Zvezdan Jovanović, zvani Zveki i Zmija, ispunio je očekivanja: nijednom rečju nije odmakao od dosadašnje odbrane ćutanjem. Kao, uostalom, i ostatak optuženih u procesu zaverenicima za atentat na premijera Zorana Đinđića, branili se ili ne
Završnim rečima preostalih optuženih konačno je zaključen glavni pretres na suđenju zaverenicima koji su ubili Zorana Đinđića, a presuda je najavljena za 23. maj u 11.30. Završne reči su, kako reče adv. Srđa Popović, ionako najdosadniji deo suđenja, koji je sasvim predvidiv posle zaključenja dokaznog postupka: tužilac sumira optužnicu i dokazni postupak, advokati odbrane pokazuju da su zaradili honorare, optuženi se pravdaju kako znaju, sudsko veće ćuti i sluša.
Završna reč Zvezdana Jovanovića, optuženog da je ubio premijera i ranio Milana Veruovića, bila je predvidivo dosadna. Nije on ništa, pojma nema ni o čemu, niko ga nije video i uopšte odakle on tu? Do sada se on branio ćutanjem, glasi zvanična verzija, ali to nije bilo baš tako: Zvezdan Jovanović intervenisao je u nekoliko navrata tokom glavnog pretresa i samim tim odustao od odbrane ćutanjem. Suštinu tih svojih intervencija ponovio je i u završnoj reči: da je njegovo priznanje uzeto em protivzakonito, em uz ucene i pretnje porodici; da on ni na koga u životu nije pucao iz snajperske puške; da je sve to namešteno; da odakle šareno ćebe i ko bi uopšte nosio šareno ćebe da na njega nasloni pušku, jer da to „crvene beretke“ ne rade nikad; i u tom pravcu.
Specijalno tužilaštvo, međutim, tvrdi da je svoj iskaz Zvezdan Jovanović dao po Zakonu o krivičnom postupku, upozoren i posle poverljive konsultacije sa advokatom, a u prisustvu istražnog sudije i zamenika tužioca. Po nekim izjavama iz 2003. taj je iskaz bio i snimljen video-kamerom, kao i Jovanovićeva objašnjenja tokom turneje po mestima na kojima je što isprobavao pušku, što pokušavao da ubije premijera. Odbrana je mesecima pokušavala da taj ključni iskaz sa potpunim priznanjem (potkrepljenim iskazima svedoka i materijalnim dokazima) izuzme iz spisa, ali ga je Vrhovni sud vraćao, tako da je to priznanje ostalo dokaz prihvatljiv za sud. Advokat po službenoj dužnosti Zvezdana Jovanovića, Vesna Radomirović, bila je izložena maltretiranju, čak i disciplinskom postupku u komori, jer je tvrdila da je iskaz uzet uredno po ZKP-u, kao što su potvrdili i drugi svedoci prisutni u tom trenutku. Te svedoke je Zvezdan Jovanović i napadao u završnoj reči, tvrdeći da su ga ucenjivali, plašili i pretili mu, pa je on – jadan i preplašen – morao da potpiše nešto što on sada naziva sasvim lažnim iskazom.
Ko je gledao Zvezdana Jovanovića i slušao njegovu specifičnu retoriku „starijeg narednika“ JSO-a koji je za nedelju dana postao „potpukovnik“ te iste jedinice (činovi su u navodnicima, jer je ta ekipa sebi činove delila po volji i bez ikakvih kriterijuma), teško će poverovati da su Mile Novaković i Rodoljub Milović, policajci iz UBPOK-a, mogli tek tako da „ucene“ i „preplaše“ jednog takvog srbskog viteza i junaka da u prisustvu svog advokata, istražnog sudije i zamenika tužioca potpiše samoubilačku laž. Da li bi Zvezdan zaista poverovao da će mu Mile i Roćko ugroziti dete ako ne optuži sam sebe, ni krivog ni dužnog za nešto za šta se dobija 40 godina? Teško. To niko normalan – a pogotovo neko nevin – nikada ne bi učinio; nevin čovek jednostavno kaže: ja sam nevin, a vi dokazujte ako imate šta i čime. Ovako imamo teoriju odbrane zaverenika koja se svodi na to da je tu reč o strašnoj zaveri koja obuhvata stotine ljudi u zemlji i van nje, a čija je jedina svrha da nevini ljudi poput Legije i Zvezdana ostatak života provedu u zatvoru, a da se pravi počinioci izvuku. Ovo je slobodna zemlja i svako može da veruje u šta hoće; sud, međutim, postupa po dokazima, pa ćemo sačekati do 23. maja.
Ostali optuženi bili su takođe predvidivi: Aleksandar Simović ima alibi, a i nije sklon oružju, uprkos onome što mu je nađeno kad je uhvaćen na legalu; Branko Bezarević pojma nema ni o čemu, oklevetao ga pokojni svedok saradnik Vukojević; Željko Tojaga jeste „doktor za zolju“, pa su ga vljda zato i optužili, mada ni on pojma nema ni o čemu; Saša Pejaković držao se mudro odluke Specijalnog tužilaštva o prekvalifikaciji optužbe, u stilu – ja sam samo izvršavao naređenja i pojma nemam ni o kakvom atentatu; Dušan Krsmanović se pak uhvatio inteligentne odbrane svog advokata (da je priglup, jednom rečju) i pokajao se, kao ispočetka.
Sada treba sačekati 23. maj.
Mnogo koji navijač je oglasio „kraj Partizana“. Ili jer je u odlasku Željka Obradovića video rušenje po notama režima ili jer klub koji napusti njegova najveća legenda gubi moralno pravo da postoji. To je naslovna tema novog „Vremena“
Željko Obradović više nije trener “Partizana”. Otišao je jer nije mogao više, i uz reči koje predsedniku kluba Ostoji Mijailoviću ne ostavljaju prostor ni za šta osim da podnese ostavku. Navijači nisu dočekali da dosanjaju “jedan davni san”. Kako je jedan čovek postao više od košarke i kako je došlo do neslavnog kraja
Šta se desi kad brane oko Pionirskog parka puknu i horde ćacija se izliju na gradove u Srbiji u kojima se održavaju lokalni izbori? To smo proteklog vikenda gledali u Mionici, Negotinu i Sečnju. Nije ovo tekst o lokalnim izborima, ni o rezultatima, jer izbora tog dana u suštini nije ni bilo. Sve što smo videli bilo je bezvlašće, teror, suspenzija zakona i države, te opšta vladavina nasilnika i batinaša sa crnim kačketima. Takođe i nova fazu represije koja je još jača i iracionalnija
Srpska napredna stranka ne sme i neće raspisati parlamentarne izbore u skorije vreme. Razlog je jednostavan – ako je ovako prošla u Mionici, Sečnju, Kosjeriću i Zaječaru, u malim sredinama gde tradicionalno ima najtvrđu infrastrukturu i najlojalnije biračko telo, onda je stanje u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, čak i na nivou republike nesagledivo lošije. Zato su izbori sada po prvi put za SNS prestali da budu demonstracija sile i postali nepoznanica. A nepoznanica je opasna: nosi mogućnost da se izbori izgube
Po drugim zemljama tužioci za organizovani kriminal gone razne vrste mafija i neki od tih kriminalaca tim tužiocima doslovno rade o glavi. Međutim, u Srbiji tužiocima – ali i celom tužilaštvu – o glavi radi vlast Republike Srbije i njeni funkcioneri. Ovaj zaključak se ne izvlači samo iz poslednjih događanja, već iz 13-godišnje naprednjačke “politike”, koja je još odavno zarobila državu i njene institucije
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
