Zvezdan Jovanović, zvani Zveki i Zmija, ispunio je očekivanja: nijednom rečju nije odmakao od dosadašnje odbrane ćutanjem. Kao, uostalom, i ostatak optuženih u procesu zaverenicima za atentat na premijera Zorana Đinđića, branili se ili ne
Završnim rečima preostalih optuženih konačno je zaključen glavni pretres na suđenju zaverenicima koji su ubili Zorana Đinđića, a presuda je najavljena za 23. maj u 11.30. Završne reči su, kako reče adv. Srđa Popović, ionako najdosadniji deo suđenja, koji je sasvim predvidiv posle zaključenja dokaznog postupka: tužilac sumira optužnicu i dokazni postupak, advokati odbrane pokazuju da su zaradili honorare, optuženi se pravdaju kako znaju, sudsko veće ćuti i sluša.
Završna reč Zvezdana Jovanovića, optuženog da je ubio premijera i ranio Milana Veruovića, bila je predvidivo dosadna. Nije on ništa, pojma nema ni o čemu, niko ga nije video i uopšte odakle on tu? Do sada se on branio ćutanjem, glasi zvanična verzija, ali to nije bilo baš tako: Zvezdan Jovanović intervenisao je u nekoliko navrata tokom glavnog pretresa i samim tim odustao od odbrane ćutanjem. Suštinu tih svojih intervencija ponovio je i u završnoj reči: da je njegovo priznanje uzeto em protivzakonito, em uz ucene i pretnje porodici; da on ni na koga u životu nije pucao iz snajperske puške; da je sve to namešteno; da odakle šareno ćebe i ko bi uopšte nosio šareno ćebe da na njega nasloni pušku, jer da to „crvene beretke“ ne rade nikad; i u tom pravcu.
Specijalno tužilaštvo, međutim, tvrdi da je svoj iskaz Zvezdan Jovanović dao po Zakonu o krivičnom postupku, upozoren i posle poverljive konsultacije sa advokatom, a u prisustvu istražnog sudije i zamenika tužioca. Po nekim izjavama iz 2003. taj je iskaz bio i snimljen video-kamerom, kao i Jovanovićeva objašnjenja tokom turneje po mestima na kojima je što isprobavao pušku, što pokušavao da ubije premijera. Odbrana je mesecima pokušavala da taj ključni iskaz sa potpunim priznanjem (potkrepljenim iskazima svedoka i materijalnim dokazima) izuzme iz spisa, ali ga je Vrhovni sud vraćao, tako da je to priznanje ostalo dokaz prihvatljiv za sud. Advokat po službenoj dužnosti Zvezdana Jovanovića, Vesna Radomirović, bila je izložena maltretiranju, čak i disciplinskom postupku u komori, jer je tvrdila da je iskaz uzet uredno po ZKP-u, kao što su potvrdili i drugi svedoci prisutni u tom trenutku. Te svedoke je Zvezdan Jovanović i napadao u završnoj reči, tvrdeći da su ga ucenjivali, plašili i pretili mu, pa je on – jadan i preplašen – morao da potpiše nešto što on sada naziva sasvim lažnim iskazom.
Ko je gledao Zvezdana Jovanovića i slušao njegovu specifičnu retoriku „starijeg narednika“ JSO-a koji je za nedelju dana postao „potpukovnik“ te iste jedinice (činovi su u navodnicima, jer je ta ekipa sebi činove delila po volji i bez ikakvih kriterijuma), teško će poverovati da su Mile Novaković i Rodoljub Milović, policajci iz UBPOK-a, mogli tek tako da „ucene“ i „preplaše“ jednog takvog srbskog viteza i junaka da u prisustvu svog advokata, istražnog sudije i zamenika tužioca potpiše samoubilačku laž. Da li bi Zvezdan zaista poverovao da će mu Mile i Roćko ugroziti dete ako ne optuži sam sebe, ni krivog ni dužnog za nešto za šta se dobija 40 godina? Teško. To niko normalan – a pogotovo neko nevin – nikada ne bi učinio; nevin čovek jednostavno kaže: ja sam nevin, a vi dokazujte ako imate šta i čime. Ovako imamo teoriju odbrane zaverenika koja se svodi na to da je tu reč o strašnoj zaveri koja obuhvata stotine ljudi u zemlji i van nje, a čija je jedina svrha da nevini ljudi poput Legije i Zvezdana ostatak života provedu u zatvoru, a da se pravi počinioci izvuku. Ovo je slobodna zemlja i svako može da veruje u šta hoće; sud, međutim, postupa po dokazima, pa ćemo sačekati do 23. maja.
Ostali optuženi bili su takođe predvidivi: Aleksandar Simović ima alibi, a i nije sklon oružju, uprkos onome što mu je nađeno kad je uhvaćen na legalu; Branko Bezarević pojma nema ni o čemu, oklevetao ga pokojni svedok saradnik Vukojević; Željko Tojaga jeste „doktor za zolju“, pa su ga vljda zato i optužili, mada ni on pojma nema ni o čemu; Saša Pejaković držao se mudro odluke Specijalnog tužilaštva o prekvalifikaciji optužbe, u stilu – ja sam samo izvršavao naređenja i pojma nemam ni o kakvom atentatu; Dušan Krsmanović se pak uhvatio inteligentne odbrane svog advokata (da je priglup, jednom rečju) i pokajao se, kao ispočetka.
Sada treba sačekati 23. maj.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
