Neka otvorena pitanja za građane i državu uoči prvog zvaničnog popisa dijaspore
U današnjem opšteprihvaćenom značenju dijaspora (rasejanje) prvi put se pominje u Starom zavetu nakon pobede Vavilonaca nad Jevrejima 586. god. p.n.e., razaranja Jerusalima i odlaska hiljada Jevreja iz Judeje u Egipat. Od tada pa do danas osnovni etnički smisao dijaspore nije se menjao osim što je pojavom hrišćanstva (kasnije islama) svojim sadržajem obuhvatio konfesionalne enklave rasute od istočne i jugoistočne Azije preko Evrope do Severne Amerike.
Dijaspora je u prvom redu demografski fenomen nastao iz preke potrebe pojedinaca i društvenih grupa motivisanih ekonomskim ili političkim razlozima, kao i gotovo čitavih naroda izloženih enormnim ratnim opasnostima i prirodnim kataklizmama da egzistencijalnu sigurnost potraže na nekom drugom mestu.
Naša dijaspora nastala je u rasponu od gotovo jednog veka uticajem različitih uglavnom tragičnih istorijskih i socijalnih okolnosti, počev od masovonog odlaska u Ameriku krajem XIX i početkom XX veka ekonomski motivisanog, političkom emigracijom izbeglom pred Brozovom komunističkom represijom krajem Drugog svetskog rata, ekonomskim migrantima kao posledicom propale privredne reforme 60-ih i poslednjim egzodusom izazvanim režimom Slobodana Miloševića.
Sve njih uprkos razlici u vremenu, načinu i motivima odlaska povezuje i karakteriše nedostatak preciznijeg uvida u brojno stanje i kompleksnu strukturu potrebnih radi operacionalizacije demografskih, ekonomskih, socijalnih, obrazovnih, političkih, vojnih i drugih aspekata u određenju odnosa i državne politike prema dijaspori.
Ambicioznim programom rada Ministarstva za dijasporu u 2005. godini predviđen je između ostalog dugo očekivani popis građana u rasejanju. Distribucijom anketnih listića, kako stoji u programu, udruženjima, asocijacijama, klubovima, društvima uz pomoć medija i podršku Srpske pravoslavne crkve, posao registracije trebalo bi, po očekivanju organizatora, uspešno okončati do kraja ove godine. Kako rezultat ovog ne bi bio repriza prethodnog popisa realizaciji cele zamisli potreban je znatno studiozniji pristup od jednostranog koncepta i neutemeljenog optimizma baziranog na zanemarljiva tri odsto organizovanih građana u klubovima i udruženjima. Pravovremena i sveobuhvatna medijska kampanja (TV, novine, radio, informativni razgovori po klubovima, propagandni materijal itd.) uz masovnu upotrebu interneta i angažman većeg broja obučenih popisivača-volontera realnija su pretpostavka učešća najvećeg mogućeg broja građana u predstojećem popisu i njegovom pozitivnom ishodu. Srećna okolnost da dijaspora živi u dobro uređenim i organizovanim državama u kojima je dostupnost statističkim podacima demokratski standard, a njihova pouzdanost tradicionalno omogućava kontrolu i eventualnu dopunu popisnih rezultata (samo u Nemačkoj živi oko 100.000 Srba nemačkih državljana). Međutim, zvaničnom evidencijom obuhvaćeni su isključivo aktuelni državljani SCG dok po nekim široko prihvaćenim tumačenjima dijaspora znatno prevazilazi administrativno postavljen okvir i na taj način otvara najveću dilemu predstojećeg popisa i jedno od najsloženijih pitanja savremene političke prakse: Ko je dijaspora? Da li je uopšte moguć odgovor bez prethodno ustanovljenih kriterija u kojima dominiraju etničko poreklo, administrativni status-pasoš, njihova kombinacija ili nešto treće? Da li je Srbija matica Srba u Mađarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, ako se oni sami ne izjašnjavaju kao dijaspora? Pripadaju li Srbi deklarisani kao nacionalne manjine, politički zastupljeni u parlamentima pomenutih država, zaštićeni mnogim međunarodnim i domicilnim pravnim aktima kao i odredbama Povelje Ujedinjenih nacija o pravima čoveka srpskoj dijaspori? Potvrdan odgovor pokrenuo bi pitanje dometa i sadržaja ingerencija matice-patrona dijaspore i opasnosti povrede suvereniteta država čiji su državljani. Možemo li Srbe iz Republike Srpske uprkos činjenici da su jedan od tri konstitutivna autohtona naroda u BiH proglasiti dijasporom jedne druge suverene države? Da li su Srbi sa Kosmeta i trećina Crne Gore buduća dijaspora? Šta reći za petu ili šestu generaciju američkih, australijskih i novozelandskih Srba od kojih se razlikujemo po jeziku, kulturi, načinu zivota, rodoljubivim osećanjima itd. Možda je najuspešniji predstavnik srpske dijaspore upravo guverner Ilinojisa Rodoljub Rod Blagojević, ali zbog nedefinisanih i nepostojećih kriterija on, kao ni mi, to još ne zna! Dakle, ko je dijaspora?
Ako se priklonimo mišljenju da su Srbi svi i svuda dijaspora, naći ćemo se u lavirintu pravnih, političkih, istorijskih, emocionalnih protivrečnosti i u kolopletu iz kojeg nema racionalnog izlaza. U protivnom, opredelimo li se da su samo Srbi kao autohtoni drzavljani Republike Srbije dijaspora činimo višestruku nepravdu prvo prema svim nesrbima njenim drzavljanima, prema Srbima koji to iz bilo kog razloga nisu i prema onima koji to jesu na osnovu novog zakona o olakšanom sticanju državljanstva, ali sa veoma ograničenim pravima počev od osnovnih građanskih i političkih prava da biraju i budu birani zbog stalnog prebivališta koje nije na teritoriji Srbije.
Možda je operativno rešenje mnogo jednostavnije od samog problema po receptu Ministarstva za dijasporu kojim dijasporu definiše kao državljane Republike Srbije i time otvara put njenom popisu, ali i neprevaziđenim dilemama na svu sreću potpuno nepoznatim prvom lideru srpske dijaspore patrijarhu Arseniju III Čarnojeviću, kome je bilo dobro poznato koliko i kojih duša predvodi, za razliku od nas zaokupljenih pitanjima na koja po svoj prilici još dugo nećemo dobiti odgovor.
Autor je predsednik Foruma srpske dijaspore – Minhen
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
