Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Parada ponosa koja je zakazana za 28. septembar zapravo je prvi veliki test na kom će biti provereno ono o čemu je Aleksandar Vučić do sada govorio: evropska opredeljenost Srbije, odlučnost u poštovanju ljudskih prava, snaga države da se obračuna sa kriminalnim strukturama koje stoje iza huligana
Jesen je u našem sokaku. Peče se rakija, ostavlja se zimnica, a kroz isparenja pečenih paprika i sveže uprženog ajvara promiče pitanje: hoće li biti Parade ponosa? Iskustvo nas uči da je najbolja razmera paprike i patlidžana u ajvaru tri prema jedan, a da održavanje Parade zavisi isključivo od političke volje vladajuće garniture. Bez obzira na disharmonične glasove koji na ovu temu dolaze iz vrha vlasti, izgleda da te volje ove godine ima.
Organizatori Parade ponosa saopštili su u ponedeljak 23. septembra da je bezbednosna procena za održavanje ovogodišnje parade pozitivna i da eventualna negativna bezbednosna procena nikako ne može biti razlog za zabranu te manifestacije, već samo signal za policiju da bolje radi svoj posao. Organizatori su pozvali sve građane, političare i predstavnike institucija da prisustvuju ovoj manifestaciji, koja je zakazana za subotu 28. septembra. Međutim, oni su naglasili da ih niko nije zvanično obavestio o bezbednosnoj proceni ove manifestacije i dodali da su nezvanično saznali da je bezbednosna procena koja je urađena prošle nedelje – pozitivna.
„Negativna bezbednosna procena može biti samo znak nadležnim službama da bolje rade svoj posao i da službe bezbednosti adekvatno obezbede skup, a ne razlog za zabranu Parade ponosa. To je i stav Evropskog suda za ljudska prava, koji Srbija mora da poštuje“, rekao je član organizacionog odbora Parade Goran Miletić i dodao da je ovih dana „urađena i dopuna bezbednosne procene, ali da organizatori Parade ponosa nemaju nikakve informacije o tome“.
USLOVLJAVANJE: Međutim, premijer Srbije Ivica Dačić rekao je u utorak u Nišu da još nije urađena bezbednosna procena za održavanje Parade ponosa u subotu u Beogradu. „Bezbednosne procene se još razmatraju, zato što kako se približava taj dan one su različite“, rekao je Dačić novinarima na konferenciji za štampu u niškoj Gradskoj kući.
Sa druge strane, kako „Vreme“ saznaje u policijskim krugovima, ovogodišnja Parada ponosa je i za policiju svojevrstan izazov: „Kad je mogla u Crnoj Gori da se održi, može i ovde“, kaže naš izvor.
Dačić je rekao da LGBT osobe imaju pravo na okupljanje po Ustavu i po zakonu, ali da je „sve to uslovljeno bezbednošću i njihovom i drugih ljudi“. „Nemojmo ići u drugu krajnost ako to traži Evropska unija i, ako to postoji u njihovim zemljama, ne znači da mi sada treba da to pretvorimo u podršku toj pojavi“, rekao je premijer Srbije. On je „zamolio političare da se više ne ulaguju“. „I jedni i drugi pokušavaju na ekstreman način da priđu tom problemu, koji ne donosi ništa dobro. Naš pristup je potpuno jasan – održite ako je bezbedno, ako nije bezbedno policija mora da donese odluku da spreči sukobe, haos, gubitak ljudskih života“, rekao je Dačić.
Nekoliko dana ranije, Dačić je već naglasio da još nije izvesno da li će Parada ponosa biti održana 28. septembra, ali i da, ukoliko i bude, on neće biti jedan od učesnika. „Znam da je ustavno pravo da se izražava različitost, ali moje je pravo da ne idem na to. Ne treba ulaziti u drugu krajnost i dodvoravati se njima. Treba li da postanem gej da bi to bilo proevropski“, rekao je Dačić Televiziji B92 odgovarajući na pitanje da li će prisustvovati Paradi ponosa. Tada je rekao da bi bilo dobro za evrointegracije Srbije da Parada bude održana, jer to je zahtev EU, ali da bi od neodržavanja veća šteta bila ukoliko bi se manifestacija organizovala uz slike nasilja kakve su je pratile pre nekoliko godina.
