Ko stoji iza organizovane mržnje

Izgleda da smo potpuno naviknuti na stalnu proizvodnju iracionalosti u javnom prostoru. Da nismo, već bi se našao neko dovoljno glasan da kaže: ljudi, nije normalno da se u novinama pojavi naslov „Burek za mir i kontramiting“ („Večernje novosti“, 3. maj). Nije normalno ni da neko pravi kontramiting zbog besplatnog bureka, a pogotovo je nenormalno da burek ima bilo kakvu funkciju u društvenom životu, a pogotovo mirovnu.

Naravno, jasno je da govorimo u slučaju pekare „Roma“ iz Borče. Ono što je eskaliralo na Veliku subotu po julijanskom kalendaru, dan pred Uskrs, 28. aprila, počelo je mnogo ranije, a traje još uvek i pitanje je da li će da stane. Na sajtu „Vremena“ o tome smo već pisali, ali nikakve reakcije nadležnih nije bilo: pekara „Roma“ nije izolovan slučaj, nego samo još jedna u nizu preduzetničkih radnji u vlasništvu etničkih Albanaca koja se našla na udaru onih koji bi da proteruju, pale i prolivaju tuđu krv.

Čitavu šemu razotkrio je portal „Fakenews tragač“ i dokazao da još od decembra širom Srbije traje talas napada na albanske pekare. No, kako je reč o sajtu koji pre svega traga za lažnim vestima, i tekst je morao da bude to – u prvom planu su lažne vesti sa opskurnih portala koje su dovele do napada na objekte i ljude, ali u pozadini zapravo stoji nekoliko zatvorenih radnji i nekoliko porodica koje su u strahu za život ostavile imovinu i napustile Srbiju. Albanskih porodica, naravno.

foto: internet

PRAVA HAJKA NA IZMIŠLJENOG PEKARA

Ako idemo tragom „Fakenews tragača“, lov na albanske pekare po Srbiji počeo je još u decembru prošle godine. Tada je portal Prokuplje online, geografski ničim izazvano, objavio „vest“ o Likaju Rizi, navodno vlasniku pekara u Bečeju i Čelarevu, koji se, opet navodno, slikao pokazujući dvoglavog orla. Tekst prati fotografija muškarca koji je, istina, ukrstio dlanove, ali sa drugom osobom, ženskog pola. Da sve bude još uvrnutije, Riza Likaj, jedini pekar koji se može naći pretragom preduzetnika u Agenciji za privredne registre (APR), ugasio je pekaru 2011. Nalazila se u Rumi, dakle ne ni u Bečeju ni u Čelarevu. Pošto se na APR-u može naći i datum rođenja preduzetnika, Riza Likaj bi trebalo da ima 66 godina, dok čovek na spornoj fotografiji ne može biti stariji od tridesetak. Istina, u registru preduzetnika nebrojeno je mnogo pekara čiji se vlasnici prezivaju Likaj, pa može biti da se prokupački portal malo zabunio. No, problem postaje još veći jer, sudeći prema APR-u, nijedna od tih pekara nije ni u Bečeju ni u Čelarevu. Kako počinje hajka, vrlo se lepo vidi iz sadržaja teksta na portalu Prokuplje online: „Mnoge je to naljutilo imajući u vidu da su ove terorističke organizacije izvršile genocid nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, pa su mnogi to burno prokomentarisali: ‘Kod koga mi to kupujemo hleb?’, ‘Pekar ili terorista?’, ‘Srbi na Kosmetu nemaju hleba, a ovaj šiptarski pekar može i da nas vređa!’, ‘Ugledni pekar iz Srbije šalje podršku stoprocentnim taksama na Kosmetu’…“

Ovi „mnogi“ zapravo su opskurni sajtovi Naš Beograd i Govori Srbija, koji su mahom preuzimali istu priču jedni od drugih, a navedeni citati su zapravo rečenice iz tog jednog jedinog teksta koji su vrteli među sobom.

Ima još: „Dobro je poznato da svi imućniji Albanci, koji žive van Kosova, imaju obavezu da na mesečnom nivou izdvajaju novac za tzv. projekat Republika Kosovo. Ostaje pitanje da li je i Riz jedan od njih.“ Odakle je i kome dobro poznato verovatno znaju samo autori ove izmišljotine, koji se ili nisu potpisali ili su stavili samo svoje inicijale. Da je zaista cela priča izmišljena, dokazuje sledeća rečenica: „Porodica Likaj je poznata po svojim pekarama koje drže širom Vojvodine. Pored Riza, njegov brat Besim Likaj takođe je vlasnik jedne od pekara u Futogu nadomak Novog Sada.“ Ne, nije. Kao što rekosmo, pretraga na APR-u izbacuje baš mnogo pekara čiji se vlasnici prezivaju Likaj, ali gle čuda, nijedan nije Besim i nijedna pekara se ne nalazi u Futogu.

