U srpskoj verziji O jagodama i krvi još niko nije odgovarao za premlaćivanje studenata i nastavnika na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu maja 2000, traži se pomoć policije i tužilaštva ali je pravo pitanje – koliko Univerzitet može sam sebi da pomogne
Dekani Arhitektonskog, Građevinskog i Eletkrotehničkog fakulteta u Beogradu uputili su nedavno apel javnosti u kome traže pomoć u rasvetljavanju „jednog slučaja prebijanja i drastičnog ponižavanja ljudi i Univerziteta“. Dekani prof. dr Zoran Nikezić, prof. dr Aleksandar Cvetanović i prof. dr Branko Kovačević poručuju da bi rasvetljavanje slučaja koji se dogodio u noći 23. maja 2000. godine u zgradi tehničkih fakulteta „trebalo da bude čin početka moralnog pročišćavanja ovog društva, što podrazumeva ne samo osudu neposrednih izvršilaca batinaša nego i, pre svega, osudu naredbodavaca i organizatora ponoćnog prebijanja“.
Neposredno posle slučaja kakav se ne pamti u istoriji Beogradskog univerziteta grupa nastavnika i saradnika Arhitektonskog fakulteta podnela je Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv NN lica.
Ni dve i po godine posle događaja nadležni nisu otkrili ko su bili batinaši, ko naredbodavci. Dekani ukazuju da „scenografija“ napada, kao i svi prethodni potezi ukazuju da se sve odvijalo po naredbi Vlade Teodosića, tadašnjeg dekana Elektrotehničkog fakulteta. Oni tvrde da postoje mnogi svedoci da je te noći i pre i za vreme batinanja studenata dekan Teodosić bio u zgradi. I Studentska unija ETF-a upućuje otvoreno pismo premijeru dr Zoranu Đinđiću i republičkim ministrima policije i pravde Dušanu Mihajloviću i Vladanu Batiću kojim traži odgovornost vinovnika batinanja, ali i svih naredbodavaca. Postoji dovoljno činjenica o zločinu da se istraga pokrene i reši, naglašavaju studenti.
Prvo opštinsko javno tužilaštvo je krajem prošle godine obnovilo zahtev Kriminalističkoj policiji SUP-a Beograd da se otkriju batinaši koji su fizički napali studente i profesore u noći između 22. i 23. maja 2000. Prema pisanju lista „Danas“, Informativna služba Gradskog SUP-a tvrdi da „još ništa nije stiglo“.
Trojica dekana poručuju da „naredbodavci i organizatori sramnih dela osećaju da i dalje mogu da neguju, čak i da razvijaju svoju bahatost i da se rugaju svojim žrtvama. To je ono što je u svim ovakvim slučajevima najstrašnije.“
RUGANJE ŽRTVAMA: I upravo s tim neverovatnim ruganjem žrtvama na Elektrotehničkom fakultetu su se već suočili: letos je na adresu ovog fakulteta stiglo rešenje Trgovinskog suda u Beogradu da za „usluge obezbeđenja“ plati Pro-Tech Teamu iz Beograda 264.770 dinara!?
Kao što smo već pisali („Mlati pa naplati“;“Vreme“, 25. jul 2002, Milan Čolaković, novi vlasnik Pro-Tech Teama, objašnjava da je firmu kupio aprila 2001. od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković: „Nasleđena je dokumentacija koja svedoči da je izvršena usluga obezbeđenja koja ni do danas nije plaćena. Neka sud presudi ko mora da plati! Mi smo profesionalci.“ Iz dokumentacije se vidi: naručilac posla – Vlada Teodosić, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Fakultet se žalio na ovo rešenje Trgovinskog suda. ETF vodi i spor protiv bivšeg dekana Vlade Teodosića koji je iz fakultetske kase štedro trošio na „obezbeđenje“: on je za profesionalne „gorile“, lance, katance, okove dao više od 150.000 DM!?
