Štablije upućuju na Zemljištare, ovi na Saobraćajce, zamenici obećavaju imenovanje komunalnog gradskog mađioničara, pa sve ukrug. Oni koji su se i odazivali na pozive sada ne znaju gde je predmet, spuštaju slušalice, izmišljaju imovinske probleme, te krivicu vlasnika srušenih kuća i prioritet države koja ima pametnija posla
Kažu da se na samom kraju loših snova često javlja provalija čiji prizori obavezno bude spavača. I moji snovi su se završavali užasom koji me budi kad se nađem pred bezdanom jednog ambisa kao slike iz konkretnog morskog ambijenta doživljenog u detinjstvu. Sva je sreća da postoji java koja obriše takve predstave iz snova.
Međutim, muke nastaju kad se takvi prizori dese u stvarnosti. Ambis koji se meni desio dva dana uoči Nove godine na putu za kuću jeste realnost. U toj realnosti na 15 km od centra Beograda uspeo sam da ukočim auto ispred provalije koju je napravilo klizište u dužini od 30 metara. Ostaci puta skotrljali su se ka Dunavu, sve zajedno sa betonskim pločama, ciglama, armaturom i nameštajem iz dve kuće koje je klizište samlelo. Sa druge strane provalije našlo se naselje sa 50 kuća, kao ukleto ostrvo na koje se može doći samo silaskom u dno puno zamki, prepreka, glodara, gmizavaca i živog blata i to samo ako je neko u punoj kondiciji i sa prirodnom hrabrošću.
Posle proteka više od pola godine prizori horora se umnožavaju. Period obilnih padavina učinio je nastavak puta u dužini od kilometra neprohodnim i za pešake. Pojavljuju se prepelice i fazani, pa i ptice grabljivice. Odnekuda nadiru lopovi i već je prijavljeno desetak provalnih krađa. „Čišćenje terena“ se završava krađama stvari koje mogu stati u ručni prtljag jer na ovo suvozemno ostrvo nije moguće kročiti ni na magarcu.
Bili su ovde i Javni servis i beogradska televizija, te novinari najveće novinarske kuće na Balkanu, svi u čudu i neverici. Uredno je prijavljeno svim organima po redu i nivou. Bili su opština i grad, štabovi, policija, sekretarijati, inspekcije i struka. Još u februaru predstavnici CIP-a uputili su Gradu predlog mera za sanaciju puta i od tada: gospodin Niko i žena mu Ništa. Štablije upućuju na Zemljištare, ovi na Saobraćajce, zamenici obećavaju imenovanje komunalnog gradskog mađioničara, pa sve ukrug. Oni koji su se i odazivali na pozive sada ne znaju gde je predmet, spuštaju slušalice, izmišljaju imovinske probleme, te krivicu vlasnika srušenih kuća i prioritet države koja ima pametnija posla.
Vlasnici kuća polako posustaju. Svega im je dosta. Sami ne mogu da saniraju razvalinu, psuju vlast i budući most. Ajde vlast, a što most? E, pa, tih 50 kuća se nalaze u zoni prilaznih saobraćajnica regulatornog plana za izgradnju mosta preko Dunava kod Vinče, kao deonice saobraćajnog prstena oko Beograda, kako je pisala „Politika“. Za zemljište u ovoj zoni već se raspituju igrači iz šibicarske čarolije pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.
Ovim putem, javno, obaveštavam ponuđača nepristojne sume novca da kuća sa početka ovog stava, a do koje ne uspevam da dođem voljom boga i vlasti, nije moje, već je vlasništvo moje tazbine. Molbu da za naknadu demorališem ostale vlasnike razumeo sam kao motiv da napišem ovaj tekst.
P.S. One koji su pročitali Murakamijev roman Igraj, Igraj, Igraj, podsećam da je ovo globalna igra, a onima koji vole da čitaju preporučujem ovaj roman, ne samo zbog urbanističke mafije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
