Ko se boji kletve još

„Sve ćemo učiniti da sačuvamo hrast“, rekao je ministar za građevinarstvo i urbanizam Velimir Ilić gostujući u Dnevniku Radio-televizije Srbije 9. jula. Time je završeno jedno poglavlje borbe za sudbinu viševekovnog stabla koje je zasmetalo u izgradnji auto-puta Beograd – Južni Jadran. Dve nedelje su mediji pisali o hrastu koji je preživeo Turke, Nemce, oluje i gromove, a poseći će ga Azerbejdžanci koji zajedno sa srpskim firmama prave Koridor 11, kako se naziva taj auto-put. Pisano je o tome šta je drvo-zapis, o tome šta je sanjao Miloš Obrenović i ismevani su napori ministra Ilića da se premeštanjem stabla reši problem. Sa druge strane, učesnici u polemici su jedni druge optuživali za nemar, palanačko razmišljanje, nestručnost…

Kako je Srbija, koja je u teškim ekonomskim i svim drugim rekonstrukcionim problemima, došla u situaciju da se tolika polemika vodi oko jednog hrasta, doduše jako velikog i starog, u selu Savinac nedaleko od Gornjeg Milanovca? Ekipa „Vremena“ je dan pre gostovanja ministra Ilića na televiziji bila na licu mesta.

OSTRVO I NA NJEMU DRVO: Hrast je nikao pre ko zna koliko vekova na jednoj zaravni između nekoliko brda u mestu koje se danas zove Savinac u opštini Gornji Milanovac. Prilično vitalan za svoje godine i izgleda da je suva samo jedna velika grana u sredini krošnje. Procenjeno je da stablo u obimu ima oko osam metara, a da se krošnja raširila na 40.

Oko njega je do ove godine bilo dvorište stare kuće porodice Markeljić. Imanje je danas srušeno, a jedini dokaz da je tu nekad neko živeo jeste bunar u koji je neko bacio dve prazne flaše koka-kole. Cela zaravan sela je danas prekopana – sve osim jednog netaknutog parčeta zemlje od oko 50 koraka koje izgleda kao ostrvo u moru gole zemlje. Na ostrvu je bunar, drveni ostaci kuće i hrast. Ispod je improvizovana klupa, jedna prazna pivska flaša i još koka-kole.

Gledajući odatle, sa leve strane vide se stubovi preko kojih će se budući auto-put spuštati iz severnijeg tunela. Sa desne strane zaravni, na drugom brdu, nalazi se ulaz u tunel koji će voditi ka Čačku. Između njih je sklonjen površinski sloj zemlje u širini budućeg koridora.

„Nema više onog mesta gde nam je juče bila bina“, gleda Bojan Milovanović u bager koji kašikom polako odgriza jedan deo hrastovog ostrva. On je iz nevladine organizacije „GM Optimist“ iz Gornjeg Milanovca koja je pokrenula borbu za očuvanje hrasta. On i drugi aktivisti dolaze svaki dan i prate šta se dešava. „Skidaju sloj po sloj. Pretpostavljam da pripremaju teren da se on sam izvali od vetra. Onda niko neće da strada, Vučići neće nestati sa lica zemlje…“

Priča o savinačkom hrastu je počela krajem prošle godine kada je „Politika“ pisala o ovom milanovačkom selu čijim se stanovnicima ne dopada ideja da preko njihovih imanja prođe „druga saobraćajna žila kucavica Srbije“, kako se Koridoru 11 tepa. Predsednik mesne zajednice Miliša Nikolić je tada pričao da je Savinac glavno odmaralište i izletište u kraju, da ima crkvu zadužbinu knjaza Miloša, a posvećenu kneginji Ljubici. Tu su i škola iz 1889. godine, dva izvora lekovite vode, kulturno-istorijske znamenitosti i legende. Selo je dobilo ime po jednoj: Sveti Sava je štapom prizvao vodu iz kamena kada je tuda prolazio.

„Po knjizi koju je pisao magistar Kale Milovanović, navedeno je da su ljudi iz ove mesne zajednice peške išli u Beograd da bi dobili dozvolu da izgrade školu od sopstvenih sredstava. Auto-put je danas prešao preko tog školskog igrališta. To mi nikako ne ide u glavu. Kad su dolazili neki stručnjaci iz CIP-a, rekao sam im da ću da se obesim na vratima pred savinačkom crkvom ako pronađu bilo gde u bivšoj Jugoslaviji da je put prošao preko školskog igrališta“, priča za „Vreme“ Miliša Nikolić.

