Da će se situacija na Pravnom fakultetu u Kragujevcu okončati na način na koji se to i dogodilo, u ovom gradu bilo je jasno odavno. Čaršijske priče i glasine o korumpiranim profesorima kruže odavno, a luksuzne kuće, skupi automobili i život na visokoj nozi ne mogu se sakriti. Pojedini kragujevački profesori, uhapšeni tokom protekle nedelje, nisu to ni pokušavali. "Kič i estrada", reči su kojima jedan profesor kragujevačkog Pravnog fakulteta opisuje način života svojih kolega umešanih u korupcionašku aferu
ODGOVORNOST BEZ ODGOVORA: Ministar prosvete Slobodan Vuksanović
Studenti tvrde da je javna tajna da se na Pravnom ispiti mogu kupiti kod nekih profesora, kao i da je do cenovnika relativno lako doći. Prodekanka za nastavu Pravnog fakulteta Snežana Soković kaže u razgovoru za „Vreme“ da je ranijih godina bilo nekakvih naznaka o postojanju korupcije na fakultetu, ali da se radilo o anonimnim dojavama. Naime, neki profesori nalazili su u poštanskim sandučićima pisma čiji je sadržaj upućivao na korumpiranost drugih profesora i ljudi iz studentskih službi. Sokovićeva kaže da je tada učinjeno jedino što je u takvoj situaciji bilo moguće – zaposleni čija su imena pominjana upozoreni su da postoje takve glasine: „Prodekani su upozoravali nastavnike više puta, baš povodom takvih glasina, i podsećali na odredbu da je ispit javan i da mora da bude održan u sali označenoj na oglasnoj tabli i u prisustvu drugih studenata.“
U utorak 20. februara policija je u Kragujevcu uhapsila dekana Pravnog fakulteta Sveta Purića, prodekana Božina Vlaškovića i sedam profesora, među njima i (tada još uvek) pomoćnicu ministra prosvete Emiliju Stanković, inače profesora rimskog prava. Uhapšeni su i Ivan Čukalović, šef katedre za međunarodno pravo, Dragana Petrović, profesorka na predmetu organizovani kriminal, Predrag Stojanović, šef katedre za pravne i ekonomske nauke i narodni poslanik u pretprošlom sazivu Skupštine Srbije, Dragan Petković, profesor krivičnog prava, Dragan Bataveljić, profesor ustavnog prava i član kragujevačkog Gradskog veća, Srđan Đorđević, bivši sudija Ustavnog suda Srbije i docent na predmetu uvod u pravo, Zoran Simić, šef službe za studentska pitanja, i Saša Jovanović, bez zanimanja.
Dva dana kasnije privedeno je još troje profesora Pravnog fakulteta: Nenad Đurđević, profesor obligacionog i crkvenog prava, inače član Komisije Svetog arhijerejskog sabora za reformu Ustava SPC-a, član Eparhijskog saveta Eparhije šumadijske i bivši predsednik Crkvene opštine Kragujevac; Milena Petrović, profesorka međunarodnog privatnog prava, i Jasmina Nektarijević, profesorka nemačkog jezika. Svi uhapšeni osumnjičeni su za primanje i posredovanje u primanju mita od većeg broja studenata kojima je na taj način omogućeno da polože ispite. Osumnjičeni su, navodno, studentima upisivali ocene u indekse i sačinjavali lažne zapisnike o polaganju ispita. Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu Predrag Lukić svima je odredio pritvor do 30 dana. Vlada Srbije razrešila je Emiliju Stanković funkcije pomoćnika minstra prosvete za visoko obrazovanje, a Savet Pravnog fakulteta u Kragujevcu udaljio je sa posla sve uhapšene profesore.
TAJNIAGENTUAKCIJI: U ponedeljak 26. novembra u kasnim večernjim satima, zbog sumnje da su posredovali prilikom kupoprodaje ispita, uhapšeni su Miroslav Galjak i Rajko Ćosović iz Kragujevca i Dejan Atanacković, pripadnik Policijske uprave Požarevac. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), jedina raspoloživa informacija u vezi s hapšenjem ove trojice jeste da i oni treba da budu izvedeni pred istražnog sudiju.
