Uprkos činjenici da je zakon koji reguliše raspodelu frekvencija radio i televizijskim emiterima usvojen pre tri godine, ogroman posao izrade strategije razvoja radiodifuzije i izdavanja dozvola moraće da se uradi na brzinu
Ovih dana se na ekranima domaćih televizija mogao videti javni poziv upućen svima koji emituju radio i televizijske programe da popune evidencione listove i da ih pošalju Republičkoj radiodifuznoj agenciji. Treba napisati ko je osnovao stanicu, ko su najodgovorniji ljudi, kakav je programski profil stanice… Ovaj gest liči na konačan početak rešavanja haosa u etru. Izgleda da je to jedini način da se utvrdi koliko uopšte ima RTV stanica u Srbiji. Poznavaoci prilika smatraju da ih je već oko hiljadu i četiri stotine.
Kada bi to bilo samo očekivano ulaženje u sopstveni delokrug rada od strane Saveta za radiodifuziju, pa i posle mnogo propuštenog vremena, bio bi to dobar nagoveštaj. Nažalost, ima indicija da se poslu pristupa, kao i u mnogim drugim oblastima, pod pritiskom neumoljivih rokova i da ćemo i u ovom slučaju hvatati poslednje evropske vozove uz rizik da ih ne stignemo.
Naime, Međunarodna telekomunikaciona unija ima nameru da se u svetu uznapredovale tehnologije pozabavi takozvanim usklađivanjem ili koordiniranjem digitalnih frekvencija na međunarodnom planu. Taj proces je u toku i traje oko dve godine. Naredne godine u maju u Ženevi treba da se okonča postupak usklađivanja digitalnih frekvencija za sto dvadeset država i u okviru toga biće obuhvaćen i naš region. Ali, da bi neka država mogla da učestvuje u sinhronizovanju digitalnih frekvencija, koje su rezultat novog vremena i tehnološkog razvoja, najpre treba da ima definitivan plan takozvanih terestrijalnih ili analognih frekvencija, koje su se do sada koristile i još se koriste. Tu nastaje naš problem. Pomenuti haos u etru dokazuje da Srbija takav plan nema, a tri godine od donošenja Zakona o radiodifuziji, koji predviđa njegovu izradu, propuštene su u nepovrat. Sada će, po svoj prilici, do kraja juna morati da se naprave dva veoma važna dokumenta: strategija razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji i frekventni plan, a njih treba da prati i čitav niz preporuka i uputstava budućim emiterima. Kako taj posao uraditi za tako kratko vreme, a da iz brzine ne proisteknu neke nove negativne posledice? Zašto je vreme propušteno?
Javnosti nisu nepoznati svi problemi koji su se dešavali u dosadašnja dva izbora Saveta Republičke radiodifuzne agencije: proceduralne nezakonitosti, ali i neprincipijelnosti povodom kandidovanja pojedinih članova, odugovlačenje sa rešavanjem spornih momenata, dovođenje u pitanje principijelnih zahteva i standarda demokratskog sveta. I sadašnji savet, konačno izabran i konstituisan, ima problem proceduralne prirode, jer je umesto tri, čak pet članova izabrano sa mandatom od dve godine. Sve to ne dopušta zaključak da je reč o običnoj aljkavosti i nemarnosti koja proizilazi iz već poznatog stava: „nije to najvažnije pitanje“.
Usklađivanje frekvencija na nacionalnom i međunarodnom planu, pre svega sa susednim zemljama, jeste veoma važno, državno pitanje. Ono je takođe i jedan od testova koje treba rešiti na zadovoljavajuć način da bi se pridružili zajednici evropskih država. Njegovo dosadašnje nerešavanje govori i o tome da nisu uvek pravi ljudi bili na pravom mestu u institucijama koje donose najvažnije odluke, ali i o svesnom prolongiranju konačnih rešenja. Zašto? Zar je lakše bilo u Srbiji srediti bankarski i finansijski sistem ili ukloniti sa ulica dilere benzina i uspostaviti normalno snabdevanje. Naravno ne. Ali mediji nisu samo sredstva biznisa, već i velikog političkog uticaja. Nedostatak volje da se sfera politike i njeni moćnici razvlaste, kada je medijska sfera u pitanju, osnovni je razlog kašnjenja. Otud još ni započeta privatizacija velikog broja opštinskih RTV stanica i zaustavljena transformacija RTS-a u javni servis.
Zakon predviđa da Savet Radiodifuzne agencije, posle konstituisanja, u roku od tri meseca (Čl. 117.) donese „opšte akte potrebne za sprovođenje javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa“. Ali pre toga treba imati strategiju i frekventni plan. Strategija razvoja radiodifuzije treba da razjasni: koliko će ubuduće biti emitera sa nacionalnim pokrivanjem, što znači koje će televizije i koje radio programe moći da gleda i sluša cela Srbija? Koliko će i u kojim područjima Srbije delovati regionalne stanice i isto tako lokalne. Treba utvrditi cenu nadoknade za korišćenje frekvencija, odrediti sve frekvencije-lokacije, odmeriti domete dopiranja talasa tako da niko nikome ne smeta. Činjenica da smo zemlja u kojoj se sa digitalnim emitovanjem tek eksperimentiše, nagoveštava da će iz etra nestati možda oko hiljadu sadašnjih emitera. Kako uraditi ovako zamašan posao, a da sve bude principijelno i korektno, uz sve naslage bliže i dalje prošlosti koje se i u ovoj oblasti razaznaju, a u svega nekoliko meseci?
TV poziv za evidentiranje je znak da je posao započet. Sada je najvažnije da se on uradi dosledno i principijelno, po zakonu. Građanima Srbije je najvažnije da budući, konačno legitimni vlasnici dozvola za emitovanje, budu oni koji će svoje programe koncipirati tako da doprinose ukupnom, a pre svega demokratskom razvoju zemlje. Objektivnost i istina u informisanju, visok kvalitet i kreativnost u pravljenju obrazovnih, dečjih, umetničkih programa, solidna zabava i razonoda, poštovanje ljudskih prava i interesa svih društvenih grupa. Te principe ne bi smela da zaseni nikakva uslovljena brzina ili zahtevi onih koji su doveli do cajtnota.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