Ni Gugl pretraga fotografija koju smo pokušali kako bismo utvrdili poreklo slike ne čini nas pametnijima. Slika muškarca i žene sa dlanovima pojavljuje se samo na pomenutim čudnim sajtovima. Jedan od autora teksta Fakenews tragača, Lazar Čovs, kaže za „Vreme“ da je sliku pretraživao vrlo detaljno: „Radio sam Google, Yandex, Bing, Baidu i Tineye pretragu. Našao sam je na serveru nekih domaćih tabloida u različitim formatima i na ogromnom nezaštićenom foto-serveru pod ‘Albanac’, ali nigde na netu.“

Sva je prilika da je misteriozni gospodin Likaj, koji izgleda zapanjujuće mladoliko za svoje godine, u potpunosti – izmišljen.

ŠTRUDLA SA BOGINJAMA

Međutim, slučaj porodice Osmankać iz Dolova nije nimalo izmišljen. Vrlo stvarno i vrlo ozbiljno, ovi ljudi su držali pekaru „Dva goluba“ u mestu nadomak Pančeva (i još jednu u samom Pančevu), sve dok Milica Đurđević Stamenkovski iz organizacije „Zavetnici“ nije iskopala fotografije na kojima pokazuju „orla“ i one na kojima se slikaju naoružani ispred svoje kuće. Objavila je i njihova imena i prezimena (doduše, pogrešno, jer valjda do njene glave ne dobacuje da se i albansko prezime može završavati na -ć, pa ih je prekrstila u Osmankaje). Njen post su prenele Vesti Online i još nekoliko opskurnih portala. Sasvim dovoljno da se navodni meštani Dolova navodno spontano okupe i protestuju ispred pekare. Prikupili su 250 potpisa u okviru peticije i predali je vlasniku lokala koji je odmah otkazao najam Osmankaćima.

Koliko sutradan, Telegraf.rs slavodobitno je objavio da je porodica Osmankać napustila Dolovo „preko noći“. Iako je na APR-u status pekare i dalje aktivan, meštani Dolova potvrđuju za „Vreme“ da ona ne radi od marta, baš kao ni ona u Pančevu i još jedna, opet u vlasništvu Albanaca, takođe u Pančevu. Izvesni Gojko Bukazić iz Dolova ispričao je za portal Srbija Danas kako su dolovačka deca jela štrudlu s makom iz pekare „Dva goluba“, pa su na putu do škole dobila „neke čudne ospice“, iz čega je ovaj zaključio „da nam truju decu“. Izgleda da nikom od meštana te osute dece nije palo na pamet da odvede decu kod lekara, baš kao što nikome od novinara nije palo na pamet da proveri tačno prezime oteranih vlasnika pekare. Ah, da, Dolovčani tvrde kako su viđali članove porodice Osmankać kako kupuju hleb za sebe u drugoj prodavnici, što im je samo pojačalo sumnje da ih Albanci truju.

Kad podvučemo crtu, na osnovu onoga što možemo da proverimo – najmanje tri porodice pobegle su iz Dolova, odnosno Pančeva. Od napada na njih prošlo je nešto više od mesec dana. Možda bi se do sada i vratili da se nije dogodila Borča.

NS DANAS, MALO SUTRA

Ali, između Dolova i Borče dogodio se i Novi Sad. Samo dva dana nakon što je održan protest u Dolovu, portal NS Danas objavljuje nešto što nije ni vest ni informacija nego – govorkanje. Njima je, navodno, neki čitalac dojavio da su albanske pekare u Novom Sadu podigle cene hleba i peciva. Potom mrtvi ‘ladni pišu kako oni ne znaju da li je to istina, pa mole čitaoce da im jave u komentarima na Fejsbuku.

U rubrici „O nama“ na sajtu NS Danas stoji da su nastali prvo kao Fejsbuk stranica, a onda kao sajt na Vordpres platformi, te da su jedan od retkih portala na ćirilici (nisu). Takođe piše i da se bave građanskim novinarstvom, te da su tu da bi pružili informacije „prvo o našem gradu, zatim o Srbiji, kao i ostale informacije“. Dobro. Hajde, nema veze što nemaju impresum, iako je to zakonska obaveza za glasila. Mogu da se izvuku zbog činjenice da se bave građanskim novinarstvom. Ali, utoliko je čudnije što „bacaju kosku“ o povećanju cena u albanskim pekarama i mole, zaboga, čitaoce da im jave da li je to istina. Pa, prošetajte se, kolege u pokušaju, svratite u pekaru, pitajte komšiju da li je ovo nešto skuplje nego pre neki dan ili vam se čini. Aman. Naravno, Fakenews tragaču je u udruženju pekara Žitounija Novi Sad rečeno da nemaju informacije ni o kakvom povećanju cena.

Onda se dogodila Borča, pa je NS Danas brže-bolje iskopao svog lokalnog „pekara Đuru“. Teki Binaj iz pekare „Violeta“ (ne, sudeći prema APR-u, on nije vlasnik), slikao se pored albanske zastave, kod spomenika Ademu Jašariju, pa je još i podelio priču neke devojke kojoj je majka poginula u Mališevi, mestu koje je, valjda bilo uporište OVK, i kao da mu sve to nije bilo dosta, Binaj je još podelio i post neke autonomaške vojvođanske stranice sa automobilskim tablicama na kojima je registarski broj sa grbom – Vojvodine. Sve ovo ne bismo znali da NS Danas nije preuzeo slike sa prilično zaumne Fejsbuk stranice „Evroazijska unija“ i još zaumnije stranice „Support for Syria and Bashar al-Assad from the people of Serbia 1“ (Podrška za Siriju i Bašara el Asada od naroda Srbije 1). Ne znamo otkud ovo „1“, možda ima i 2 i 3… Da nije jezivo, bilo bi urnebesno.

Međutim, priču o zlom albanskom pekaru iz Novog Sada preneli su portali većeg kalibra, pre svih „Večernje novosti“, a stvari su postale zastrašujuće onog trenutka kad je već pomenuta „Evroazijska unija“ skovala termin „šiptarska pekarska mafija“, a portal NS Danas pozvao čitaoce da im dostavljaju imena i adrese pekara koje su u vlasništvu Albanaca.

foto: tanja valič / tanjug

KAKO JE POČELA BORČA

Ovo poslednje dogodilo se usred eskalacije slučaja Borča o kom sada već sve znamo: i ko je Mon Đuraj, odakle je došao u Borču, ko je momak čija je slika sa Instagrama napravila ovaj haos, znamo i ko brani i ko napada Đuru, ko su agresivci koji su 28. aprila došli da ga linčuju i pobacali svinjske glave oko pekare… Znamo i da je 3. maja Đuraj otvorio pekaru i delio besplatno pecivo i da su se u najboljem maniru Kju Kluks klana dva dana kasnije ultradesničari, Zavetnici i deo Dveri opet okupili ispred pekare koja tog dana nije radila, noseći prilično glupav transparent „Bez poštovanja nema poslovanja“.

U zapećku je ostao samo najbitniji detalj: kako je Borča uopšte počela. Prvo, na osnovu svega što smo do sad naveli, jasno je da je napad na pekaru „Roma“ u Borči deo talasa koji je krenuo iz Prokuplja u decembru, zapljusnuo Pančevo i Novi Sad u martu, a onda se vratio malo južno i pretvorio u cunami u Borči. Model je isti: neko iskopa slike vlasnika ili njegovog rođaka na kojima ovaj pokazuje rukama tu orlušinu koju ćemo kasnije detaljno objasniti, stavi to na društvene mreže, onda počne opšte divljanje, koje sa društvenih mreža metastazira na realan život realnih ljudi.

E, pa, počela je od Saše Borojevića, desničara, jednog od dežurnih analitičara TV Pink specijalizovanog za „šiptarsko pitanje“ i „porodične vrednosti“ i osnivača srednje škole Artimedija. Taj je Borojević, inače, stari potpaljivač moralne panike, naročito na Fejsbuku. Svojevremeno je digao dreku koju su tabloidi zdušno preuzeli, oko nekih gaća koje se prodaju na buvljacima, a imaju printane ilustracije ljudskih figura (Borojević je u njima prepoznao decu), u seksualno eksplicitnim pozama. Iako su gaće uvezene iz Kine, Borojević je tvrdio da su na njima „vrednosti koje promoviše zapad“. Da je sve počelo od njega, pošto i inače, ako pogledate njegov Fejsbuk profil, izgleda da nema druga posla osim da umišlja razne velikoalbanske agenture po Srbiji, objavili smo prošle nedelje na „Vremenovom“ portalu Vugl.rs. Negde je Borojević iskopao fotografiju brata Mona Đuraja staru dve godine i objavio je sa sve imenom pekare. Međutim, biće da nije baš ponosan na to, jer, kad je u pretposlednjem Utisku nedelje dramska spisateljica Biljana Srbljanović rekla o kome se radi, Borojević je izbacio nekoliko otrovnih postova na njen račun. Ostaje nejasno što je čačkao mečku ako mu sad smeta da neko javno kaže da je čačkao mečku.