IDEM, NE IDEM: Očigledno je da je premijerov stav u vezi sa održavanjem Parade ambivalentan i da se ne trudi da sakrije kako je za njega to samo još jedna u nizu stvari koje od nas traži Evropska unija. No, šta god Dačić govorio u javnim nastupima, nekoliko stvari u vezi sa LGBT pravima mu se ne može zameriti: njegova partija jedina ima LGBT aktivistu među svojim funkcionerima (osnivač Gej-strejt alijanse Boris Milićević član je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije), a jedini ministar koji je do sada potvrdio učešće na Paradi ponosa dolazi upravo iz SPS-a.
Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić potvrdio je da će sa šeficom pregovaračkog tima sa EU Tanjom Miščević učestvovati u šetnji na Paradi ponosa. Ružić je to izjavio nakon susreta sa izvestiocem Evropskog parlamenta Jelkom Kacinom, koji je rekao da se nada da oni neće biti jedini članovi Vlade i administracije koji će se priključiti toj šetnji. „Političari moraju pokazati kako se treba ponašati, promovisati i braniti ljudska prava – iako i Ružić i ja pripadamo seksualnoj većini, moramo dati poruku da su oni ravnopravni i dobrodošli i nadam se da će se to i desiti“, rekao je Kacin.
Ružić je na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka sa Kacinom rekao da veruje da je obaveza odgovornih političara i građana da ne prave famu o stvarima koje su jasno definisane zakonom. „Pravo na različitost je pravo koje nikom ne sme biti suspendovano i Tanja Miščević i ja smo i u Briselu rekli da želimo da pošaljemo snažnu poruku i da svojim učešćem razbijemo predrasude koje u srpskom društvu nažalost možda još uvek postoje.“
TRAKTOR I KAPIJA: Iako je i prethodnih godina bezbednosna procena i odluka o tome hoće li vlast dozvoliti Paradu ponosa ili neće bila u rukama Ivice Dačića, politička klima u poslednjih godinu dana se značajno izmenila. Svi znamo u čijim su rukama najvažnije političke odluke, „ko vozi traktor, a ko otvara kapiju“: „Verujem da će se Parada ponosa pre održati ako odluku o tome bude donosio potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, nego ministar policije Ivica Dačić“, izjavio je još polovinom septembra Boban Stojanović, direktor Kvirija centra i jedan od organizatora beogradske Parade ponosa, i dodao da Vučića odlikuje odlučnost, dok Dačić „vaga“ da li bi mu takva odluka donela ili oduzela političke poene.
Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je, međutim, već rekao da neće učestvovati na Paradi ponosa, ali: „To ne znači da neću dati sve od sebe da, u skladu sa Ustavom i zakonima, obezbedim mir i bezbednost za sve učesnike tog skupa, ako bude doneta odluka o održavanju Parade.“
Vučić je precizirao da nema nimalo prostora za sumnju u spremnost da se osigura i dozvoli poštovanje svih prava pripadnicima bilo koje manjinske grupe u Srbiji, ali je istakao da za samo održavanje Parade još nisu urađene sve bezbednosne procene i da je bezbednosna procena pre svega posao za ministra unutrašnjih poslova i predsednika Vlade, a ukoliko te procene budu došle i na sto Biroa za nacionalnu bezbednost, taj biro će o tome doneti svoj sud.
Kad smo već kod političkih poena, Vučić nije propustio priliku da, iako je Ružić SPS-ov ministar, deo zasluga pripiše i svojoj, Srpskoj naprednoj stranci: „Pozdravljam i zadovoljan sam što smo, pre svega zahvaljujući odluci Srpske napredne stranke, tako važne i dobre ljude uspeli da uvedemo u vladu koji su odmah najavili da će prisustvovati Paradi. Tu govorim o Tanji Miščević, kao i o Branku Ružiću. Ali, ja neću da budem licemer i neću da jedno govorim u domaćoj javnosti, a drugo drugima – neću da učestvujem“, rekao je Vučić novinarima posle sastanka sa izvestiocem Evropskog parlamenta Jelkom Kacinom.
