Bez obzira što se radi o spomeniku kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju koji štiti veliki broj nacionalnih zakona, gradskih planova i međunarodnih konvencija, na gradnji gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi i dalje insistiraju upravo nadležne vlasti koje bi trebalo da se staraju da ideja gradnje gondole nikada ne bude više od šašave ideje.
Sa uzbuđenjem se čekaju sledeći dani… Jer, Skijališta Srbije su dobila građevinsku dozvolu za pripremne radove i prijavila početak radova 18. aprila. Planira se bušenje betonskih šipova pre nego što arheološka iskopavanja uopšte počnu; planira se postavljanje teške mehanizacije i spuštanje terena do 3m dubine, bez arheoloških istraživanja; iako je dozvola za arheološka istraživanja dobijena samo za 880 m2, planiraju se pripremni radovi na
1660 m2. Na inicijativu Republičkog zavoda koji je arheološki nadzor, Ministarstvo kulture i informisanja moralo bi da reaguje na ove okolnosti, a ministar kulture da iskoristi mehanizam privremene mere za obustavljanje radova koji član 127 Zakona o kulturnim dobrima propisuje. Svako nelegalno kopanje, bušenje i devastiranje arheoloških slojeva, krivično je delo po Krivičnom zakoniku i otvara prostor za krivične prijave protiv svih koji u istom učestvuju.
Podsećamo da bi žičara uništila autentičnost i integritet kompleksa jedne od najlepših ambijentalnih celina cele Evrope. Pored toga, arheološki slojevi, kao dokaz istorije ovog podneblja, bili bi trajno uništeni i nikakva eventualna prezentacija pronađenog arheološkog materijala ne bi mogla da nadoknadi autentičnost lokaliteta. Meki krečnjak beogradskog grebena po svoj prilici neće izdržati ogromno opterećenje nove konstrukcije i to će se odraziti na sistem laguma ispod Kalemegdana. Šteta naneta životnoj sredini i priobalnom području Save i Dunava još uvek nije procenjena. Gondola samim svojim postojanjem neće podsticati razvoj turizma, niti će Beograđanima gondola biti rešenje za sadašnji neviđeni saobraćajni kolaps. Javna investicija u gondolu neće rešiti javna komunalna pitanja, neće doprineti javnom interesu, ali će uništiti istorijski gradski pejzaž koji predstavlja opšte dobro svih građana Srbije.
Nezakonitost, nestručnost i potencijalna destruktivnost odluka donetih u procesu planiranja gradnje gondole izazvale su nezapamćene reakcije javnosti. Nikada ni jedna druga akcija vezana za kulturno nasleđe nije toliko ujedinila različite struke i građane, ni podstakla na uključivanje u pravu bitku protiv konstrukcije žičare koja traje od sredine marta. Peticiju protiv gradnje gondole koju je pokrenula udružena inicijativa 17 najreferentnijih strukovnih organizacija, obrazovnih i naučnih institucija posvećenih kulturnom nasleđu, potpisalo je više od 15.000 građana. Građanke opštine Stari grad organizovale su prikupljanje potpisa na Kalemegdanu za one građane koji ne koriste internet, i sakupile oko 2000 potpisa. Društvene mreže bile su preplavljene reakcijama građana, mnogo novinskih i autorskih tekstova pisano je na ovu temu.
Ubrzo nakon pokretanja peticije, predstavnici udružene struke posvećene zaštiti, istraživanju i promociji kulturnog nasleđa uputili su pisma ministarstvima i institucijama nadležnim za ovaj problem. U ponedeljak je upućeno i pismo premijerki Ani Brnabić, kao i zvaničan dopis italijanskoj kompaniji Leitner, koja je na međunarodnom tenderu dobila posao izgradnje žičare Kalemegdan–Ušće.
