Štablije upućuju na Zemljištare, ovi na Saobraćajce, zamenici obećavaju imenovanje komunalnog gradskog mađioničara, pa sve ukrug. Oni koji su se i odazivali na pozive sada ne znaju gde je predmet, spuštaju slušalice, izmišljaju imovinske probleme, te krivicu vlasnika srušenih kuća i prioritet države koja ima pametnija posla
Kažu da se na samom kraju loših snova često javlja provalija čiji prizori obavezno bude spavača. I moji snovi su se završavali užasom koji me budi kad se nađem pred bezdanom jednog ambisa kao slike iz konkretnog morskog ambijenta doživljenog u detinjstvu. Sva je sreća da postoji java koja obriše takve predstave iz snova.
Međutim, muke nastaju kad se takvi prizori dese u stvarnosti. Ambis koji se meni desio dva dana uoči Nove godine na putu za kuću jeste realnost. U toj realnosti na 15 km od centra Beograda uspeo sam da ukočim auto ispred provalije koju je napravilo klizište u dužini od 30 metara. Ostaci puta skotrljali su se ka Dunavu, sve zajedno sa betonskim pločama, ciglama, armaturom i nameštajem iz dve kuće koje je klizište samlelo. Sa druge strane provalije našlo se naselje sa 50 kuća, kao ukleto ostrvo na koje se može doći samo silaskom u dno puno zamki, prepreka, glodara, gmizavaca i živog blata i to samo ako je neko u punoj kondiciji i sa prirodnom hrabrošću.
Posle proteka više od pola godine prizori horora se umnožavaju. Period obilnih padavina učinio je nastavak puta u dužini od kilometra neprohodnim i za pešake. Pojavljuju se prepelice i fazani, pa i ptice grabljivice. Odnekuda nadiru lopovi i već je prijavljeno desetak provalnih krađa. „Čišćenje terena“ se završava krađama stvari koje mogu stati u ručni prtljag jer na ovo suvozemno ostrvo nije moguće kročiti ni na magarcu.
Bili su ovde i Javni servis i beogradska televizija, te novinari najveće novinarske kuće na Balkanu, svi u čudu i neverici. Uredno je prijavljeno svim organima po redu i nivou. Bili su opština i grad, štabovi, policija, sekretarijati, inspekcije i struka. Još u februaru predstavnici CIP-a uputili su Gradu predlog mera za sanaciju puta i od tada: gospodin Niko i žena mu Ništa. Štablije upućuju na Zemljištare, ovi na Saobraćajce, zamenici obećavaju imenovanje komunalnog gradskog mađioničara, pa sve ukrug. Oni koji su se i odazivali na pozive sada ne znaju gde je predmet, spuštaju slušalice, izmišljaju imovinske probleme, te krivicu vlasnika srušenih kuća i prioritet države koja ima pametnija posla.
Vlasnici kuća polako posustaju. Svega im je dosta. Sami ne mogu da saniraju razvalinu, psuju vlast i budući most. Ajde vlast, a što most? E, pa, tih 50 kuća se nalaze u zoni prilaznih saobraćajnica regulatornog plana za izgradnju mosta preko Dunava kod Vinče, kao deonice saobraćajnog prstena oko Beograda, kako je pisala „Politika“. Za zemljište u ovoj zoni već se raspituju igrači iz šibicarske čarolije pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.
Ovim putem, javno, obaveštavam ponuđača nepristojne sume novca da kuća sa početka ovog stava, a do koje ne uspevam da dođem voljom boga i vlasti, nije moje, već je vlasništvo moje tazbine. Molbu da za naknadu demorališem ostale vlasnike razumeo sam kao motiv da napišem ovaj tekst.
P.S. One koji su pročitali Murakamijev roman Igraj, Igraj, Igraj, podsećam da je ovo globalna igra, a onima koji vole da čitaju preporučujem ovaj roman, ne samo zbog urbanističke mafije.
Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
