Keš za štrajkače

Od kada se u medijima pojavila vest da se u Kragujevcu deli novac onima koji su dobar deo proteklog leta proveli u štrajku i vidno uznemirili Vladu Srbije, ne prestaju nagađanja o tome na koji način je lokalna podružnica najvećeg Samostalnog sindikata Srbije namakla milione dinara da pomogne svojim članovima, ali i štrajkačima koji to nisu. Debata na temu „odakle vam lova“ kao da je pomerila fokus sa toga zbog čega su prvobitno zaposleni u srpskom Fijatu obustavili rad na 16 dana, i više se ne govori o tome da li fabrika ostaje ili se zatvara, ili da li će u budućnosti biti novih modela koji će se tamo sastavljati.

Radnicima u proizvodnji koji su štrajkovali svih 16 dana zarada je zbog neplaćenih dana u proseku smanjena za 23.000 dinara, pa je ova inicijativa sindikata trebalo da im delimično nadoknadi manjak u kućnom budžetu.

Novčanu pomoć, koju već desetak dana u kragujevačkoj fabrici automobila deli Samostalni sindikat, do sada je dobilo 1268 radnika. Među njima je i Zoran Stanojević. „U prvom momentu sam mislio da odbijem i da Samostalnom sindikatu napišem jedno podugačko pismo. Onda su me kolege ubedile da, ipak, prihvatim novac. Na kraju krajeva, zašto bih im poklonio 18.000 dinara“, kaže Stanojević, objašnjavajući da mu je kao rukovodiocu zarada za vreme štrajka bila znatno više umanjena nego ostalim radnicima, te ovaj iznos nadoknađuje tek 40 odsto onoga što je izgubio.

On je predsednik Sindikata Nezavisnost u Fijatu, čija je granska organizacija u prošlonedeljnom saopštenju tražila od države da preispita dešavanja u kragujevačkoj fabrici automobila. Od države su zahtevali da odgovori na pitanje ko je Samostalnom sindikatu uplatio „novac koji u torbama nose kroz fabričke hale i isplaćuju radnicima kao naknadu za dane provedene u štrajku“.

ANONIMNI DONATOR ZA ANONIMNE RADNIKE: U medijima se spekulisalo da se radi o sumi do 250.000 evra. Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata FAS, kaže da se radi o daleko manjoj svoti. Zvanično niko ne želi da kaže koliko je novca i od koga dobio sindikat, nezvanično reč je o oko 20 miliona dinara. „Sumu od 250.000 evra koja se u javnosti pominje, novinari su izveli množenjem broja štrajkača sa 18.000 dinara. Međutim, u javnosti izneti brojevi nisu precizni. Naime, po 18.000 dinara dobili su samo oni radnici koji su svih 16 dana štrajkovali, ostali su dobijali po 1000 dinara po danu. Ima mnogo radnika koji nisu sve vreme štrajkovali, neki su prekidali da rade i na samo jedan dan“, kaže Marković.

Do sada se za jednokratnu novčanu pomoć prijavilo 1268 radnika, a isplata novca u tom, prvom krugu počela je 11. septembra 2017. godine. „Prvi presek napravili smo 6. septembra. Svi koji su do tada dostavili dokumentaciju stekli su pravo na pomoć. Po našoj računici, to je dve trećine radnika koji su bili u štrajku. Prijavljivanje, međutim, i dalje traje. Broj dana koji je svaki radnik proveo štrajkujući dokazuje se isplatnim listićima“, kaže Marković na pitanje o kriterijumima za dodelu pomoći.

Da od kraja juna do sredine jula nije stala cela fabrika potvrđuje i jedan od radnika Fijata koji je želeo da ostane anoniman. „Nisam štrajkovao jer radim u službi koja na to nema pravo. Ali ni mnogi od onih koji su mogli, nisu bili u štrajku. Neki su štrajkovali po nekoliko dana pa odustajali. Najuporniji su bili ovi klinci koji rade po godinu, dve, pet, oni su štrajkovali sve vreme.“

Koliko je ko dobio para za zaposlene, nije glavna tema. Ono o čemu se češće raspreda je odakle je novac stigao, a pogotovo sa kojim ciljem. Ipak, malo ko od njih se usuđuje da svoja razmišljanja podeli sa novinarima. „Ništa ne mogu da kažem. Zabranjeno nam je da razgovaramo sa novinarima“, odmahuje rukom jedan od radnika sa kojim smo pokušali da razgovaramo. „Jeste pričali sa ovima iz sindikata. E, ako jeste, to što su vam oni rekli tako je“, kaže drugi zaposleni u FAS-u koji je takođe želeo da ostane anoniman.

Pojedini se ipak usuđuju da kažu šta im se vrzma po glavi, ali samo nakon obećanja da im ni nadimak neće biti objavljen. „Anonimni donator o kome se naveliko priča je, po meni, niko drugi do Vlada Republike Srbije. Urađeno je tako da bi se stvari zataškale i sačuvao mir među radnicima, jer su mnogi razočarani načinom na koji je štrajk završen i onim što smo na kraju dobili“, kaže jedan od zaposlenih.

Kada je pokrenut štrajk, sindikat je tražio bolje uslove rada i povećanje osnovne zarade sa 38.000 na 45.000 dinara. Dobili su, međutim, povećanje plate u skladu sa zvaničnom stopom inflacije (2,2 odsto u avgustu ove i 4,5 odsto u februaru naredne godine), kao i osnivanje komisije za tehnička merenja koja će ispitati uslove rada.

