Karići, Bogoljub i braća

Osnovni podaci: Bogoljub je rođen 17. januara 1954. godine. Otac Janićije, trgovac, izdržavao je osam članova porodice: ženu, petoro dece i majku Jefimiju. Karići su podigli i crkvu kod Peći i donatori su Pećke patrijaršije. Slave Svetog Jovana. Majka Danica (rođena Kuzmanović) odgajala je petoro dece: Sretena, Dragomira, Zorana, Bogoljuba i Oliveru. Uz roditelje, decu su u duhu pravoslavlja i preduzetništva vaspitavali dede i babe. Rasli su kao sirotinja. Za doručak su dobijali šerbet i hleb, a ni jednog ni drugog nisu imali dovoljno. I danas je njihova brojna familija na okupu, i hrane se zajedno. Kao dete od šest godina prodavao je klaker. Kad se obogatio želeo je svima da pokaže svoje bogatstvo. U poklonima je darežljiv. Bogoljub Karić za sebe voli da kaže da je „donator i humanista“. U četrdesetim godinama otkrio je naklonost prema slikarstvu. Oženjen je Milankom sa kojom ima Nebojšu, Nadeždu, Jelenu i Danicu. Milanka je snimila kasetu sa gradskim pesmama.

Školovanje: Osnovnu i srednju školu završio je u Peći, diplomirao na Prirodno-matematičkom fakultetu (geografija) u Prištini i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu tezom „Organizacija i razvoj male privrede“.

Karijera: Prodoran, sa devizom „para vrti gde burgija neće“, Bogoljub je 70-ih godina došao na ideju da stvore svoju kompaniju. U garaži su napravili radionicu za izradu motika, ašova i plugova. Biznis su otpočeli osnivanjem firme Tehničar, od koje nastaje prva privatna fabrika u istočnoj Evropi pod imenom Kosovo Univerzum. Bez obzira na imena, narod je njihove firme jednostavno nazivao „Braća Karić“. Tako je spontano rođeno ime koje u to vreme postaje sinonim za mali, privatni biznis, a danas za veliku kompaniju koja se bavi građevinarstvom, informatikom, medijima, telekomunikacijama, bankarstvom, osiguranjem, trgovinom i obrazovanjem.

Za ministra bez portfelja u Vladi Srbije izabran je 20. oktobra, bio je zadužen za privatizaciju 75 najvećih državnih preduzeća i za kapitalne projekte. Demisionirao je novembra 1999. godine

O muzici: Šezdesetih godina braća su osnovala grupu Plave zvezde. Bio je to prvi vokalno-instrumentalni sastav u Peći. Najmlađi, šesnaestogodišnji Bogoljub svirao je bas-gitaru i preuzeo ulogu menadžera. „Mogu slobodno da kažem da su Plave zvezde otvorile vrata roku, Bitlsima i Šedousima, Rolingstonsima na Kosmetu. Danas kažu da sam ja bivši harmonikaš. Nikad nisam svirao harmoniku. Mogu samo da žalim što ne znam. I to kažu tako kao da je to nešto ružno. Čudan smo mi narod. Zamislite, znati svirati harmoniku to je nekome ovde ružno. Svašta, bogami.“

Familijarni red: „Mi Karići imamo svoj nepisani ustav u kome su tačno utvrđene glavne obaveze i dužnosti svih članova porodice. Nad ovim pravilima ponašanja brine i bdi majka Danica. Glavna pravila tiču se uzajamne solidarnosti, pomaganja i podrške.“

Kako se obogatio: „Bio sam bogat još u Brozovo vreme. Prve velike pare zaradio sam kao mladić. Išao sam pored nekog otpada u Peći i tamo video gomilu starih amortizera kako propada. Sinula mi je ideja da se taj odlični čelik može iskoristiti. Ima na amortizeru jedan deo što liči na šipku. Trebalo je taj deo samo malo obraditi, zašiljiti i učiniti ga, tako, fantastičnim alatom – štemajz tj. sekač za razbijanje betona, zidova. Dao sam još da se gornji deo ofarba u plavo a šiljasti u crveno. I ta je alatka preplavila i naše i inostrane radnje. Bile su to prve velike pare, zarada ogromna.“

Da li duguje režimu to što ima: „Ne! Rođen sam u vrlo siromašnoj porodici. Nismo bežali ni od najtežih fizičkih poslova, a svoj prvi biznis započeli smo u jednoj omanjoj garaži. Radili smo i još uvek radimo najmanje po 16 sati dnevno. I već sa 23 godine napravio sam kuću od 800 kvadrata u Peći. Celog života braća i ja radimo i ovde i na Istoku a u našu zemlju smo ulagali u moderne tehnologije i institucije koje su promenile lice Srbije. Ovih dana angažovao sam svetsku oditorsku kompaniju da ‘pretrese’ moje poslovanje i objaviću taj izveštaj koji će pokazati koliko smo ovde zaradili, a koliko uložili. Ali, devedeset odsto mojih poslova i dalje ostaje u inostranstvu.“