Onda je to preuzeo i prebacio na Tviter Pavle Bihali, lider pokreta Levijatan, koji tvrdi da štiti životinje, ali je u javnosti prepoznatljiviji po lovu na ljude (Dušan Gardinovački, Tomislav Radulović, Srđan Lukić, Daško Milinović, Staša Koprivica… samo su neki od ljudi koji su bili izloženi Bihalijevim hajkama). Iako doslovno pobesni kad mu neko pomene Levijatan dok se obračunava sa onima koje proglašava „komunjarama“ (da, on je unuk onog Pavla Bihalija, osnivača Nolita), ovaj Pavle Bihali za progon neistomišljenika ipak i te kako koristi reputaciju i socijalni kapital koji je stekao zahvaljujući Levijatanu. Čitaocima koji ne koriste Tviter možda će biti jasnije o čemu se radi kroz sledeću ilustraciju: kad se neko zameri Bihaliju, on pozove armiju pristalica da taj profil prijavljuju Tviteru zbog kršenja pravila. Tviter je, inače, dosta labav po tom pitanju i vrlo retko prijave korisnika imaju ikakvog efekta. Ali, kada nekoliko hiljada korisnika prijavi određeni profil, Tviter ga stavi pod privremenu suspenziju dok ne ispita o čemu se radi. Upravo to se dogodilo Sofiji Todorović, koordinatorki projekata Birna, samo zato što živi u Borči i zato što je, čim su se 28. aprila razjarene „patriote“ ukazale pred pekarom „Roma“ otišla da sa lica mesta izveštava šta se događa. Ona je i snimila ono izvinjenje Mona Đuraja, koji ama nikako nije bio kriv za sve što se dogodilo. Ona je i pozvala ljude da prvog radnog dana posle praznika, 3. maja, dođu u pekaru i podrže njenog vlasnika. Apsolutno ništa sumnjivo nije postovala, pa opet, danima nije mogla da pristupi svom Tviter profilu.

foto: snežana krstić / blic

Dakle, 3. maja ispred pekare „Roma“ organizovana je akcija podrške Monu Đuraju. Već 5. maja desničari su došli sebi i organizovali novi protest. Deci mlađoj od 10 godina uvalili su srpske zastave i, premda 5. maj nije nikakva slava po julijanskom kalendaru, lomili su nešto što najviše liči na slavski kolač ili česnicu, štagod, tek, nešto što nema nikakvog smisla lomiti u nedelju, 5. maja.

Kad smo već objasnili ko je prvi počeo u slučaju Borča, red je da pomenemo i spornog dvoglavog orla. Možemo da napravimo lošu foru, pa da pitamo kako smo sigurni da taj gest simbolizuje orla, a zapravo su dve šake sa ukrštenim palčevima? Hip hop sastav Wu Tang Clan koristi sličan gest, a kažu da simbolizuje jedinstvo među ljudima – pet boja kože ljudske rase ujedinjenih u jedno. Ali to je samo loša fora. Prava istina je da taj gest ne simbolizuje Veliku Albaniju, nego samo Albaniju. E sad, što se etnički Albanci, čak i kad su poreklom sa Kosova, ne bi identifikovali sa maticom i zašto to ikome smeta, pitanje je za one koje taj gest „trigeruje“ da podivljaju. Te dve šake sa ukrštenim palčevima jedini su način da na znakovnom jeziku gluvoj osobi pomenete Albaniju. Da, tako se na znakovnom jeziku kaže Albanija. Nažalost, tri prsta (kojima se prevlači preko grudi) gest su koji označava Dansku. Ako gluvoj ili gluvonemoj osobi hoćete da kažete da ste iz Srbije, treba da skupite svih pet prstiju, okrenete ih nagore i napravite kružni pokret šakom u pravcu kazaljke na satu. Eto, sad svi znamo kako se kaže „Srbija“ na znakovnom jeziku. Koga zanimaju ostale zemlje – ima na Jutjubu.