Čitavu akciju hapšenja profesora i drugih lica osumnjičenih za korupciju izvela je smederevska policija. Iako je način na koji je akcija izvedena poznat javnosti, nije baš najjasnije kako je sve počelo. Ono što se pouzdano zna jeste da je policija u raskrinkavanju „prosvetne mafije“ koristila novouvedenu instituciju „prikrivenog islednika“, koji je preko osumnjičenog Saše Jovanovića neko vreme kupovao ispite kod uhapšenih profesora. Inače, Saša Jovanović je odranije poznat policiji zbog trgovine ukradenim automobilima i drugih krivičnih dela i za sada je sigurno da je policija preko njega započela razotkrivanje afere. Međutim, o samom početku akcije postoje različite teorije. Prema prvoj, Jovanović, koji je već duže vreme bio pod prismotrom, saznao je da mu se sprema hapšenje pa je jednom smederevskom inspektoru ponudio diplomu Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Inspektor nije samo odbio „nepristojnu ponudu“ već je o svemu obavestio nadležne, od kojih je dobio odobrenje da postane prikriveni islednik i prikupi dokaze za hapšenje „prosvetne mafije“. Druga teorija, u krugovima bliskim odbrani osumnjičenih, kaže da je policija, prisluškujući Jovanovićev telefon, presrela nekoliko razgovora sa uhapšenom profesorkom Draganom Petrović, pa je sve počelo od toga.
PLAVUŠA U PREKRŠAJU: Policijski snimak
Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu Predrag Lukić, koji je saslušavao osumnjičene, u razgovoru za „Vreme“ potvrđuje autentičnost prvog scenarija. Kada je reč o razlozima zbog kojih čitavu akciju nije sprovela kragujevačka policija, upućeni kažu da je istragu vodio smederevski MUP kako bi se sprečilo eventualno otkrivanje poverljivih informacija iz kragujevačke policije.
PRAVNEPLAVUŠE: Prema navodima iz zahteva za sprovođenje istrage, glavni organizatori lanca korupcije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu bile su profesorke Emilija Stanković i Dragana Petrović. Istražni sudija Lukić potvrdio je da je u zahtevu za sprovođenje istrage navedeno da su njih dve posredovale između studenata i profesora, uzimale novac i kasnije ga predavale kolegama. U njihovim stanovima pronađeno je po nekoliko desetina hiljada evra. Interesantno je da su upravo Stankovićeva i Petrovićeva jedine među osumnjičenima čije hapšenje nije iznenadilo nikoga u Kragujevcu. Prema podacima iz istrage, Dragana Petrović bila je direktno povezana sa osumnjičenim Sašom Jovanovićem od kog je, navodno, dobila na poklon automobil vredan 70.000 evra, inače zaplenjen nakon njenog hapšenja. Sredinom 2005. godine Emilija Stanković napadnuta je i opljačkana u blizini Pravnog fakulteta. Dvojica mladića koji su joj iz torbe uzeli 3000 evra kasnije su uhapšeni i to je, otprilike, sve što je javnost o ovome uspela da sazna.
Prema informacijama do kojih je „Vreme“ nezvanično došlo, Stankovićeva je zaista napadnuta i jeste joj uzet novac, ali su počinioci od ukupne sume od 3000 evra uzeli samo onoliko koliko su joj, navodno, platili kako bi položili ispit, dok su ostatak zakopali u blizini fakulteta. Emilija Stanković, koja se brani ćutanjem, tražila je prema navodima iz zahteva tužioca od studenata novac za kolege profesore kojima je navodno davala po 600 evra za upisane prelazne ocene. Istraga protiv Stankovićeve je proširena jer joj se na teret stavljaju nova krivična dela primanja mita, pa će ona naknadno biti saslušana još jednom. Prema rečima sudije Lukića, Strankovićeva je osumnjičena da je izvesnom T.S. iz Smederevske Palanke 29. juna 2006. godine upisala u indeks prelaznu ocenu iz predmeta rimsko pravo, iako ovaj tada nije ni bio student Pravnog fakulteta, već se upisao mesec dana kasnije. U zahtevu za sprovođenje istrage protiv Stankovićeve navedeno je i da je od studentkinje V.V.M. iz Leskovca, odnosno od njenog oca, zahtevala i primila 4000 evra i poklone u vrednosti od 1000 evra kako bi se sa kolegama dogovorila da joj upišu ocene bez polaganja ispita. Ovaj detalj iz istrage mogao bi da ide u prilog teoriji iz krugova bliskih odbrani uhapšenih profesora, koja kaže da novac za ispite nisu uzimali svi uhapšeni profesori, već samo neki među njima, koji su potom kolege molili za prijateljsku uslugu da puste „njihovo dete“.