Prošle nedelje pokrenuta je inicijativa konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – ustanove koja je izdala sporne uslove i mere zaštite koji omogućavaju gradnju gondole. Oni ukazuju na kontradiktorna i neregularna mišljenja i odluke koje je ova ustanova izdala, a u koje nije bio uključen širi stručni kolektiv, niti Stručni savet. Iz njihovog apela vidi se da je januara 2017. RZZZSK prvobitno izdao mišljenje da gondola mora biti konsenzus šireg stručnog mnjenja, te da se pre razmatranja bilo kakvih uslova za gradnju gondole prvo moraju uraditi obimna arheološka istraživanja i studija izvodljivosti. To su JP Skijališta Srbije i Grad Beograd ignorisali i poslali novi zahtev maja iste godine kada im je – bez ijednog istraživanja, bez arheoloških iskopavanja, bez studije izvodljivosti, bez niza javnih stručnih diskusija i bez saglasnosti šireg kolektiva – odobreno da planiraju gradnju žičare. Sve ove odluke donosile su se uprkos odredbama Plana generalne regulacije, koji ima snagu zakona, i koji eksplicitno zabranjuje gradnju žičara i alternativnih vidova prevoza na Beogradskoj tvrđavi. Sve ovo bilo je skriveno od očiju javnosti, a tokom jedne jedine javne diskusije na nacrt Plana detaljne regulacije iznete su sve ove primedbe. Stručnjaci Republičkog zavoda uputili su pisma apela svim nadležnima kojima su se i prethodne inicijative obratile, i apeluju da se mišljenja, uslovi i planovi proglase ništavnim i nezakonitim zbog „neusklađenosti sa odredbama Plana generalne regulacije, kao i zbog nenadoknadive štete koja se njegovom primenom može naneti kulturnom dobru od izuzetnog značaja“.
Već krajem marta inicijativu struke zvanično je podržala najveća evropska asocijacija za kulturno nasleđe Evropa Nostra, čija zvanična delegacija početkom maja dolazi u Beograd. Objavljena je i promovisana onlajn peticija protiv gradnje gondole na engleskom jeziku. Obavešteni su zvaničnici Evropske unije. Obavešten je Centar za svetsko nasleđe pri Unesku, nakon čega je Unesko pokrenuo proceduru preispitivanja planiranog projekta pod sumnjom da isti narušava autentičnost i integritet Beogradske tvrđave – koju je Srbija 2015. stavila na tentativnu listu kao lokalitet koji će nominovati na Listu svetske baštine.
Borbi se pridružila i turizmološka struka (vidi „Vreme“ br. 1475). U otvorenom pismu potpredsedniku Vlade i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimu Ljajiću, potpisnici jasno pokazuju kako argument vlasti „da će gondola biti turistička atrakcija“ nije utemeljen ni u kakvim istraživanjima, studijama opravdanosti ulaganja, studijama uticaja na nasleđe i konsultacijama sa strukom.
Pisma i reagovanje struke rezultirala su sastancima sa ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem i predsednikom Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom Goranom Milašinovićem, kao i odgovorom direktorke Republičkog zavoda Mirjane Andrić. Prof. Milašinović isticao je da Nacionalna komisija nije nadležna za ova pitanja, ali je dao podršku svakoj reakciji struke i javnosti koja podstiče javni dijalog. Ministar kulture Vukosavljević i njegovi savetnici isticali su da ni na koji način nisu bili učesnici procesa planiranja gondole, ali su istakli spremnost da razmotre novi dopis strukovnih udruženja u kome se iznova precizno obrazlažu svi sporni koraci i od ministra zahteva hitna reakcija. To pismo je poslato 17. aprila, a najavljenu reakciju iščekujemo. Pismo turizmologa takođe je rezultiralo sastankom sa ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimom Ljajićem, predstavnicima JP Skijališta Srbije i predstavnicima Grada Beograda. Reakcije prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke građevinarstva i potpredsednice Vlade, na pisma i javne apele u potpunosti su izostale.