GRAĐANSKE STRAŽE ILI PARAPOLICIJA

Nego, šta ćemo sa ovim komšijskim stražama koje čuvaju svoj kraj od zlih pekara i opasnih kifli? Ta priča je tek burek sa bezbroj kora. Malo je čudno da se ovi tobože samoorganizovani građani okupljaju sa namerom da doslovno iskorene nešto, u ovom slučaju, žive ljude, baš u isto vreme kad stara kuka među desničarima najgore vrste – Miša Vacić – najavljuje formiranje građanskih patrola koje treba, kao, da se bore protiv kriminala. Paralelno, najveći deo sajtova koji su širili histeriju oko albanskih pekara veliča i slavi baš Mišu Vacića. Pa onda, u nedelju, 5. maja, Politika objavljuje istraživanje Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA po kom 80 odsto roditelja u Srbiji podržava uvođenje građanskih patrola: „Istraživanje agencije DBA pokazalo da bi više od 80 odsto roditelja podržalo ideju da se za pomoć MUP-u u borbi protiv maloletničkog kriminala dobrovoljno uključe civili.“ Uzorak na kom je istraživanje rađeno – 208 roditelja.

foto: internet

No, od tog smešnog uzorka mnogo je zanimljivije šta je i ko je zapravo Centar za bezbednost, istrage i odbranu DBA. Reč je o nevladinoj organizaciji koju je osnovala „Kontrainformativna agencija DBA“, zapravo, najobičnija detektivska agencija koja se, sudeći po nastupima direktora Stevana Đokića, mahom bavi istraživanjem švaleracija. Međutim… Isti taj Stevan Đokić je član Srpske desnice Miše Vacića, a ideja o građanskim patrolama im je zajednička. I to nije sve. Centar DBA organizuje razne čudne obuke – „Taktike tajnog praćenja“, „Basic Shooting“ (osnove pucanja iz vatrenog oružja), „Postupanje u situaciji nestanka dece“, „Sekte – prvi nivo“ i tako dalje… Centar izdaje i svoje značke, koje po opisu iz pravilnika veoma podsećaju na policijske (imaju metalni deo i žig). Ima još… Među partnerima centra navedene su razne čudne rumunske policijske organizacije, jedna agencija za obezbeđenje iz Njujorka i – advokat Vladimir Đukanović. Tako je, čuveni Đuka, narodni poslanik Srpske napredne stranke, njeno okorelo desno krilo, vatreni jutjuber i veliki mrzitelj Novaka Đokovića (jer je navijao za Hrvatsku na poslednjem Mondijalu).

Sudeći po Tviter nalogu Centra DBA, izuzetno podržavaju sve inicijative Vlade Srbije u vezi sa borbom protiv kriminala, obožavaju policiju i redovno kače oglase za prijem u razne policijske uprave, a tu i tamo se druže i sa – pokretom Levijatan. Da cela ekipa koja se obrušila na albanske pekare ostane u domenu parapolicije, pobrinuo se i Saša Borojević, kom na Fejsbuk profilu stoji da je povezan i sa nečim što se zove IPA Srbija – Internacionalna policijska asocijacija. Sudeći po njihovom sajtu, to je „strukovna organizacija policajaca, formirana 1. januara 1950. godine, koja okuplja preko 600.000 članova u 67 država sveta.“ Međutim, zvanični IPA sajt kaže da do 2018. ova organizacija ima 360.000 članova u 65 zemalja.

Sve u svemu, imamo na delu desničarenje i konzervativizam teških boja. Problem je što ovo nije ona stara desnica na kakvu smo naučili. Ako je išta štetno u poslednjih 20 godina zaista uvezeno sa zapada, onda je to ovo. Šablon je isti kao kod američkih konzervativaca. I oni se zalažu za naoružavanje naroda, samoorganizuju se da napadaju i linčuju (nismo slučajno pomenuli Kju Kluks klan). Uz to, Amerika je država sa najvećim brojem građanskih patrola, a u poslednjih 10 godina delovanje ovih grupa dovelo je do tri ubistva, zbog čega su građanske patrole na lošem glasu i imaju sve manje članova. Najpoznatiji incident jeste ubistvo sedamnaestogodišnjeg afroamerikanca Trejvona Martina 2012. godine na Floridi. Ubio ga je pripadnik građanske patrole Džordž Cimerman. Na sudu je oslobođen, ali je ubistvo pokrenulo talas nemira i otvaranje pitanja položaja crnačke populacije u SAD. Nije nikakva tajna da konzervativna bela većina želi Ameriku bez crnaca.

Neko je već negde napisao da „branitelji“ srpstva kojima smetaju pekare, svi odreda žele Kosovo u Srbiji i upitao kako to zamišljaju ako ne mogu da podnesu Albance u Borči, Pančevu, Novom Sadu… Pravo pitanje je, zapravo, kakvo to Kosovo oni zamišljaju? Po svemu sudeći, Kosovo bez Albanaca.