TEŠKOVREME: Kakve su posledice dešavanja na kragujevačkom Pravnom fakultetu lepo ilustruju reči prorektora Univerziteta u Kragujevcu koji je ovih dana izjavljivao da je krivica individualna, ali je ljaga kolektivna. Za sada najozbiljnija posledica jeste to što je grčko Ministarstvo obrazovanja donelo odluku da do daljnjeg ne priznaje diplome nijednog univerziteta u Srbiji, a iz nemačkog grada Ingolštata, kragujevačkog grada pobratima, na adresu gradonačelnika stigao je dopis kojim ingolštatske vlasti traže detaljne informacije o čitavom slučaju. Uprkos razmerama ove afere, situacija na Pravnom fakultetu polako se normalizuje. Iako su pojedini mediji izveštavali o tome da je fakultet u vreme hapšenja profesora bio pod opsadom policije i da su kabineti zapečaćeni, izveštač „Vremena“ uverio se u to da se ovi kabineti od ostalih razlikuju samo po tome što je u njima ugašeno svetlo. Jedina zapečaćena prostorija jeste ona u kojoj se nalaze dosijei studenata. Zaposleni na fakultetu kažu da profesori nisu hapšeni u zgradi fakulteta, već u svojim kućama. Na oglasnoj tabli fakulteta stoji obaveštenje da će datumi polaganja ispita koji su odloženi zbog hapšenja profesora biti objavljeni sledeće nedelje.
Prema rečima prodekana za nastavu Snežane Soković, koja po odluci Saveta fakulteta obavlja i poslove dekana, kolege sa drugih univerziteta u zemlji nude pomoć Pravnom fakultetu u Kragujevcu, kada je reč o održavanju predavanja i ispita. „Za 30 godina postojanja, Pravni fakultet u Kragujevcu nije bio u težoj situaciji“, kaže Sokovićeva i dodaje da je trenutni prioritet normalizacija nastave i da se, za sada, u tome uspeva: „Što se tiče neke opšte situacije, ona je izuzetno teška. Međutim, nadu nam daje to što ćemo, kad iz ovoga izađemo, moći da radimo kako treba. Valjda ćemo biti u prednosti u odnosu na druge fakultete, jer ćemo biti jedini fakultet koji se na ovaj način obračunao sa korupcijom među svojim nastavnicima i radnicima.“ Napominjući da, bez obzira na sve što bi u istrazi moglo da se sazna, velika većina studenata kragujevačkog Pravnog fakulteta ispite polaže regularno, Sokovićeva je izrazila i nadu da borba protiv korucije na univerzitetima nije počela na Pravnom fakultetu u Kragujevcu da bi se tu i završila.
Ugledni građani
Kragujevačka afera interesantna je za javnost i zbog toga što je dobar deo uhapšenih profesora poznat javnosti po svom političkom i društvenom angažmanu.
Profesor Ivan Čukalović, šef katedre za međunarodno pravo, blizak je Srpskoj radikalnoj stranci. Iako nije član stranke, po sopstvenoj tvrdnji jeste član Centralne otadžbinske uprave. Nalazi se u Ekspertskom timu za odbranu Vojislava Šešelja i jedan je od autora kontratužbe Srbije protiv Bosne i Hercegovine. Čukalović je dugo bio i veštak srpskih optuženika pred Haškim tribunalom.
Dragan Bataveljić je funkcioner kragujevačkog ogranka Pokreta Snaga Srbije i član kragujevačkog Gradskog veća, koje se oglasilo povodom njegovog hapšenja izrazivši zadovoljstvo njegovim radom, ali i policijskom akcijom na Pravnom fakultetu.
Profesor Predrag Stojanović svojevremeno je bio poslanik u Narodnoj skupštini, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i potpredsednik Demohrišćanske stranke Srbije, a šira javnost imala je priliku da ga vidi i kao člana Anketnog odbora Skupštine Srbije, u vreme afere oko Vladinog biroa za komunikacije.
Srđan Đorđević, bivši sudija Ustavnog suda i docent na predmetu uvod u pravo, devedesetih godina bio je predsednik Okružnog odbora Srpskog pokreta obnove u Kraljevu. Nakon sukoba sa pojedinim članovima ove partije, prešao je u Demohrišćansku stranku Srbije.
Nenad Đurđević, profesor obligacionog i crkvenog prava, osim po bliskim vezama sa Srpskom pravoslavnom crkvom, poznat je i kao sudija arbitar Košarkaške arbitraže Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore, član Statutarne komisije Olimpijskog komiteta SCG, predsednik Udruženja za sportsko pravo Srbije, predsednik Upravnog odbora Antidoping agencije Republike Srbije i član Upravnog odbora Više škole za unutrašnje poslove u Beogradu. Učestvovao je u izradi mnogih zakona koji su ili već doneti ili su u proceduri, među njima i Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i nacrta novog zakona o sportu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!