DRVO I NA NJEMU KRST: Druga, novija legenda govori o drvetu-zapisu ispod koga je, pre dvesta godina, zaspao Miloš Obrenović i sanjao da će pobediti tursku vojsku. Još u tom prvom tekstu za „Politiku“, Nikolić se unapred izvinio Svetom Savi, Milošu Obrenoviću, Mini Karadžić, kćerci Vuka Karadžića, koja je sa porodicom sahranjena u seoskoj crkvi – ako ne uspe da sačuva svoje mesto.

Trasa Koridora 11 je prošla kroz školsko igralište, više od kilometra rečnog korita Dičine je izmešteno, a sve je stalo kad su radnici došli do hrasta. Novinari su saznali da niko od njih neće da ga poseče jer su se plašili kletve koja sleduje onom ko naudi hrastu-zapisu.

Tada su za hrast koji se isprečio gradnji novog auto-puta čuli i članovi „GO Optimist“. Krenuli su da ga obilaze, pokrenuli su peticiju na internetu koju je do utorka 9. jula potpisalo nešto manje od 10.000 ljudi, a dva puta su sa drugim organizacijama organizovali protestna okupljanja ispod hrasta.

U Beogradu su za to vreme mediji punom parom pisali o sujevernim seljanima iz Savinca koji hoće da sačuvaju drvo na kome je urezan krst. Neki čitaoci su komentarisali kako se sistematski radi na uništavanju srpske tradicije, a drugi su pisali da jedan hrast ne sme da se ispreči razvoju Srbije.

Aktivisti iz Milanovca za Vidovdan organizuju okupljanje ispod hrasta gde kuvaju pasulj, a u nedelju se na tom mestu pojavljuje i ministar Velimir Ilić. Na snimku koji su na Jutjub postavili aktivisti vidi se kako Ilić, obučen u trenerku, razgovara sa okupljenima. Pričao im je da Rusi i Kinezi premeštaju solitere, tako da ni hrast neće biti problem. Nakon tog predloga novinari citiraju stručnjake koji su objasnili da je ideja o premeštanju toliko starog drveta besmislena i da hrast ne bi preživeo, a poentirao je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Pričajući o pretnjama štrajkom u preduzeću „Zastava oružje“, rekao je: „Treba da se oslobodimo palanačkog duha koji kaže: ‘Hoću hrast od šest vekova, a ne auto-put.’ E pa, ja hoću auto-put.“

Miliša Nikolić se pravda da je učinio sve što je mogao, ponavlja da je odavno pričao o tome, ali da nikog nije bilo briga: „Ranije su stari govorili da su izbegavali i grančicu da uzmu ispod hrasta. Govorili su: ‘U to ne diraj kao u Boga.’ Živeo je hrast 600 godina, a imalo je pametnih ljudi i ranije. Nismo valjda mi sad najpametniji. Rekao sam Velji Iliću u oči da sam komunista. Vi se krstite i bogu molite. Radite s njim šta god hoćete. Ja sam uradio sve što je do mene, a oni šta će uraditi – nek im bude na čast.“

ILI–ILI: Sedmog jula lokalnim aktivistima se pridružuju mnoge ekološke i aktivističke organizacije iz cele Srbije pa iz Beograda, sa strankom Zeleni Srbije, stiže bina, ozvučenje i Elvis Dž. Kurtović sa bendom. Svirkom ispod hrasta i parolama poručuju: „In Hrast we trust“, „Ili Hrast ili vlast“, „Vlast je vlast, al’ Hrast je čast“…

„Nesrećnom Vučićevom izjavom priča je pogrešno postavljena. Sad neko tamo na drugom kraju Srbije to gleda i kaže kako mi ne damo da se pravi auto-put, da ne damo da se ljudi zapošljavaju, da kočimo razvoj Srbije. ‘Toliko ljudi gladno, a oni brane hrast’… Pa ako će rušenje hrasta da izvadi Srbiju, evo ja ću lično da ga posečem pa makar navukao kletvu. Mene lično vređa takvo postavljanje priče. Dolazimo ovde skoro svaki dan i poznajem ljude koji takođe dolaze i znam njihove pobude za to što rade, a onda ih neko naziva palanačkim duhom. To vređa nas i vređa građansku inicijativu kao takvu“, priča za „Vreme“ Bojan Milovanović. Isto kaže i Ivan Karić iz Zelenih Srbije koji je i poslanik u Narodnoj skupštini: „Od poslanika na poziciji, uglavnom se svi sprdaju sa hrastom. Mi smo pokušali apelima i molbama da umilostivimo gospodara, ali ne znam iz kog razloga je iskopan taj jaz između auto-puta i hrasta. I hrast i auto-put su vrednosti. Obe vrednosti su evropske i civilizacijske i obe nam trebaju. Nema ‘ili-ili’ izbora u 21. veku“.

