Zvezdan Jovanović, zvani Zveki i Zmija, ispunio je očekivanja: nijednom rečju nije odmakao od dosadašnje odbrane ćutanjem. Kao, uostalom, i ostatak optuženih u procesu zaverenicima za atentat na premijera Zorana Đinđića, branili se ili ne
BEZ PRIZNANJA I POKAJANJE: Zvezdan Jovanović…
Završnim rečima preostalih optuženih konačno je zaključen glavni pretres na suđenju zaverenicima koji su ubili Zorana Đinđića, a presuda je najavljena za 23. maj u 11.30. Završne reči su, kako reče adv. Srđa Popović, ionako najdosadniji deo suđenja, koji je sasvim predvidiv posle zaključenja dokaznog postupka: tužilac sumira optužnicu i dokazni postupak, advokati odbrane pokazuju da su zaradili honorare, optuženi se pravdaju kako znaju, sudsko veće ćuti i sluša.
Završna reč Zvezdana Jovanovića, optuženog da je ubio premijera i ranio Milana Veruovića, bila je predvidivo dosadna. Nije on ništa, pojma nema ni o čemu, niko ga nije video i uopšte odakle on tu? Do sada se on branio ćutanjem, glasi zvanična verzija, ali to nije bilo baš tako: Zvezdan Jovanović intervenisao je u nekoliko navrata tokom glavnog pretresa i samim tim odustao od odbrane ćutanjem. Suštinu tih svojih intervencija ponovio je i u završnoj reči: da je njegovo priznanje uzeto em protivzakonito, em uz ucene i pretnje porodici; da on ni na koga u životu nije pucao iz snajperske puške; da je sve to namešteno; da odakle šareno ćebe i ko bi uopšte nosio šareno ćebe da na njega nasloni pušku, jer da to „crvene beretke“ ne rade nikad; i u tom pravcu.
…i Dušan Krsmanović
Specijalno tužilaštvo, međutim, tvrdi da je svoj iskaz Zvezdan Jovanović dao po Zakonu o krivičnom postupku, upozoren i posle poverljive konsultacije sa advokatom, a u prisustvu istražnog sudije i zamenika tužioca. Po nekim izjavama iz 2003. taj je iskaz bio i snimljen video-kamerom, kao i Jovanovićeva objašnjenja tokom turneje po mestima na kojima je što isprobavao pušku, što pokušavao da ubije premijera. Odbrana je mesecima pokušavala da taj ključni iskaz sa potpunim priznanjem (potkrepljenim iskazima svedoka i materijalnim dokazima) izuzme iz spisa, ali ga je Vrhovni sud vraćao, tako da je to priznanje ostalo dokaz prihvatljiv za sud. Advokat po službenoj dužnosti Zvezdana Jovanovića, Vesna Radomirović, bila je izložena maltretiranju, čak i disciplinskom postupku u komori, jer je tvrdila da je iskaz uzet uredno po ZKP-u, kao što su potvrdili i drugi svedoci prisutni u tom trenutku. Te svedoke je Zvezdan Jovanović i napadao u završnoj reči, tvrdeći da su ga ucenjivali, plašili i pretili mu, pa je on – jadan i preplašen – morao da potpiše nešto što on sada naziva sasvim lažnim iskazom.
Ko je gledao Zvezdana Jovanovića i slušao njegovu specifičnu retoriku „starijeg narednika“ JSO-a koji je za nedelju dana postao „potpukovnik“ te iste jedinice (činovi su u navodnicima, jer je ta ekipa sebi činove delila po volji i bez ikakvih kriterijuma), teško će poverovati da su Mile Novaković i Rodoljub Milović, policajci iz UBPOK-a, mogli tek tako da „ucene“ i „preplaše“ jednog takvog srbskog viteza i junaka da u prisustvu svog advokata, istražnog sudije i zamenika tužioca potpiše samoubilačku laž. Da li bi Zvezdan zaista poverovao da će mu Mile i Roćko ugroziti dete ako ne optuži sam sebe, ni krivog ni dužnog za nešto za šta se dobija 40 godina? Teško. To niko normalan – a pogotovo neko nevin – nikada ne bi učinio; nevin čovek jednostavno kaže: ja sam nevin, a vi dokazujte ako imate šta i čime. Ovako imamo teoriju odbrane zaverenika koja se svodi na to da je tu reč o strašnoj zaveri koja obuhvata stotine ljudi u zemlji i van nje, a čija je jedina svrha da nevini ljudi poput Legije i Zvezdana ostatak života provedu u zatvoru, a da se pravi počinioci izvuku. Ovo je slobodna zemlja i svako može da veruje u šta hoće; sud, međutim, postupa po dokazima, pa ćemo sačekati do 23. maja.