Uprkos insistiranju vlasti da je sve regularno i zakonito, brojne pravne inicijative i tužbe ukazuju na suprotno. Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd pokrenula je proces pri Ustavnom sudu za ocenu zakonitosti Plana detaljne regulacije. Pravnici Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ukazali su na kršenje zakonskih procedura o zaštiti životne sredine, a isti pripremaju Tužbu radi poništaja rešenja o Građevinskoj dozvoli.
Šta su argumenti vlasti? Argument imaginarnih turista koji će pohrliti u Beograd na vožnju gondolom pobila je turizmološka struka, a i sama finansijska i tržišna analiza rađena za potrebe ove investicije ukazuje na to da gondola na ovom mestu nema smisla.
Argument da je sve bilo po zakonu, kojim čelnici mantraju po medijima, pobijaju mnogobrojne pravne inicijative, nevladine strukovne organizacije, obrazovne ustanove i naučna tela koji se bave zaštitom nasleđa, kao i stručnjaci institucije koja je dala potrebne dozvole. O argumentu zakonitosti ne bismo smeli da verujemo na reč akterima koji su doveli do ove situacije, već zahtevamo obustavljanje radova i detaljno preispitivanje regularnosti.
Argument da su angažovali stručnjake takođe ne stoji, jer nismo videli ni jednu studiju tih stručnjaka, nijednu javnu diskusiju koja je sa strukama vođena, niti ijedno ime stručnjaka koji su stali u odbranu gradskih i državnih vlasti u poslednjih mesec dana i izašli sa kontraargumentima.
Takođe, argument da brojni spomenici kulture, istorijski gradovi i lokaliteti na Listi svetske baštine imaju gondolu, i fotografije kojima mašu takođe nisu relevantni u ovom slučaju. U slučajevima koje pominju ne radi se o gondoli, već tramvajima, uspinjačama ili liftovima na pozicijama koje ne narušavaju najvažnije slojeve i vizure kulturnog dobra; ili o onima koje rešavaju problem prevoza ka nedostupnim lokalitetima, na velikim visinama do kojih nema drugog lakog pristupa za građane i turiste; ili o onima koje su pravljene mnogo pre nego što su neki od spomenika kulture stavljeni pod zaštitu.
Jedini preostali argument koji vlast ponavlja u medijima i na sastancima je argument „kasno ste reagovali“. Ovo ne može biti validan argument u situaciji u kojoj postoje svi zakonski preduslovi da se projekat gondole zaustavi i da se krene u proces preispitivanja regularnosti i adekvatnosti ovog projekta. Argument „kasno ste reagovali“ trebalo bi da uputimo upravo onima koji u ime svih građana Srbije i brojnih struka upravljaju javnim budžetima, postavljaju direktore ustanova, podstiču ili zatvaraju oči na nezakonitost procesa kojima se javni prostori i javno dobro kompromituju i uništavaju zarad privatnih interesa. Grad Beograd, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i Vlada Srbije svojim dosadašnjim koracima, izvrgavanjem zakona, nedostatkom reakcija i bežanjem od nadležnosti koje im zakoni propisuju saučesnici su u nezakonitom, nestručnom i rušilačkom pokušaju da se Beogradska tvrđava pretvori u prevoznu stanicu koja povezuje tržne centre Rajićevu i Ušće. Upravo oni su i plaćeni i nadležni i odgovorni da do ovog projekta ne dođe – građani i nezavisna struka su tu da ih upozore na dogovore i zakone kojima moraju voditi ovo društvo. Gledano tako, još uvek nije kasno za reakciju svake od ovih institucija i mehanizama vlasti. Ni za jedan od pomenutih mehanizama još uvek nije kasno. Niti je kasno za buduće stručne reakcije, pravne mehanizme, međunarodnu podršku i građanski otpor protiv uništavanja najvrednijeg i najvoljenijeg spomenika kulture Beograda. Biće kasno tek ako dozvole da gradnja gondole počne, a oni ostanu slepi, nemi i korumpirani.
