broz koristio u obavljanju državnih i drugih društvenih funkcija, kao stvarima u društvenoj svojini, upravljaju organi i organizacije određene Saveznim zakonom. Državno pravobranilašvo je 2012. i 2013. zatražilo da iz postupka budu izuzete određene stvari “s obzirom da je još za života ostavioca jedan broj stvari dat ustanovama kulture, a koje su po svojoj prirodi kulturna dobra” i da je sva imovina Muzeja istorije Jugoslavije javna svojina Republike Srbije, shodno članu 18. Zakona o javnoj svojini.

U istom rešenju se ističe i da je odbijen zahtev porodice Karađorđević da se uključi u ostavinski postupak zaostavštine Josipa Broza Tita pošto nisu ni zakonski, ni testamentalni naslednici. Dodaje se i da oni, imajući u vidu da je popisom depoa 555 ustanovljeno da zatečene stvari možda predstavljaju zaostavštinu njihovih pravnih prethodnika, mogu svoje zahteve ostvariti u drugim zakonskim postupcima.

foto: foto-služba kabineta predsednika republike, muzej jugoslavije

Nakon žalbe na ovo rešenje, postupak je prešao na Viši sud koji je pre oko godinu i po dana odbio zahtev naslednika. Punomoćnica Zlatice Broz Violeta Kočić Matiček kaže za “Vreme” da je u toku revizija pred Vrhovnim sudom.

“Ostavinska rasprava je pravosnažno okončana, a revizija je vanredni pravni lek. Čeka se odluka”, navodi Violeta Kočić Matiček. U Vrhovnom sudu su odgovorili da je predmet primljen 20. februara ove godine, da je “u radu” i da je sudija izvestilac Zoran Hadžić.

“Postupak nikad neće biti završen jer državi ne odgovara. Oni smatraju da ništa od toga nije Titovo i naše kao porodice. Vodi se višedecenijska opstrukcija”, ocenjuje za naš list Titova unuka Svetlana Broz.

Nije optimističan ni unuk Josip Joška Broz koji ističe da tu “niko više ništa ne može”.

“Pola toga je u međuvemenu pokradeno, mnogih stvari nema”, naglašava naš sagovornik i dodaje da je jedino nasleđeno do sada novac koji su dobili Jovanka, Miša i Žarko od autorskih prava. Njegov advokat Nikola Barović nam objašnjava da je Viši sud odbacio postupak zbog rokova, odnosno procesnog razloga, što znači da je sve pripalo državi.

“SANDUK 23” I POTRAŽIVANJA PORODICE KARAĐORĐEVIĆ

Imajući u vidu da se ispostavilo kako je među predmetima koji su ostali iza Tita bilo i stvari koje su oduzete Karađorđevićima još posle Drugog svetskog rata, za postupak ostavinske rasprave zainteresovali su se i članovi kraljevske porodice. Pošto je reč bila o ostavini Broza, Karađorđevići nisu mogli da budu zvanično uključeni u sam postupak, jer nisu njegovi naslednici, ali su pratili šta se događa.

Uroš Parezanović, šef službe za odnose s javnošću i protokola kraljevskog dvora, navodi da su predmeti iz sefa 555 deo zahteva za restituciju porodice Karađorđević koji je podnet 2014. i koji još traje.

“Zanimljivo je da se čak i na dokumentima iz 1982. godine, kada je stavljanje u sef izvršeno, može videti da piše ‘pripadalo porodici Karađorđević’. Znači, ni tad nisu negirali da je to bila privatna svojina kraljevske porodice, kao što uostalom nisu ni 1947. kada je konfiskacija izvršena. U naredbi Edvarda Kardelja kojom je otimanje imovine sprovedeno, jasno piše od koga se šta oduzima, to jest na koga se vodi”, objašnjava Parezanović.

On dodaje da je sudski veštak Rajko Dupalo 2013. prilikom otvaranja sefa za veliki broj predmeta naveo kako nalazi ukazuju da su pripadali porodici Karađorđević.

“Tu ima nakita, dugmadi za manžetne sa kraljevskim monogramima, ordenja, satova, starih novčića, ali i posuđa… Tu je i privezak s natpisom ‘Petar, rođen 6. 9. 1923. – kršten 21. 10. 1923. u Beogradu’, ili broš sa slovom M (Marija) i krunom, generalno dosta dragocenosti sa krunom. Interesantno je kako komunistima krune na nakitu i satovima koje su oteli, pardon, prisvojili, nisu smetale, a jesu na zidovima kraljevskog dvora, gde su ih zajedno sa dvoglavim orlovima prekrečili, da ih ne podsećaju na prave vlasnike”, ocenjuje Parezanović.