Ruganje žrtvama se nastavlja: povodom apela bivši dekan poručuje novinarima da će se videti na sudu, da je njegov avokat Branimir Gugl, ali i da je jedna krivična prijava protiv njega već odbačena. Dr Miloš Laban, u to vreme profesor na ETF-u i spiritus movens sramnih zbivanja na ovom fakultetu, tvrdi da su to sve „klevete i laži“.
Teodosić poručuje da je morao da spreči da „nedefinisana rulja ulazi na fakultet, da naša imovina koja je od velike vrednosti ne bi prošla kao slike iz Skupštine i kao Televizija, koja je temeljno opljačkana kad je zapaljena“. Još jedno ruganje žrtvama: „nedefinisana rulja“ su pobunjeni profesori i studenti, koje je dekan mesecima svakodnevno ponižavao i maltretirao, da bi konačno, u noći 23. maja 2000. bilo organizovano batinanje.
MOĆ KONFORMISTA: Dekani u svom apelu pitaju rukovodeće ljude ove zemlje „zbog čega se ovaj slučaj, u istoriji Univerziteta, čak i u svetu nezabeležen po svojoj bestijalnosti (medicinske maske, batine, besprimerna mržnja i ostrašćenost) ne rešava, mada su prošle dve godine od dana podnošenja krivične prijave“.
Slično pitanje postavlja i Studentska unija ETF-a.
Vodeći ljudi ove zemlje treba da kažu zašto se ovaj slučaj ne rešava, ali za Univerzitet bi vrlo lekovita bila i jedna hrabra introspekcija: da se suoči sam sa sobom i postavi pitanje zašto je mirno gledao kako neki ministri, rektori, dekani i njihovi timovi razaruju ovu instituciju. Zbivanja na ETF-u, Filološkom, Šumarskom, FON-u, Poljoprivrednom, Veterini, pa i na Medicini, kao da su zaboravljena.
Profesori Pravnog fakulteta amnestirali su nekadašnjeg dekana Olivera Antića: izgleda da su više zaokupljeni odbranom lika i dela Radovana Karadžića nego osudom osionog dekana koji je otpustio najviše profesora u istoriji ove kuće.
Famozni „lustracioni“ član 141 Zakona o visokom školstvu sveo se zapravo na neobaveznu instant-lustraciju: dekan ili katedra mogu da pokrenu postupak u roku od dva meseca, a ukoliko se za to vreme ništa ne preduzme, stvar je završena! I tako je kolektivna akademska amnezija pokrila lik i delo svih onih ministara, rektora, prorektora, dekana, članova upravnih odbora koji su se za vreme „godina raspleta“ shodno ogromnim ovlašćenjima ponašali kao da je Univerzitet, odnosno fakulteti njihovo privatno dobro ili, još gore, trećerazredne zadruge u kojima po svom ćeifu, najščešće po političkim i ličnim simpatijama i antipatijama, ljude otpuštaju ili zapošljavaju, teraju u penziju ili im produžuju ugovore, odobravaju ili ne odobravaju izradu teze, stručno usavršavanje u inostranstvu… sve do „bumaške“ kojom se srećniku ili srećnici udeljuje krov nad glavom.
Trebalo je ove ljude sprečiti da ponovo budu na rukovodećim funkcijama iz razloga moralne higijene, da ne doprinose reinkarnaciji zla. Međutim, ljudi koji su činili zlo spremaju na mnogim fakultetima veliki povratak.
Na univerzitetima amnezija i konfuzija: tako je bivši dekan ETF-a Teodosić ispraćen u penziju sa poklonom, i on dobija dukat!? Istovremeno, fakultet protiv njega vodi spor zbog zloupotrebe položaja!? Podsetimo, za vreme strahovlade dvojca Teodosić–Laban sa ETF-a je oterano ili fakultet napustilo 97 profesora, asistenata i drugih saradnika u nastavi! Univerzitet, kao jedna od ipak elitnih institucija društva, mora javno da postavlja pitanja individualne odgovornosti. Ali, kao da se Univerzitet utopio u konformizmu tihe većine prosečnih: nema ni snage ni volje da ispliva iz moralne entropije.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
