„Prema preliminarnim procenama, zasadi vinove loze će se prostirati na između 450 i 520 hektara nekadašnje imovine Poljoprivrednog preduzeća Plantaža u Leskovcu, a planiramo i zasade drugog voća“, prenosi Regionalna informativna agencija JUGpress iz Leskovca izjavu Ivana Bošnjaka, zamenika generalnog direktora kompanije Milenijum tim.
Ova kompanija je kupila 200 hektara plodne zemlje koja je pripadala nekada veoma uspešnom preduzeću Navip. Licitacija je održana 30. septembra prošle godine, organizovala ju je Agencija za stečajne upravnike u Beogradu, a početna cena je bila 145 miliona dinara. Do danas se zvanično ne zna po kojoj ceni je kupljena ova zemlja, a u tom trenutku bila je tajna i ko je kupac, znalo se jedino, kako je rekao gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, da se radi o „privredniku iz Beograda“. Po leskovačkoj, obično dobro upućenoj čaršiji, uveliko se tada licitiralo imenima, a dobro obavešteni mediji su prenosili da je ova kupovina pripremana za kompaniju Milenijum tim, koja ima razgranate poslove u različitim oblastima.
U Leskovcu su zvaničnici dugo krili ko je novi vlasnik dela imovine nekadašnje Plantaže, ali se zato intenzivno radilo na uređenju puteva do tog zemljišta. Radovi su počeli još 2016. godine, a njihovo intenziviranje je prošle godine najavio i gradonačelnik Cvetanović, uz obrazloženje da se to radi „zbog prodaje dela Navip Plantaže“, i da lokalne vlasti ulažu u putnu infrastrukturu „na lokaciji buduće investicije, odnosno u selima Vinarce, Gornje i Donje Stopanje“. Praktično, za potrebe privatne kompanije koja je kupila 200 hektara zemljišta, a kasnije je jedan od njenih direktora, Ivan Bošnjak, na svoje lično ime zakupio 521 hektar, uređivani su putevi od novca građana, iz budžeta grada, a vlasnici će da ubiraju prihode.
ŠTA ĆE SE GRADITI
I dok se javnost, sa mesec i po dana zakašnjenja od licitacije za zakup i prvobitne vesti o tome, bavi samo pitanjem za koga je ovo „parčence“ zemlje zaista kupljeno i iznajmljeno, po strani ostaju neka važnija pitanja. Na primer, šta će sve da se sadi i gradi na tolikom prostoru, na kome se nalaze i stari arteski bunari iz kojih se Leskovac decenijama snabdevao vodom, sve dok nije prešao na snabdevanje iz vodosistema Barje?
Bošnjak kaže da je „planirano podizanje modernog zasada vinove loze, ali i još nekih višegodišnjih kultura, prema pogodnosti mikrolokacija“. U dobro obaveštenim krugovima u Leskovcu se, međutim, uveliko govori da je planirana izgradnja hotela, vinarije, spa centra, bazena i još nekih sadržaja. Ovo potvrđuje i Bošnjak, ne zalazeći u detalje. „Planiramo izgradnju različitih turističkih sadržaja, i izrada planova i studija po ovom pitanju je u toku. Očekujem da ćemo u naredna tri do četiri meseca imati potpuno jasnu sliku o sadržajima koje ćemo graditi“, kaže on.
Posle ovakvih odgovora, teško je ne zapitati se šta će nekome tolika zemlja ako pet meseci posle kupovine i dva meseca posle zakupa ne zna šta će tačno da radi s njom? I ko uzima toliku zemlju, a da već nema neki plan, projekte?
Ono što se sada dešava na terenu su radovi na uništavanju dosadašnjih zasada vinove loze. Ljudi iz okolnih sela kažu da se iz zemlje čupaju čokoti sa kojih su tadašnji zakupljivači koliko prošle jeseni brali grožđe. Trenutno na raščišćavanju terena, uz tešku mehanizaciju, radi oko 60 ljudi. Ovaj broj će se ubuduće povećavati, shodno potrebama, kaže Bošnjak. Tu „tešku mehanizaciju“ nisu sprečile da radi na terenu ni kiše, koje su izazivale više poplava u januaru u leskovačkom kraju.
Na pitanje da li će zemljište koje je kupila kompanija i ono koje je on iznajmio na svoje ime na trideset godina biti tretirana kao jedna celina, Bošnjak odgovara potvrdno, uz konstataciju da će „gradnja objekata svakako biti na zemljištu koje je u našem vlasništvu, jer zemljište koje je zakupljeno kao poljoprivredno ne može da menja namenu, i mora se isključivo koristiti u te svrhe“.
„Preliminarne analize pokazuju da će buduću plantažu opsluživati minimalno 150 stalno zaposlenih, s tim da će taj broj ići i do 500, kroz angažovanje sezonske radne snage. Apsolutnu prednost u zapošljavanju imaće ljudi iz leskovačkog kraja“, kaže Bošnjak o budućim zapošljavanjima i najavljuje da investicija neće biti manja od 25 miliona evra, kao i da se već razmatraju neki IPARD fondovi, subvencija radi.