Ostali optuženi bili su takođe predvidivi: Aleksandar Simović ima alibi, a i nije sklon oružju, uprkos onome što mu je nađeno kad je uhvaćen na legalu; Branko Bezarević pojma nema ni o čemu, oklevetao ga pokojni svedok saradnik Vukojević; Željko Tojaga jeste „doktor za zolju“, pa su ga vljda zato i optužili, mada ni on pojma nema ni o čemu; Saša Pejaković držao se mudro odluke Specijalnog tužilaštva o prekvalifikaciji optužbe, u stilu – ja sam samo izvršavao naređenja i pojma nemam ni o kakvom atentatu; Dušan Krsmanović se pak uhvatio inteligentne odbrane svog advokata (da je priglup, jednom rečju) i pokajao se, kao ispočetka.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Setite se – kada ste poslednji put videli da u obližnjem parku beogradsko JKP “Zelenilo” zaliva zelene površine kako bi, je l’, ostale zelene? Kada je poslednji put kompletno renovirana ulica kojom stalno prolazite, a koja je prepuna rupčaga, takvih da morate da vozite 20 na sat? Koliko nelegalnih zgrada je izgrađeno u vašem komšiluku, a koliko ih se nakačilo baš vama na struju, vodu i kanalizaciju? Koliko stabala je imala vaša ulica pre 15 godina, a koliko ih ima danas? Gde nalazite mesto za parkiranje? Možete li biciklom po gradu? A za to vreme, gradonačelnik Šapić se pojavi u javnosti jednom mesečno ili u nekoliko meseci – da se pohvali rezultatima, da najavi nove “projekte” koji su, deluje, smišljeni prethodne večeri, pa da se verbalno obračuna i uvredi novinare koji mu nisu po volji
Neuplaćivanje lokalnoj samoupravi dela poreza na zarade od 102 miliona dinara i nenamenskih transfernih sredstava od 46,5 miliona dinara došlo je nakon izjave Aleksandra Vučića da za ovaj grad “nema više para”. A da je režim pustio ovaj grad “niz vodu” jasno je i zbog sve češćeg targetiranja ovdašnjih političara u tabloidima
Da mi je neko pre samo mesec dana rekao da će policija danima sedeti u mojoj kući, na Filozofskom fakultetu, pomislila bih da je to nemoguće. Ali do sada smo naučili da je ovde sve moguće. Znamo da Vučić mnoge stvari kopira od Viktora Orbana. Zašto ne bi počeo da kopira i jednog drugog autoritarnog lidera, Redžepa Erdogana, i počeo da gasi društvene mreže
Ekonomskim merama i organizovanim spontanim okupljanjima Aleksandar Vučić pokušava da konsoliduje svoje biračko telo, dok istovremeno podmeće nogu studentima i opoziciji i obračunava se sa nezavisnim medijima. Između naprednjačke inscenirane idile i društvenog bunta, sve jače se oseća nagoveštaj izbora. Kampanja pre kampanje je uveliko počela. Kada bi i pod kojim uslovima građani ponovo mogli na birališta
“Zamislite da čovek, Sten Miler, koji je na stotinak metara od mene i koji je glavni akter priče koja je uznemirila javnost i zaposlene u medijima Junajted medija neće da izađe da razgovara sa novinarkom, čiji je uzgred posredno i poslodavac, već šalje advokata da je upozorava da može dobiti otkaz. Mogla sam samo da zaključim jedno – da je Milera strah i da je istina da je po zahtevu Vučića pokušavao da oslabi i rasparča medije u okviru Junajted medija”
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