Zašto je ušao u vladu Mirka Marjanovića: „Verujte mi da bih prihvatio da budem i kurir u vladi ako bi to moglo da doprinese našim zajedničkim ciljevima. Da li ste primetili jedan detalj – svi poslanici u Skupštini Srbije, i koalicije i opozicije, glasali za moj izbor.“

O vlasti: „Ako nemaš vlast ili nisi uz nju, poslednji si sluga. Vlast može svakoga da savije kao prase u pleh i da ga ispeče u furuni.“

Mirjana Marković i Bogoljub: SK–Pokret za Jugoslaviju nameravao je da proda deo zgrade na Ušću (zgrada bivšeg CKJ-a). Tog se prihvatila Mirjana Marković. Posrednik koji je upoznao Mirjanu i Bogoljuba bio je Dušan Mitević. Prisnost je brzo uspostavljena. Čim je ušao u kancelariju, Bogoljub je primetio na zidu Titov portret: „Titova slika. Svaka čast! To poštujem.“ Kasnije su porodično letovali na Crnom vrhu i na Kritu, a kada bi se okupila cela Karićeva familija, Slobodan je imao počasno mesto, između oca Janićija i majke Danice. Bio je promoter Mirjane: „U vreme kad se o Srbima govorilo kao o balkanskim kasapima, Mira je pisala o miru, mirnodopskim temama i rekao sam Dušku da bi njena knjiga predstavljala dobru odbranu Srbije i dokaz da Srbi nisu takvi kakve nas prikazuju mediji. Moje kompanije po svetu su zato našle izdavače i pomogle štampanje.“

O Miloševiću: „Da sam mu bio blizak, jesam; da sam mu pomogao, jesam; da sam za vreme sankcija u zemlju doveo 870 raznih uglednika i parlamentaraca iz sveta da Srbiju vide iznutra, u vreme kad naša diplomatija nije dovela nijednog, jesam; da sam se zbog toga našao na crnoj listi američke administracije, jesam; da sam verovao da će odmah posle sankcija krenuti u uspešnu reformu Srbije, jesam; da sam videvši sve greške to glasno rekao, jesam. Zbog toga mi danas, kad krenem pešice od Slavije, treba sat-dva da dođem do Knez Mihailove, jer mi ljudi prilaze, čestitaju na svemu što smo učinili mi braća. Za mene je to dovoljno.“

Titule: Jednom prilikom priznao je da je protekcijom stekao visoka zvanja. Karići znaju da titule ostavljaju utisak. Na vizit-karti Dragana Karića piše da je doktor filozofije, a za to zvanje ima i overene diplome nadležnih institucija. Bogoljub je počasni ukrajinski akademik, i, da zaokruži akademske titule, rešio je da na Niškom univerzitetu brani doktorsku disertaciju. Na primedbu Slobodana Miloševića da će svi biti uvereni da je kupio diplomu („Neće ti verovati ni ako je budeš branio na fudbalskom stadionu, a ne pred komisijom.“), mudro je odgovorio da to ništa ne mari: ogovaraće ga dok se ne zamore, a on će ostati doktor nauka.

Planiranje budućnosti: Karići planiraju i to gde će se ko roditi. Umesto u Londonu, gde živi, jedna od snaha Karićeve familije porodila se u Njujorku, jer predsednik Amerike može da bude samo onaj koji je tamo rođen. U Njujorku je Bogoljub zvanicama na koktelu saopštio da se rodio budući predsednik Amerike, Janićije Drugi Džon Karić.

O medijima: „Neverovatna je količina poluistina i čistih izmišljotina koje plasira žuta štampa o našoj kompaniji, njenim počecima i sadašnjim poslovima, o navodnim kreditima koje smo uzeli pa ne vraćamo, o navodnoj aktuelnoj krizi u kompaniji i skorom gašenju naših firmi, propasti banke i tome slično. Taj deo petparačkih novina živi od skandala. Njima nije do istine. Ti listovi od nekoliko stranica, sa pet-šest krupnih naslova, koji se pročitaju za tri minuta i bace, te novine jedino žele da diskredituju, uprljaju i kompromituju našu kompaniju. Ali, postoji sud.“

Zašto je hteo da bude predsednik Srbije: „Dojadilo mi je da gledam šta se sa Srbijom dešava. Srbija je kao zemlja bogata, a država i građani su sve siromašniji. Kandidujem se da na dvadeset prvi vek ne čekamo do 2050. godine, već hoću da u njega uđemo 2001.“ I govorio je još: „Ja se ne bavim velikom politikom, imate takvih dosta u ovoj zemlji. Kandidujem se zbog toga da kažem glasno kako suština napretka leži u prihvatanju principa svetskog tržišta i u poštovanju osnovnog ekonomskog zakona: nema besplatnog ručka. Ima da se radi i niko ne sme da uzima od onih koji rade. To je sve.“ Nije se kandidovao.

Politička orijentacija: „Otvoreno mogu da kažem da smo uvek naginjali strankama leve orijentacije, ali se nikada nismo učlanili ni u jednu političku stranku.“