Zvezdan Jovanović, zvani Zveki i Zmija, ispunio je očekivanja: nijednom rečju nije odmakao od dosadašnje odbrane ćutanjem. Kao, uostalom, i ostatak optuženih u procesu zaverenicima za atentat na premijera Zorana Đinđića, branili se ili ne
Završnim rečima preostalih optuženih konačno je zaključen glavni pretres na suđenju zaverenicima koji su ubili Zorana Đinđića, a presuda je najavljena za 23. maj u 11.30. Završne reči su, kako reče adv. Srđa Popović, ionako najdosadniji deo suđenja, koji je sasvim predvidiv posle zaključenja dokaznog postupka: tužilac sumira optužnicu i dokazni postupak, advokati odbrane pokazuju da su zaradili honorare, optuženi se pravdaju kako znaju, sudsko veće ćuti i sluša.
Završna reč Zvezdana Jovanovića, optuženog da je ubio premijera i ranio Milana Veruovića, bila je predvidivo dosadna. Nije on ništa, pojma nema ni o čemu, niko ga nije video i uopšte odakle on tu? Do sada se on branio ćutanjem, glasi zvanična verzija, ali to nije bilo baš tako: Zvezdan Jovanović intervenisao je u nekoliko navrata tokom glavnog pretresa i samim tim odustao od odbrane ćutanjem. Suštinu tih svojih intervencija ponovio je i u završnoj reči: da je njegovo priznanje uzeto em protivzakonito, em uz ucene i pretnje porodici; da on ni na koga u životu nije pucao iz snajperske puške; da je sve to namešteno; da odakle šareno ćebe i ko bi uopšte nosio šareno ćebe da na njega nasloni pušku, jer da to „crvene beretke“ ne rade nikad; i u tom pravcu.
Specijalno tužilaštvo, međutim, tvrdi da je svoj iskaz Zvezdan Jovanović dao po Zakonu o krivičnom postupku, upozoren i posle poverljive konsultacije sa advokatom, a u prisustvu istražnog sudije i zamenika tužioca. Po nekim izjavama iz 2003. taj je iskaz bio i snimljen video-kamerom, kao i Jovanovićeva objašnjenja tokom turneje po mestima na kojima je što isprobavao pušku, što pokušavao da ubije premijera. Odbrana je mesecima pokušavala da taj ključni iskaz sa potpunim priznanjem (potkrepljenim iskazima svedoka i materijalnim dokazima) izuzme iz spisa, ali ga je Vrhovni sud vraćao, tako da je to priznanje ostalo dokaz prihvatljiv za sud. Advokat po službenoj dužnosti Zvezdana Jovanovića, Vesna Radomirović, bila je izložena maltretiranju, čak i disciplinskom postupku u komori, jer je tvrdila da je iskaz uzet uredno po ZKP-u, kao što su potvrdili i drugi svedoci prisutni u tom trenutku. Te svedoke je Zvezdan Jovanović i napadao u završnoj reči, tvrdeći da su ga ucenjivali, plašili i pretili mu, pa je on – jadan i preplašen – morao da potpiše nešto što on sada naziva sasvim lažnim iskazom.
Ko je gledao Zvezdana Jovanovića i slušao njegovu specifičnu retoriku „starijeg narednika“ JSO-a koji je za nedelju dana postao „potpukovnik“ te iste jedinice (činovi su u navodnicima, jer je ta ekipa sebi činove delila po volji i bez ikakvih kriterijuma), teško će poverovati da su Mile Novaković i Rodoljub Milović, policajci iz UBPOK-a, mogli tek tako da „ucene“ i „preplaše“ jednog takvog srbskog viteza i junaka da u prisustvu svog advokata, istražnog sudije i zamenika tužioca potpiše samoubilačku laž. Da li bi Zvezdan zaista poverovao da će mu Mile i Roćko ugroziti dete ako ne optuži sam sebe, ni krivog ni dužnog za nešto za šta se dobija 40 godina? Teško. To niko normalan – a pogotovo neko nevin – nikada ne bi učinio; nevin čovek jednostavno kaže: ja sam nevin, a vi dokazujte ako imate šta i čime. Ovako imamo teoriju odbrane zaverenika koja se svodi na to da je tu reč o strašnoj zaveri koja obuhvata stotine ljudi u zemlji i van nje, a čija je jedina svrha da nevini ljudi poput Legije i Zvezdana ostatak života provedu u zatvoru, a da se pravi počinioci izvuku. Ovo je slobodna zemlja i svako može da veruje u šta hoće; sud, međutim, postupa po dokazima, pa ćemo sačekati do 23. maja.
Ostali optuženi bili su takođe predvidivi: Aleksandar Simović ima alibi, a i nije sklon oružju, uprkos onome što mu je nađeno kad je uhvaćen na legalu; Branko Bezarević pojma nema ni o čemu, oklevetao ga pokojni svedok saradnik Vukojević; Željko Tojaga jeste „doktor za zolju“, pa su ga vljda zato i optužili, mada ni on pojma nema ni o čemu; Saša Pejaković držao se mudro odluke Specijalnog tužilaštva o prekvalifikaciji optužbe, u stilu – ja sam samo izvršavao naređenja i pojma nemam ni o kakvom atentatu; Dušan Krsmanović se pak uhvatio inteligentne odbrane svog advokata (da je priglup, jednom rečju) i pokajao se, kao ispočetka.
Sada treba sačekati 23. maj.
Kakva su bila očekivanja građana 2001. i kakva mogu biti 2026? Šta spaja ondašnju političku realnost sa današnjom? Zbog čega su organizovani kriminal i sistemska korupcija i dalje među najvećim problemima Srbije? Šta je najvažnija politička zaostavština prvog demokratski izabranog premijera? Koliko na njegovom primeru može naučiti vlada koja dolazi posle naprednjaka
Nije Đinđić sam mogao da transformiše Srbiju. Rečenica koja kaže “s njim bi bilo drugačije, a sada je sve gotovo” jednostavno je defetistička. Ako toliko poštujete Zoranovo delo, uradite ono što bi on uradio – borite se sada, verujte u sebe i nemojte da posrnete i odustanete
Prošle godine je delovalo da bi neki delovi tužilaštva i pravosuđa mogli da se probude baš kao što su studenti tražili na početku svoje pobune. Režim nije sedeo skrštenih ruku i sada želi da ih sve koji su “digli glavu” eliminiše na “zakonit način”, ali i da spreči da se naprednjački velikaši pojave pred sudom
Od “ne pada mi na pamet da gubim vreme” do “primiće vas šef diplomatije”, od optužbi da je svaki poslanik koji trči u susret delegaciji Evropskog parlamenta “poslušni podanik”, do najave da će se skoro svi predsednici poslaničkih grupa pojaviti na sastanku, kako god to posle objasnili svojim biračima
Šešeljev četnički projekat devedesetih bio je pokušaj institucionalizacije četničkog identiteta u politici. Sa šubarom i kokardom ostavio je dubok trag na političkoj kulturi. U tome je, doduše, uspešniji ipak bio Vuk Drašković. Zapravo, dok su se Vuk i SPO brendirali kao četnici iz filmova Veljka Bulajića, Šešelj i ekipa (u kojoj je bio i Vučić) brendirali su se na osnovu najstrašnijih priča o četničkom pokretu: velika Srbija, zarđale kašike i sto Muslimana za jednog Srbina
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