Radnici iz okolnih sela, koji su trenutno angažovani na raščišćavanju kompleksa, kažu da su zadovoljni platom i ponašanjem šefova. Upoređuju sadašnju situaciju sa činjenicom da su bez posla u fabrikama u kojima su radili ostali pre petnaestak godina, i kažu da sada možda mogu da rade u nekoj od novootvorenih fabrika stranih „investitora“ (koji dobijaju novac iz budžeta Srbije), ali da bi im tamo plata bila manja, a o odnosu nadređenih se, kažu, i ne usuđuju da razmišljaju.
VAŽAN POSAO
Druga licitacija za zakup zemljišta (prve uopšte nije bilo) održana je 3. decembra prošle godine, i tada je Bošnjak zakupio 521 hektar zemlje na kojoj se nalazila leskovačka Plantaža. Kompanija na čijem je čelu Bošnjak, a koja je poznata po izgradnji „Beograda na vodi“, ali i izgradnji stanova za pripadnike bezbednosnih struktura koji se grade i u Vranju, kupila je pre toga oko 200 hektara zemlje koja je takođe pripadala nekadašnjoj Plantaži. Tako ova kompanija sada gazduje sa više od 720 hektara plodnog zemljišta u atarima nekoliko sela u severozapadnom delu grada Leskovca. Više meštana nam je prenelo svoje ogorčenje što se daje zemljište koje je nekada pripadalo tim selima i što oni nisu mogli da ga izlicitiraju.
Bošnjak bi trebalo da plati godišnji zakup po hektaru od 6.889,66 dinara, što je bila početna cena na licitaciji. Dakle, za 3.589.000 dinara godišnje kompanija je dobila na trideset godina zemljište koje se pokazalo u prethodnim decenijama kao odlično za uzgoj vinove loze. Uz to, reč je o vrlo živopisnom delu leskovačkog kraja u kome se nalaze i dva jezerca, ali je i odlično snabdeven vodom. Kako nam je objašnjeno, posle tih 30 godina zakupcu može da se produži rentiranje zemljišta na još 30 godina, ili trajno.
Zanimljivo je da je ovo zemljište već bilo izdato Navipu iz Kruševca i firmi iz Blaca, ali je ugovor raskinut posle godinu dana, uz obrazloženje da zemljište nije uknjiženo u katastru. Radi ekspresnog uknjiženja zemljišta u katastar, firma Milenijum tim je pre nekog vremena iznajmila helikopter i iz Beograda dovezla ljude koji su imali zadatak da pripreme sve za uknjiženje. Dobro obavešteni izvori u prestonici tvrde da je u Ministarstvu poljoprivrede morao da bude zamenjen softver, jer ovo zemljište nije bilo blagovremeno prijavljeno da će biti izdavano. Kako tvrde naši izvori, rok za prijavu zemljišta koje se izdaje je do 30. aprila tekuće godine, toga dana se program namenjen tim prijavama automatski zaključava i nemoguće je uneti dopune. Zato je softver i morao da bude zamenjen, da bi se ubacilo i ovo zemljište i stvar dovela u „zakonske okvire“.
Koliko je ovo važan posao na državnom nivou, ili na privatnom nivou, ali za visoke funkcionere u državnoj vlasti i osobe povezane s njima, dokaz je i dolazak ministra finansija Siniše Malog u Leskovac. Mali je boravio u ovom gradu baš u vreme kada je ovo zemljište trebalo da se pripremi za izdavanje u zakup, a kako kažu izvori iz lokalne vladajuće strukture, da sa rukovodstvom grada proveri kako se odvija ovaj posao. Kada je potpisnica ovih redova pitala za razlog posete, zvanično je rečeno da ministar dolazi da sa gradonačelnikom „priča o lokalnom budžetu“. U Leskovac je iznenada, bar za medije i građane, sa svog puta u Prokuplje svratio svojevremeno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na društvenim mrežama je kačio fotografije na kojima stoji zagledan u vinograde.
O firmi Milenijum tim i o Ivanu Bošnjaku i njihovoj povezanosti sa Sinišom Malim i njegovim bratom, kao i povezanosti sa velikim poslovima koji se plaćaju iz budžeta Srbije, više puta je pisao istraživački portal KRIK. Ova firma se povezuje i sa rušenjem u Savamali pod okriljem noći, za koje je Vučić lično svojevremeno rekao da iza te akcije stoji „idiot“.
Zanimljivo je da su sve transakcije sa kupovinom i, naročito, zakupom zemljišta prošle skoro nezapaženo. O zakupu su pisali, postavljali pitanja i iznosili dileme jedino JUGpres, još 3. decembra, i leskovački nedeljnik „Nova naša reč“. Zanimljivo je i da se povodom ovoga nije oglasila nijedna stranka koja sebe naziva opozicionom, ni u lokalu ni u prestonici.