Jedan od zanimljivih predmeta koji ilustruje celu ovu priču, kako navodi naš sagovonik, jeste i orden Karađorđeve zvezde kraljice Marije u brilijantima, koji se vidi na njenim fotografijama pre Drugog svetskog rata, a koji je bio i u okviru famoznog “Sanduka 23”. Kada je počeo rat, prema njegovim rečima, dragocenosti kraljevske porodice su spakovane u više sanduka i odnete iz Beograda.

“Deo ovih kovčega je stigao i do manastira Ostrog, gde ostaju skriveni nakon evakuacije kralja Petra Drugog i Vlade Kraljevine Jugoslavije. Deo sanduka u manastiru nalazi Gestapo, i to veoma brzo nakon okupacije, da bi ono što je ostalo skriveno našla OZNA 1945. godine. Kada se uporede spiskovi sefa 555 i onoga što je OZNA odnela, i laik može videti da ima dosta podudarnosti”, navodi Parezanović.

Što se tiče “sanduka 23”, on navodi da je on bio predat Narodnoj banci, a da se njegova sadržina detaljno navodi u spisima nakon 1945. godine. Nakon oduzimanja imovine, dodaje, ovaj sanduk je stavljen pod nadležnost Ministarstva finansija FNRJ i Narodne banke, s napomenom da one dragocenosti koje nisu interesantne Ministarstvu mogu biti predate muzejima.

“Ovaj orden Karađorđeve zvezde je očigledno bio interesantan Ministarstvu pošto nije završio u muzeju poput drugih predmeta iz sanduka. Bio je izdvojen i na kraju je dospeo u sef 555, za razliku od, na primer, maršalske palice kralja Aleksandra Prvog ili njegove sablje, koji su do 2003. bili u Narodnom muzeju, a onda su ustupljeni na trajno čuvanje Zadužbini kralja Petra Prvog na Oplencu. Orden je samo privremeno napustio Depo 555 i to 26. maja 2013. kada je tokom državne sahrane članova kraljevskog doma bio izložen na kovčegu kraljice Marije”, priča Parezanović u ime porodice Karađorđević.

Svetlana Broz, kako sama kaže, bila je jedna od retkih naslednika koja se tokom postupka složila sa tim da sve što je bilo u vlasništvu Karađorđevića treba i da im se vrati jer je “jasno pripadalo njima”.

ŠTA JE SVE NA SPISKU

Prema spisku koji su pre desetak godina objavili mediji, Narodnoj banci Jugoslavije je 1982. godine predato zlato u polugama i u prahu, u ukupnoj težini od 29,366 kilograma, 2.663 zlatnika, predmeti od zlata, brilijanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević, ukupno 149 komada, ali i predmeti od zlata i drugih plemenitih metala koji su posle rata uzeti iz trezora Narodne banke Jugoslavije, zaplenjeni ili nabavljeni iz državnih sredstava, ukupno 251 komad.

Na spisku se nalaze još navodno i numizmatički novac veće vrednosti, ukupno 1.271 komad, odlikovanja koja su pripadala porodici Karađorđević – 13 komada, posuđe od srebra i srebra sa pozlatom, ukupno 18 kompleta.

Popisani su i ostali predmeti manje vrednosti, kao što su dugmad za manžetne, kutije za cigarete, medaljoni, privesci, značke i slično – ukupno 83 komada, ali i devize u gotovu – 26.219 američkih dolara, 36.000 maraka i 2.200 danskih kruna.

MISTERIOZNO OTVARANJE SEFA U PRISUSTVU VLASTI

Iako su naslednici Josipa Broza zahtevali da se sef 555 otvori u Narodnoj banci Srbije kako bi se utvrdilo da li se u njemu nalazi sve što je primljeno 1982. godine, a Prvi osnovni sud u Beogradu tražio dozvolu NBS i Predsedništva, kabinet tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića 2013. otvorio je sef i obrazovao tročlanu komisiju da popiše predmete. Na otvaranje sefa nisu bili pozvani ni predstavnici suda, ni naslednici, zbog čega je čitav postupak okarakterisan kao netransparentan, izazvavši brojne sumnje i teorije zavere.