U polemiku se uključuje i Evropska zelena partija (EGP): „Strukturni razvoj nikad ne sme ići na štetu životne sredine i kulturnog nasleđa. To je kratkovid stav“, kaže u pismu generalna sekretarka EGP-a Žaklina Kremers.

„Ovaj hrast je relikt starih evropskih šuma hrasta koje su praktično svuda posečene. Prvo pitanje je kako je uopšte moguće da trasa pređe preko mesta gde je hrast, drugo pitanje je kako je moguće da hrast nije zaštićen kao prirodna vrednost“, kaže Karić.

Isto pitanje su postavljali i ministar Ilić i svi koji su se našli u situaciji da moraju da seku hrast. „Malo nas nervira što oni koji se najviše guraju i pričaju tu priču nisu uradili ništa do sada. Prostorni plan je urađen pre 20 godina. Niko nije pomenuo hrast“, rekao je Ilić u Dnevniku i napomenuo da je vlasnik uredno potpisao ugovor o prodaji zemljišta i hrasta, da je za to dobio novac kao i svi drugi iz Savinca. Takođe je pokazao da su sve nadležne institucije dale saglasnost za takvu trasu auto-puta.

Ivan Karić, međutim, ima još pitanja: „Hrast nije zaštićen kao pojedinačno drvo, ali je zaštićen ceo kompleks Savinac-Šarani koji je kulturno-istorijsko-prirodni kompleks. Auto-put prolazi upravo tuda. Je l’ to onda znači da ćemo sutra da srušimo neki stari manastir, neko arheološko nalazište, neku staru iskopinu?“

Svi sagovornici „Vremena“ kažu da je trasa nekoliko puta menjana, što ih navodi na zaključak da nešto nije bilo u redu. Nikolić kaže da je otkupljeno najplodnije zemljište, a Karić podseća da se po evropskim standardima 500 metara sa obe strane tako velike saobraćajnice, kao što će biti Koridor 11, smatra zagađenom tako da će biti neupotrebljivo za voćarstvo. Milovanović je rekao da su tokom krčenja prostora radnici izazvali požar na jednom brdu u blizini hrasta.

On još dodaje da se seoska crkva i sveštenik ne mešaju mnogo u polemiku. „Za crkvu je rešenje da njima daju deo stabla, da zasade novi, osveštaju ga i to je to. To je rekao sveštenik iz ove crkve. On je održao neku molitvu ovde i pošto je to zapis, on ga je, valjda, otpisao. Ne razumem.“

Na kraju, ministrovo gostovanje na RTS-u je donelo određeni mir onima koji su se borili da hrast preživi. Ilić je najavio armirane nosače, pasarele, staklene ploče, veštačko navodnjavanje, konzervaciju, čelične obloge…

„Ako trasa auto-puta bude promenjena zbog hrasta, onda ćemo moći da promenimo sve“, rekao je Milovanović iz ekološke organizacije „GM Optimist“ dan ranije i dodao: „Ljudi su jako nepoverljivi. Viču da od toga nema ništa, da će ga poseći. Zato se mi borimo. Da pokažemo svim nevernim tomama da je moguće. Gledaćemo tenis, gledaćemo ‘Farmu’, gledaćemo sve drugo samo nećemo ništa da radimo. Zbog takvih je bitno da se hrast odbrani, da ostane između dve trake kao simbol građanske inicijative kao takve, a ne kao pobeda nekih ekologa, duhovnika, vernika, stranačkih ljudi, već onih koji su shvatili da ovaj hrast vredi više od 30 kubika drveta na koliko su ga procenili.“

Inače, sam urezan krst zbog koga – po starom običaju – neko drvo postaje zapis, više se ne vidi na hrastu u Savincu. Dugo nije obnavljan. Vlasnik zemljišta na kome se hrast nalazi, navodno je mesnoj zajednici poklonio 2000 evra koliko je dobio za stablo kada je procenjen kao 30 kubika drveta.

…ekološki aktivisti foto: hrast gerila

REŠENJE: Holandski slučaj…

…i naše drvo foto: m. rudić