Za razliku od radnika sa kojima smo razgovarali, Zoran Stanojević veruje da pomoć radnicima, preko Samostalnog sindikata, zapravo deli kompanija Fijat. „To je učinjeno kako bi se spasao Samostalni sindikat, jer je Marković i na dan potpisivanja bio siguran da će imati taj novac, i on je to najavljivao. Posle okončanja štrajka počelo je masovno iščlanjivanje iz njegovog sindikata. Ljudi su se iščlanjivali i iz našeg, revoltirani zbog rezultata. Nemam dokaze, ali prema ponašanju Markovića i poslodavca mogu samo da zaključim da je novac došao od kompanije“, kaže on.

Dodaje da je nezavisni sindikat dobijao pisma podrške sa svih strana, ali da im niko nije uplatio ni dinara. Oni su krenuli u štrajk ne zato što je kasnila plata, već zato što kompanija dobro posluje, a plate su nedovoljne za pristojan život. Prosečna zarada radnika u kragujevačkoj fabrici iznosi oko 38.000 dinara. Na tu sumu mesečno se dodaje i 4000 dinara regresa, kao i dodatak za prevoz. „Radnici Goše mesecima su bez plata, na primer, a njihovom sindikatu nikakva pomoć nije stigla. Da sam donator, svakako bih pre njima poslao pomoć nego štrajkačima Fijata“, objašnjava Stanojević svoju tezu.

Kompanija Fijat nije se oglašavala ovim povodom, dok je Ministarstvo privrede prošle sedmice novinarima tvrdilo da ne zna odakle potiče novac koji sindikat isplaćuje radnicima.

DONACIJA UPLAĆENA IZ INOSTRANSTVA: Čelnici Samostalnog sindikata ni nakon višednevnog pritiska javnosti ne žele da imenuju anonimnog donatora. Ono što Zoran Marković kategorički negira jeste da su novac sindikatu uplatili država ili Fijat. Deo novca, po njegovim rečima, potiče iz sindikalne kase, a deo od donatora koje ne može da imenuje jer je to bio njihov uslov. „Mi smo ozbiljna sindikalna organizacija koja ima svoje korene još pre dolaska Fijata. Svi fondovi koje smo tada imali ostali su nam i nakon dolaska Fijata. Takođe, deo novca potiče iz članarina. Imamo i svoj štrajkački fond. Isprva je plan bio da jednokratnu pomoć isplaćujemo svojim članovima“, kaže Marković.

On objašnjava da je štrajk odjeknuo. Godinama imaju saradnju sa sindikatima iz država Evropske unije i oni su pomogli isto onako kao što i SSS pomaže drugim sindikatima. Prema njegovom tumačenju, posredi je čista radnička solidarnost. „Dobili smo i moralnu, a zatim i finansijsku podršku od stranih sindikata i fondacija bliskih sindikatima i njihov uslov je bio da ostanu anonimni, ali i da pomoć bude isplaćena svim štrajkačima“, objašnjava Marković, dodajući da su kao donacije stigle i pojedinačne uplate od fizičkih lica.

Samostalni sindikat FAS je najveći i u ovom momentu jedini reprezentativan sindikat u fabrici koja zapošljava nešto više od 2000 radnika, i ima blizu 1000 članova. Naredni po brojnosti članstva je Sindikat Nezavisnost, koji već mesecima od poslodavca bezuspešno traži utvrđivanje reprezentativnosti, a u fabrici deluju još i SAJS i Sindikat Sloga.

Deljenje novčane pomoći za, na primer, rođenje deteta ili slučaj smrti člana porodice nije neuobičajena aktivnost za ove sindikate, a pogotovo za finansijski najmoćniji Samostalni sindikat koji isplaćuje čitav niz različitih vidova pomoći (na primer, za rođenje deteta 10.000 dinara). Neobično je to da se pomoć ne deli samo članovima ovog već i ostalih sindikata, pa i radnicima koji nisu članovi nijednog sindikata.

Na „prozivke“ da na pomoć koju deli radnicima Samostalni sindikat nije platio porez, Zoran Marković pokazuje poresku prijavu koja glasi na 1.147.861 dinar. „Po članu 85. stav 10 Zakona o porezu na dohodak građana, za pomoć veću od neoporezivog iznosa plaća se porez od 20 odsto i mi smo taj porez platili“, izričit je Marković. Nisu, kaže, ni nosili džakove kroz pogon, već pomoć isplaćuju u kancelariji sindikata, što je njihova uobičajena praksa kada je bilo koji vid isplate novčane pomoći u pitanju.

Po rečima Radivoja Kastratovića, advokata iz Kragujevca, nesporno je da sindikalne organizacije, ukoliko su to svojim aktima predvidele, mogu da isplaćuju jednokratnu pomoć. „Zakonima, pozitivnim propisima i opštim aktima nije propisan način isplate, te je stvar sindikata hoće li novac isplaćivati na ruke ili preko računa“, objašnjava Kastratović.

Način isplate svakako nije, ali ono što u čitavoj ovoj priči ostaje sporno je odakle novac, i ostaće sporan sve dok Samostalni sindikat ne odluči ili ne bude primoran da objavi odakle ga je dobio.

Po jednom scenariju na to može da ih primora država. Po drugom, moraće to da učine pod pritiskom konkurentskog sindikata Nezavisnost, koji već sprema pritužbu zbog činjenice da veći deo novca Samostalnog sindikata potiče iz eksternih izvora što, kako kažu, nije u skladu sa propisima, jer je jedan od uslova za reprezentativnost da se sindikat finansira pretežno iz svojih izvora. Poslednji, najizvesniji scenario jeste da će sve biti obelodanjeno kada Samostalni sindikat bude predao završni račun, na kome će svakako morati da budu evidentirani i ovi „anonimni“ prihodi.

Kako god, i ova crkavica će dobro doći istanjenom novčaniku radnika FAS-a. Deca su krenula u školu, a spremanje zimnice tek dolazi na red.