“Nije bilo dozvoljeno da prisustvujemo otvaranju sefa i otvoren je bez našeg prisustva. Rečeno je da je na spisku među predmetima bila i imovine porodice Karađorđević, pa su i oni tražili da vide o čemu se radi. Nikada nismo saznali šta je tada popisano od sadržaja”, navodi Violeta Kočić Matiček, punomoćnica Zlatice Broz.

Na čelu komisije koja je 2013. godine otvorila sef 555 prvi put posle 30 godina, bio je Oliver Antić, savetnik predsednika Nikolića, a otvaranju su prisustvovali i drugi Nikolićev savetnik, general Milorad Simić, kao i zamenik generalnog sekretara predsednika Nenad Jevremović.

Oliver Antić je tada izjavio da ništa sa spiska ne nedostaje i da su čak našli nekoliko predmeta više. “Sada je sve na ostavinskom sudu. Koga on bude imenovao za naslednika, i kada to postane pravosnažno, taj će dragocenosti moći da preuzme”, rekao je tom prilikom Antić i dodao da su sve stvari “iz bezbednosnih razloga vraćene u depozit”.

On je nakon toga izjavio i da je dobio izveštaj veštaka o sadržaju takozvanog “Titovog sefa” u Narodnoj banci Srbije, ističući da u tom sefu nema ništa Titovo i da su to sve stvari dinastije Karađorđević.

Advokat Joške Broza Goran Petronijević je u to vreme izjavio da je ceo postupak otvaranja sefa i čuvanja predmeta sproveden nezakonito: “Komisija koja je otvarala sef poništila je sud kao instituciju. Kada se pokrene ostavinski postupak, sud je jedini nadležan za donošenje svih odluka u vezi sa tim procesom, uključujući otvaranje sefa. Sud je morao izričito da zabrani komisiji da popisuje stvari bez prisustva suda i punomoćnika naslednika”. Petronijević je smatrao kako je razvlačenje postupka pokušaj jednog broja ljudi koji su bili na vlasti nakon Titove smrti da prikriju da je dosta toga pokradeno.

Šta danas kaže Zakon

Prema važećem Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, pokloni koje predstavnik Republike, odnosno teritorijalne jedinice, primi od stranih država, organa ili organizacija tih država, međunarodnih organizacija ili stranog državljanina i stranih pravnih lica jesu sredstva u državnoj svojini. Dodaje se i da primalac ovakvih poklona može steći svojinu nad prigodnim poklonom manje vrednosti, a da se u suprotnom primljeni poklon predaje nadležnim institucijama.

foto: foto-služba kabineta predsednika republike, muzej jugoslavije

Tito nije imao lične nekretnine

Jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito nije posedovao ličnu imovinu kada su nekretnine u pitanju, iako je za vreme svoje vladavine koristio veliki broj rezidencija i kuća za odmor. Većina tih obekata pripala je republikama koje su činile Jugoslaviju. U Beogradu je koristio vilu u Užičkoj 15 na Dedinju i Beli dvor kraljevske porodice. Kompleks u Karađorđevu, selu kod Bačke Palanke, Tito je koristio uglavnom zbog lova, gde je ponekad primao i značajne goste. Koristio je i vilu na Zlatiboru, koja je vraćena restitucijom prethodnim vlasnicima, pa je prodata.

Najpoznatija Titova rezidencija u Hrvatskoj bila je u severnom delu Jadranskog mora, na Brionima. U Kumrovcu u Hrvatskoj, gde se Tito rodio, 1947. godine sagrađena je vila koja je danas u vlasništvu Ministarstva državne imovine Hrvatske. Vila Dalmacija u Splitu je u vlasništvu grada Splita i iznajmljuje se za održavanje različitih događaja. U istočnoj Hrvatskoj, u blizini Iloka, nalazi se i vila Dunavka, koja je takođe danas u vlasništvu države, kao i dvorac Tikveš. Vile u Koprivnici i Gorici, u blizini Bugojna, nekadašnjeg Titovog omiljenog mesta za lov, danas su napuštene. Crnogorska vlada je prodala ili iznajmila veći deo Titove imovine, ali je i dalje vlasnik vile Galeb u Igalu. Vila Lovćen u Bokokotorskom zalivu data je pod zakup azerbejdžanskoj kompaniji Azmont Investment. Od brodova, Vlada Crne Gore je prodala “Galeb” i jahte “Primorku” i “Jadranku”. U Sloveniji je Tito koristio vilu na Bledu, a u Makedoniji na Ohridu. Oba objekta su dobile države u kojima se nalaze. Stan na Menhetnu, koji je takođe koristio, prodat je.