Neka otvorena pitanja za građane i državu uoči prvog zvaničnog popisa dijaspore
U današnjem opšteprihvaćenom značenju dijaspora (rasejanje) prvi put se pominje u Starom zavetu nakon pobede Vavilonaca nad Jevrejima 586. god. p.n.e., razaranja Jerusalima i odlaska hiljada Jevreja iz Judeje u Egipat. Od tada pa do danas osnovni etnički smisao dijaspore nije se menjao osim što je pojavom hrišćanstva (kasnije islama) svojim sadržajem obuhvatio konfesionalne enklave rasute od istočne i jugoistočne Azije preko Evrope do Severne Amerike.
Dijaspora je u prvom redu demografski fenomen nastao iz preke potrebe pojedinaca i društvenih grupa motivisanih ekonomskim ili političkim razlozima, kao i gotovo čitavih naroda izloženih enormnim ratnim opasnostima i prirodnim kataklizmama da egzistencijalnu sigurnost potraže na nekom drugom mestu.
Naša dijaspora nastala je u rasponu od gotovo jednog veka uticajem različitih uglavnom tragičnih istorijskih i socijalnih okolnosti, počev od masovonog odlaska u Ameriku krajem XIX i početkom XX veka ekonomski motivisanog, političkom emigracijom izbeglom pred Brozovom komunističkom represijom krajem Drugog svetskog rata, ekonomskim migrantima kao posledicom propale privredne reforme 60-ih i poslednjim egzodusom izazvanim režimom Slobodana Miloševića.
Sve njih uprkos razlici u vremenu, načinu i motivima odlaska povezuje i karakteriše nedostatak preciznijeg uvida u brojno stanje i kompleksnu strukturu potrebnih radi operacionalizacije demografskih, ekonomskih, socijalnih, obrazovnih, političkih, vojnih i drugih aspekata u određenju odnosa i državne politike prema dijaspori.
Ambicioznim programom rada Ministarstva za dijasporu u 2005. godini predviđen je između ostalog dugo očekivani popis građana u rasejanju. Distribucijom anketnih listića, kako stoji u programu, udruženjima, asocijacijama, klubovima, društvima uz pomoć medija i podršku Srpske pravoslavne crkve, posao registracije trebalo bi, po očekivanju organizatora, uspešno okončati do kraja ove godine. Kako rezultat ovog ne bi bio repriza prethodnog popisa realizaciji cele zamisli potreban je znatno studiozniji pristup od jednostranog koncepta i neutemeljenog optimizma baziranog na zanemarljiva tri odsto organizovanih građana u klubovima i udruženjima. Pravovremena i sveobuhvatna medijska kampanja (TV, novine, radio, informativni razgovori po klubovima, propagandni materijal itd.) uz masovnu upotrebu interneta i angažman većeg broja obučenih popisivača-volontera realnija su pretpostavka učešća najvećeg mogućeg broja građana u predstojećem popisu i njegovom pozitivnom ishodu. Srećna okolnost da dijaspora živi u dobro uređenim i organizovanim državama u kojima je dostupnost statističkim podacima demokratski standard, a njihova pouzdanost tradicionalno omogućava kontrolu i eventualnu dopunu popisnih rezultata (samo u Nemačkoj živi oko 100.000 Srba nemačkih državljana). Međutim, zvaničnom evidencijom obuhvaćeni su isključivo aktuelni državljani SCG dok po nekim široko prihvaćenim tumačenjima dijaspora znatno prevazilazi administrativno postavljen okvir i na taj način otvara najveću dilemu predstojećeg popisa i jedno od najsloženijih pitanja savremene političke prakse: Ko je dijaspora? Da li je uopšte moguć odgovor bez prethodno ustanovljenih kriterija u kojima dominiraju etničko poreklo, administrativni status-pasoš, njihova kombinacija ili nešto treće? Da li je Srbija matica Srba u Mađarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, ako se oni sami ne izjašnjavaju kao dijaspora? Pripadaju li Srbi deklarisani kao nacionalne manjine, politički zastupljeni u parlamentima pomenutih država, zaštićeni mnogim međunarodnim i domicilnim pravnim aktima kao i odredbama Povelje Ujedinjenih nacija o pravima čoveka srpskoj dijaspori? Potvrdan odgovor pokrenuo bi pitanje dometa i sadržaja ingerencija matice-patrona dijaspore i opasnosti povrede suvereniteta država čiji su državljani. Možemo li Srbe iz Republike Srpske uprkos činjenici da su jedan od tri konstitutivna autohtona naroda u BiH proglasiti dijasporom jedne druge suverene države? Da li su Srbi sa Kosmeta i trećina Crne Gore buduća dijaspora? Šta reći za petu ili šestu generaciju američkih, australijskih i novozelandskih Srba od kojih se razlikujemo po jeziku, kulturi, načinu zivota, rodoljubivim osećanjima itd. Možda je najuspešniji predstavnik srpske dijaspore upravo guverner Ilinojisa Rodoljub Rod Blagojević, ali zbog nedefinisanih i nepostojećih kriterija on, kao ni mi, to još ne zna! Dakle, ko je dijaspora?
Ako se priklonimo mišljenju da su Srbi svi i svuda dijaspora, naći ćemo se u lavirintu pravnih, političkih, istorijskih, emocionalnih protivrečnosti i u kolopletu iz kojeg nema racionalnog izlaza. U protivnom, opredelimo li se da su samo Srbi kao autohtoni drzavljani Republike Srbije dijaspora činimo višestruku nepravdu prvo prema svim nesrbima njenim drzavljanima, prema Srbima koji to iz bilo kog razloga nisu i prema onima koji to jesu na osnovu novog zakona o olakšanom sticanju državljanstva, ali sa veoma ograničenim pravima počev od osnovnih građanskih i političkih prava da biraju i budu birani zbog stalnog prebivališta koje nije na teritoriji Srbije.
Možda je operativno rešenje mnogo jednostavnije od samog problema po receptu Ministarstva za dijasporu kojim dijasporu definiše kao državljane Republike Srbije i time otvara put njenom popisu, ali i neprevaziđenim dilemama na svu sreću potpuno nepoznatim prvom lideru srpske dijaspore patrijarhu Arseniju III Čarnojeviću, kome je bilo dobro poznato koliko i kojih duša predvodi, za razliku od nas zaokupljenih pitanjima na koja po svoj prilici još dugo nećemo dobiti odgovor.
Autor je predsednik Foruma srpske dijaspore – Minhen
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