Koliko god Vučić bio odlučniji od Dačića kada je reč o održavanju Parade ponosa, jer mu rejtinzi to dopuštaju, mora se imati u vidu da ni njegova pozicija nije lagodna. Parada ponosa koja je zakazana za 28. septembar zapravo je prvi veliki test na kom će biti provereno ono o čemu je Vučić do sada govorio na nivou svojih planova i namera: evropska opredeljenost Srbije, odlučnost u poštovanju ljudskih prava, snaga države da se obračuna sa kriminalnim strukturama koje stoje iza huligana… Sve ono o čemu su se do sada deklarativno izjašnjavali, funkcioneri netom rekonstruisane Vlade Srbije će sada, prvi put, imati priliku da dokažu u praksi, imajući u vidu breme koje već vuku, u vidu prošlogodišnje zabrane Parade. Ustavni sud Srbije već je doneo presude da su zabrane Parade iz 2009. i 2011. bile neustavne, pa nema mnogo prostora za spekulaciju da će ista odluka biti doneta i u vezi sa Paradom 2012. Za Vučića lično, budući da je na sebe preuzeo ulogu kormilara kako rekonstrukcije Vlade tako i rekonstrukcije društva, ovo je ključna prilika da dokaže da je sposoban da iznese promene i da se stvari menjaju. Kad se to uzme u obzir, male su šanse, zapravo, da Parade uopšte ne bude.
Dobar signal u tom pravcu je odluka doneta u utorak 24. septembra, da sve utakmice sedmog kola fudbalske Superlige Srbije, koje su na programu za subotu, budu odigrane dan kasnije. Slična stvar urađena je 2010, godine koja je u istoriji borbe za LGBT prava u Srbiji zapisana kao jedina u kojoj je Parada ponosa održana.
A U HRVATA…: No, vratimo se pitanju zašto je politička volja ključna za održavanje Parade ponosa. Pre svega, ne zbog evrointegracija, nego zbog toga što država Srbija ima obavezu sama pred sobom, jer iz Ustava i zakona proističe da ona može, tačnije mora da bude održana. Ne zato što će Jelko Kacin doći da „zavrće uši“ najvišim predstavnicima vlasti u Srbiji, nego zbog očuvanja sopstvenog integriteta i dostojanstva države kao institucije. Ipak, iako zakone i Ustav koji Paradu omogućavaju imamo od 2009, ona je za te četiri godine bila održana samo jednom. Jer, naravno, nije bilo političke volje. Primer susedne Hrvatske pokazuje zašto je ona ključan faktor. Od 2001. godine u Zagrebu se Parada održava bez ikakvih problema, jer je od prvog trenutka imala snažnu podršku svih ključnih političkih faktora. Bilo je grupa koje su protestovale i pokušavale da je spreče, ali nikada nisu uspele i uvek je sve prolazilo bez incidenata. U Hrvatskoj je, međutim, uvek bio mnogo problematičniji Split. Huligani, kamenice, Molotovljevi kokteli, bili su deo dekora u kom je održana prva splitska Parada 2012. Međutim, u povorci se tog dana osim LGBT aktivista našlo čak pet ministara Vlade Hrvatske, pa su splitskom rivom prošetali ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić, ministar administracije Arsen Bauk, ministar ekonomije Ivan Vrdoljak, ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić i ministar za pitanja ratnih veterana Predrag Matić. Splitska Parada ponosa 2012. za učesnike je imala i popularne ličnosti kao što su Mladen Badinovac iz grupe TBF, Predrag Matvejević, Rajko Grlić, Nenad Puhovski, Damir Urban, Zlatko Gall, Jurica Pavičić, Viktor Ivančić, Ante Tomić, Boris Dežulović…
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović nije učestvovao u samoj povorci, ali se učesnicima obratio video-porukom u kojoj je najavio donošenje zakona o istopolnim partnerstvima. „Očekujem da će pitanje registriranog partnerstva, kakvo već postoji u brojnim zemljama, uskoro biti regulirano i hrvatskim zakonima. Siguran sam da većina građana i građanki Hrvatske razumije kako borba za poboljšanje položaja istospolnih obitelji ni na koji način ne ugrožava položaj heteroseksualnih parova i njihov obiteljski život“, rekao je između ostalog Josipović. Ovogodišnja Parada u Splitu prošla je bez i jednog jedinog incidenta.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, u oktobru 2012. gostujući na Radio-televiziji Srbije, rekao je da bi bio na čelu Parade ponosa u Beogradu da ona nije otkazana. Ove godine ćuti.
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve