Ko to tamo truje

Cela priča je prilično zamuljana, kako ovdašnji običaji nalažu sve je začinjeno bombastičnim naslovima – „alarmantno“, „jezivo“, užas“, „katastrofa“, „tempirana ekološka bomba“ i sve tako, ali i umirujućim, mada bolno kontradiktornim izjavama nadležnih da nema razloga za brigu, jer oni su tu da nas zaštite od neodgovornih pojedinca koji za šaku para truju tlo i vodu, ljude, biljke i životinje.

BIA, SNAJKA: Naime, još sredinom avgusta obrenovačka Komunalna inspekcija je dobila dojavu da neko u Vukićevici skladišti neke buriće, po mirisu sudeći neprijatne sadržine, na nekom tamo placu po kome se povremeno kopa pa zatrpava. Ta dojava je prosleđena lokalnom javnom tužilaštvu, koje iz nekog već razloga ceo slučaj prosleđuje Bezbednosno-informativnoj agenciji. Zbog čega je BIA u sve uključena, pa još i vodi glavnu reč, umesto policije kako red i zakon nalažu, nije poznato, a kako stvari stoje neće ni da bude. Kasnije će ministar zaštite životne sredine Goran Trivan objasniti da je BIA angažovana jer „imaju stručne ljude i resurse“, ali i zarad podizanja ekološke svesti na viši nivo.

Ni četiri meseca nije prošlo, a na plac preduzeća Nitar trans banuli su operativci BIA u pratnji policije, opštinske javne tužiteljke, saniteta i vatrogasaca, eko-forenzičara… Posle kraće istrage uhapšen je Zoran Marković, vlasnik već pomenutog Nitar transa i placa na kome je otpad skladišten, što iznad, što ispod zemlje.

Po svemu sudeći, nadležno ministarstvo je o svemu ovome obavešteno tek nedelju dana pošto je sve završeno: recimo da je resorni ministar za sve ovo saznao malo pre nego svi mi. Kako god, dan pošto je vest pukla lice mesta obišao je ministar Trivan u pratnji novinara, stručnjaka iz Nuklearnog instituta „Vinča“ i privatnog Instituta Mol, opštinske javne tužiteljke Danijele Sinđelić i predsednika obrenovačke opštine Miroslava Čučkovića.

NEMA VIŠE TOLERANCIJE: „Brzom i efikasnom akcijom sprečavanja ekološke katastrofe u okolini Obrenovca država jasno poručuje da neće više tolerisati ovakve i slične slučajeve nezakonitog postupanja opasnim otpadom“, izjavio je Trivan okupljenima ispred placa gde je otpad pronađen i upozorio sve one koji se nelegalno bave ovim poslom – prometom toksičnih materija, da je akcija koju su izveli samo početak. „Nećemo se zaustaviti. Toga još ima u Srbiji, i mi želimo da pokrenemo proces otkrivanja ovakvih i sličnih slučajeva. Niko ko ovako ozbiljno ugrožava zdravlje i bezbednost građana neće proći nekažnjeno“, istakao je Trivan. „Kopaćemo gde god treba i kažnjavaćemo nezakonito postupanje opasnim otpadom, jer to više ne sme da se radi. U pitanju su zdravlje i životi građana, radi se o nama samima.“

Na kraju je saopštio i njemu poznate detalje: „Na privatnoj parceli je pronađen visokotoksičan otpad i građani su o tome pravovremeno obavešteni, jer imaju pravo da znaju o svemu što se tiče njihovog zdravlja“, naglasio je ministar i objasnio da je u toku ispitivanje kvaliteta vode i zemljišta, kako bi se ustanovilo da li je na mestu ekološkog incidenta došlo do zagađenja i ako jeste, u kojoj meri.

„Dužni smo da obavestimo javnost da su bunari zagađeni, da li je to tako ili nije znaćemo kada analize budu gotove. Mi ćemo obavestiti predsednika opštine i građane kakva je situacija i u skladu sa tim preduzeti sve mere koje su u skladu sa zakonom“, objasnio je Trivan i dodao da se nada da je veća katastrofa sprečena, ističući da niko neće ostati nekažnjen „zbog toga što je neko manje platio, a neko više zaradio zato što nije opasan otpad tretirao u skladu sa zakonom i pritom najozbiljnije ugrozio zdravlje građana“.

Međutim, predsednik obrenovačke opštine Miroslav Čučković bio je prisutan, pa je time već obavešten, a i građani izbombardovani novinskim „užas“ i „katastrofa“ naslovima takođe su bili obavešteni da je ispod zemlje bilo sakriveno nešto gadno. Jedino što je ostalo nepoznanica za sve, verovatno i za ministra, o kojim jezivim u užasnim materijama je zaista reč, kad je sve to zaista otkriveno i šta će nadležni ovim povodom zaista da urade.

U svom obraćanju ministar nije dao nikakvu vremensku odrednicu, što je neke novinare dovelo u zabludu da je otpad pronađen dan pre, naročito ona konstatacija da je država reagovala „brzo i efikasno“, pa je u nekoliko dnevnih novina tako i objavljeno. Da to i nije baš tačno, već da je sve oposleno deset dana ranije, kao i da je od prvog saznanja da tamo ima nečeg gadnog ispod zemlje do uviđaja prošlo četiri meseca, otkrila je opštinska tužiteljka onima koji su je pitali: „Istraga je trajala 15, 16. i 17. decembra, a nakon pristizanja prvih analiza da se radi o toksičnom otpadu, 18. decembra tužilaštvo je odredilo zadržavanje osumnjičenog. Nakon saslušanja njemu je određen pritvor do 30 dana“, rekla je tužiteljka i dodala da se istraga nastavlja sve dok se ne otkrije odakle otpad potiče i da li je osumnjičeni dobio novac da ga skladišti.

ŠTA JE UNUTRA?: Prema rečima dr Vladimira Nikolića, pomoćnika direktora Nuklearnog instituta „Vinča“, sredinom decembra im je stigao nalog Opštinskog javnog tužilaštva da uzorkuju i analiziraju pronađeni otpad, pre svega da potvrde ili opovrgnu eventualnu radioaktivnost. „Odmah smo počeli da uzorkujemo, identifikujemo i ispitujemo materiju, a rezultate smo redovno dostavljali tužilaštvu u Obrenovcu“, rekao je Nikolić i naglasio da stručnjaci Instituta znaju o kakvoj je materiji reč, ali da rezultate ispitivanja uzoraka ne mogu da objave jer je istraga u toku, uz opasku da će analize potrajati još neko vreme, ali i da su sporne supstance uklonjene pod nadzorom eksperata i pripadnika MUP-a i da u ovom trenutku ljudi i životna sredina nisu ugroženi.

Bez obzira na to što su (skoro) sve analize već urađene u Nuklearnom institutu „Vinča“ i da su (skoro) sve supstance identifikovane, nadležni su u ovaj posao, analizu i identifikaciju pronađenog toksičnog otpada uveli Institut Mol, privatnu kompaniju iz Stare Pazove akreditovanu za svakorazne biohemijske analize, koja je nedavno formirala odeljenje za ekološku forenziku. Taman kad treba.

Prof. dr Ilija Brčevski iz Instituta Mol objasnio je da je od 15 ispitanih uzoraka pronađenog otpada utvrđeno da je 11 iz grupe supstanci koje su visoko toksične. „Otpad koji je pronađen mogli bismo da poredimo sa stogodišnjom bombom koja svakog dana pomalo eksplodira“, rekao je, i dodao da su pronađene otrovne materije naročito opasne po životnu sredinu i prirodu jer imaju tu negativnu osobinu da se nezadrživo šire nošene podzemnim vodama, tako da efekat ovog zagađenja može da potraje koju stotinu godina. Od svih 11 toksičnih supstanci, imenovao je samo dve – benzen i trihlor-etilen, jedinjenja koja imaju široku primenu, između ostalog kao industrijski odmašćivači.

NA LICU MESTA: Na ovećem placu na obodu sela, u nedovršenom objektu bez krova pored nekadašnje prodavnice mešovite robe, ne baš uredno, ali ni nabacano, na paletama su poređana metalna burad od 200, odnosno 260 litara uvezana učetvoro streč-folijom i plastični kontejneri zapremine malo jače od kubika. Na njima su nalepnice „opasan otpad“, na kojima kao piše šta je unutra – „otpadna boja“, „kontaminirana zemlja“, „otpadni mazut“, „lofetil“, ali ne i sve drugo što bi trebalo da piše – ko je vlasnik otpada, kad je dovezen. U vazduhu se oseća karakterističan miris benzena, svaki Pančevac i bilo ko kome je u komšiluku benzinska pumpa prepoznao bi ga, ali i kiselkastootužni miris koji bi svaki uposlenik u hemijskoj čistionici identifikovao kao trihlor-etilen.

Iza nedovršenog skladišta je veliki parking nasut tucanikom, malo dalje rupa dugačka pedesetak i široka tridesetak metara puna vode, odmah pored gomila zgužvanih/pocepanih buradi i plastičnih kontejnera iz kojih se cedi gusta crna masa slična katranu. Između poplavljene rupe i buradi je i krivac za stanje iskopane ambalaže – bager kojim je otpad otkopavan. Na burad je naslonjeno nekoliko lopata umrljanih tom istom crnom gustom masom, kao da je neko hteo da pokupi to što se iz buradi cedi, pa zabatalio. Šta god da je u buradima bilo, ovim iskopavanjem je definitivno prosleđeno majci zemlji.

Po rečima meštana, uhapšeni Zoran Marković je nameravao da svoj prevoznički posao proširi reciklažom opasnih materija. Otud ona nedovršena hala/magacin – da negde smesti mašine, ali i da može otpad da lageruje. Međutim, nije mu baš išlo po planu, pa sve ostade nedovršeno: da li je zaškripalo sa dozvolama, da li je ponestalo para ili je posredi nešto treće, nije poznato. Bez obzira na zastoj u realizaciji plana, Marković je odnekud otpad dovozio i tu ga lagerovao, meštani kažu i odvozio, a nešto i zakopavao. Tako već tri godine.

EPILOG: Dan posle nastupa ministra Trivana, u susednom selu Veliko Polje otkopano je još 50 buradi, na placu preduzeća „Sević d.o.o.“ kojeg u evidenciji Agencije za privredne registre nema, potom još stotinu buradi, opet u Vukićevici. Tim povodom nadležni se nisu oglašavali, ali zato dnevna štampa jeste, sa već uobičajenim naslovima.

Posle prvog uviđaja Tužilaštvo je naložilo da se opasan otpad bezbedno ukloni, ali nije, niti se zna ko će, kada će i na koji način to da obavi. Visoko kancerogeni otpad opasan po život i zdravlje živih bića do daljeg je tamo gde je i bio, samo što je ambalaža razbucana. Ali ništa za to, ne reče li ministar Trivan da je ekološka katastrofa predupređena, ne reče li zamenik direktora Nuklearnog instituta da su „sporne supstance uklonjene pod nadzorom eksperata i pripadnika MUP-a i da u ovom trenutku ljudi i životna sredina nisu ugroženi“. Nema, dakle, razloga da brinemo, jer stroga ali pravična Država je tu da o nama vodi računa.